Psihijatri i psiholozi upozoravaju na trend rasta depresije Foto: Shutterstock
Smatra se da u svetu više od 400 miliona ljudi boluje od depresije, a u Srbiji oko 400.000. Psihijatri i psiholozi upozoravaju na trend rasta, a pored terapije uz podršku i razumevanje okoline, bitnu ulogu u lečenju ima i način ishrane. Previše masna i teška hrana, prema nekim pretpostavkama, može da produbi depresivno stanje, dok sa druge strane izbalansirana ishrana, puna vitamina i minerala može da pomogne u procesu lečenja.
Neke studije pokazuju da su omega3- masne kiseline od pomoći u borbi s depresijom. EPA i DHA su dve dominantne masne kiseline prisutne u ribljem ulju. Riblje ulje je dobro za očuvanje zdravlja srca, naročito DHA, za razvoj i zdravlje mozga. Istraživanja povezuju nedovoljne količine EPA i DHA masnih kiselina u organizmu s depresijom. Riba ima najviše omega-3 masne kiseline, i to skuša, losos, sardina, pastrmka, haringa. Omega 3 kiselinama su bogati i orašasti plodovi, maslinovo ulje. Omega 3-masne kiseline, mogle bi da budu od pomoći kod nekih oblika depresije, ipak do sada ni jedna studija nije ovo izričito potvrdila, piše Healthline.
Začin koji daje jelima specifičan okus, mogao bi da bude od koristi kod ublažavanja simptoma predmenstrualnog sindroma i depresije. Šafran se već vekovima koristi u tradicionalnoj persijskoj medicini za podizanje raspoloženja i to obično kao dodatak čaju ili kao dodatak jelima od pirinča. Jedini problem može da bude dostupnost začina koji se svrstava u najskuplje na svetu. Za kilogram šafrana treba izdvojiti od 1.000 do 5.000 dolara. Potrebno oko 80.000 cvetova za blizu pola kilograma šafrana.
Vitamin D, koji se zove i vitamin sunca, mogao bi biti koristan kod onih koji pate od umerene do teške depresije. Primećeno je poboljšanje simptoma depresije nakon unosa vitamina D. Ovaj vitamin redukuje upale, reguliše raspoloženje i štiti od neurokognitivne disfunkcije. Namirnice bogate vitaminom D su uglavnom riba i punomasni mlečni proizvodi, goveđa jetra, riblje ulje.
Biljka za nerve i jedna od najpoznatijih neuroregenerativnih biljaka nakon trauma mozga. Smatra se smanjuje hormon kortizol koji je povišen tokom stresnih situacija, reguliše nivo serotonia i dopamina. Rodiola (Rhodiola rosea L. Crassulaceae), je jednogodišnja biljka žutih cvetova koja raste u suvim planinskim područjima. Smatra se da u kombinaciji sa šafranom može da pomogne kod nekih oblika depresije.
Imaju bitnu ulogu u funkcionisanju nervnog sistema i regulaciji nivoa raspoloženja. Neka istraživanja govore da je nizak nivo folata, vitamina B 12 i B 6 povezan sa depresijom. Vitamin B6 poznat i kao piridoksin, utiče na brojne kako fizičke i mentalne funkcije. Jača nerve, bori se sa depresijom, ovog vitamina ima u piletini, ćuretini, tunjevini, mleku, siru, pasulju, spanaću, šargarepi, semenkama suncokreta. Vitamin B3 utiče na proizvodnju serotonina- hormona sreće. Najbolji prirodni izvori su džigerica, pivski kvasac, riba, jaja, posno meso, pšenične klice, kikiriki. B 12 podiže raspoloženje i energiju, ima ga u sardinama, kozjem i feta siru, goveđoj jetri. Folna kiselina je vitamin B9, koji pomaže telu da stvara nove ćelije. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje depresiju, jer pomaže sintetizovanju serotonina. Folne kiseline ima u zelenom lisnatom povrću, džigerici, mleku, jajima, grašku.
Esencijalni mineral, ima ga u maloj količini u zemljinoj kori. U hrani ga je najviše u namirnicama životinjskog porekla. U mozgu se ponaša kao modulator i ima umirujuće efekte. Nedostatak cinka izaziva nervozu, depresiju, slabu koncentraciju, loše pamćenje.
Koristi se kao čaj za lečenje teških oblika depresije. Smatra se da ga ne treba primenjivati istovremeno sa antidepresivima, jer ima isti mehanizam dejstva tj. povećava nivo serotonina, neurotransmitera koji je povezan sa dobrim raspoloženjem. Ukoliko se odlučite da ga svakodnevno koristite posavetujte se s doktorom, jer kantarion može biti štetan ako se uzima sa nekim drugim lekovima.
Mikronutrijent ima različite funkcije, stimuliše proizvodnju GABA kiseline, smanjuje nivo kortizola i epinefrina. GABA ili gama-aminobutirna kiselina je neurotransmiter koji opušta mozak. Smatra se da se magnezijum veže i stimuliše GABA receptore u mozgu i tada se osećamo mirnije. U slučaju grčeva, najverovatnije vam nedostaje magnezijuma. Ukoliko nema dovoljno magnezijuma telo proizvodi više adrenalina i kortizola, hormona stresa. Povišeni nivo kortizola može da uzrokuje mnoge mentalne poremećaje.