Kelj je povrće iz porodice kupusnjača, isto kao što su i kupus, karfiol, brokoli i zelje. Odličan je izvor vitamina, posebno u zimskim mesecima. Smatra se da svojim dejstvima kelj može sprečiti nastanak nekih od najtežih bolesti. Kelj je dobar čuvar zdravlja, ipak kada bolest već nastane, treba ga koristiri umereno i pod nadzorom stručnjaka. Posebno ako pijete lekove protiv zgrušavanja krvi ili imate problem sa štitastom žlezdom.
Bogat je vlaknima, mineralima, vitaminima
Većina ljudi uvek bi radije jela nešto slatko umesto nekog zelenog povrća, koje je najbolji način da poboljšate svoju ishranu ili možda smršate nekoliko kilograma. Naše ime ovog povrća – kelj, potiče od nemačke reči kohl (kupus). Kelj je povrće koje se vekovima gaji u Evropi, a u Ameriku je dospeo sa kolonistima iz Evrope u 16. veku. Bogat je izvor minerala i vitamina, niskokaloričan je – jedna porcija kelja ima oko 42 kalorija, 106 grama vode i 1,4 grama masti. Ima obilje vlakana, proteina, vitamina A, C, K, a bogat je kalcijumom, magnezijumom.
Hrana za zdravo srce
Zbog svega navedenog kelj se smatra odličnim izborom hrane kada je u pitanju zaštita od srčanih bolesti. Tvrdi se da kalijum u kelju može smanjiti rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara. Istraživanje na 12.000 odraslih osoba pokazalo je da su oni koji su konzumirali 4.069 mg kalijuma svaki dan imali 37 odsto manji rizik od kardiovaskularnih bolesti. Ipak, da biste uneli 4.000 mg kalijuma samo putem kelja i imali od toga zdravstvene koristi, morali biste da jedete oko 15 porcija kuvanog kelja svaki dan, što je nerealno. Pravi izbor je da povećate izvore kalijuma i iz drugih namirnica, na primer, banane, pasulja, cvekle, blitve i naravno kelja.
Zaštita od raka
Kelj sadrži potencijalna svojstva za borbu protiv raka. Ovo povrće, a i ostalo iz roda kupusnjača, sadrži glukozinolate, prirodna jedinjenja sumpora koja mu daju malo gorak ukus. Navedena jedinjenja se razgrađuju tokom varenja i formiraju aktivna jedinjenja – indole i izotiocijanat, koji pomažu detoksikaciju organizma. Smatra se da mogu sprečiti pojavu raka, tako što deluju protivupalno i štite DNK ćelije od oštećenja. Vitamin C, takođe utiče na smanjenje upalnih procesa, jača imunski sistem, bori se protiv oksidativnog stresa i na taj način štiti od kancera, gripa ili prehlade.
Zeleni eliksir za oči, krv, kosti
Kelj sadrži vitamine kao što su lutein i zeaksantin, koji doprinose zdravim ćelijama oka i pomažu u smanjenju rizika od starosne makularne degeneracije. Ovo zeleno lisnato povrće može da pomogne i proces zgrušavanja krvi. Vitamin K u kelju takođe poboljšava gustinu kostiju i umanjuje rizik od preloma.
Pomaže pri gubitku težine
Kelj ima malo kalorija i mnogo vode, pa je odlična namirnica za mršavljenje. Sadrži i vlakna koja pružaju osećaj sitosti i sprečavaju prejedanje. Ovo povrće ne obezbeđuje samo adekvatnu težinu nego utiče i na lepotu kože. Vitamin A (retinol) je neophodan za zdrav rast ćelija, a nedostatak vitamina A često uslovljava pojavu suve kože i akni.
Kontrolor šećera kod dijabetesa tipa 2
Mangan je mineral u tragovima prisutan u kelju. Smatra se da ovaj mineral može pomoći ljudima sa dijabetesom tipa 2 da održe zdrav nivo šećera u krvi. Veruje se čak da nedostatak mangana može i uticati na pojavu dijabetesa.
Kelji ili spanać?
U slučaju da ste neko ko više voli spanać od kelja, dobra vest je da obe vrta povrća mogu imati veoma pozitivan uticaj na zdravlje. Možete dodati malo jednog ili drugog u tanjir ili ih naizmenično koristiti. I kelj i spanać su odlični izvori vitamina A, vlakana i proteina, kojeg ipak, ima više u spanaću. Jedna porcija kuvanog spanaća ima oko 5,3 g proteina, a kelja 3,5 g proteina. Kelj zato ima nešto više vlakana 4,7 g, a kelj 4,3 g. Razlika u kalorijama je zanemariva, spanać u jednoj porciji ima 41 kaloriju, a kelj 42.
Kada je potrebno oprezno koristiti kelj?
Ovo povrće ima dosta prednosti, ali u slučaju nekih zdravstvenih stanja – preporučuje se umerena upotreba. Kelj je izvor vitamina K, koji utiče na zdravo zgrušavanje krvi, stoga osobe koje piju lekove protiv zgrušavanja krvi, moraju da se posavetuju sa stručnjakom o dozvoljenim količinama kelja. Previše ovog zeleniša može negativno uticati na efikasnost lekova. Češća upotreba kelja može uticati na povećanje štitaste žlezde. Kelj sadrži tiocijanat, a u velikim dozama ova supstanca može izazvati manjak joda, koji je od važnosti za zdravo funkcijonisanje štitne žlezde.
