Ishrana preporučena za bubrežne bolesti smatra se delom terapije

Bubrežne bolesti zahtevaju određeni način ishrane, koji se smatra neizostavnim delom terapije hroničnih bolesti bubrega, koja ima za cilj da umanji nivo razgradnih produkata u krvi. Bolesni bubrezi nisu u stanju da filtriraju i uklone sve otpadne materije, pa je odgovarajuća ishrana način da se uspori bolest i sačuva dobra funkcija bubrega.

Ograničenja zavise od oblika i faze bubrežne bolesti

Ishrana bubrežnih bolesnika često može biti neprijatna obaveza za mnoge pacijente, posebno na početku terapije. Iz ishrane se izbacuju čitave grupe namirnica, na primer, neke vrste voća i povrća. Ograničenja u ishrani zavise od oblika i faze bolesti bubrega. U početnim fazama, ishrana kod bubrežnih bolesti se bazira na niskom unosu natrijuma. Ograničenje unosa soli posebno je bitno za osobe koje imaju pridružene bolesti, kao, na primer, dijabetes tipa 2. Ukoliko dođe do napretka bolesti, savetuje se i smanjen unos proteina i namirnica bogatih kalijumom i fosforom.

So je začin koji se prvi ograničava

So je jedan od prvih začina koji se ograničava kod bolesti bubrega. Oštećeni bubrezi nisu u stanju da kontrolišu protok natrijuma, usled čega može doći do porasta krvnog pritiska. Pacijent može da upadne u začarani krug, jer hipertenzija dodatno oštećuje funkcionisanje bubrega i povećava rizik od srčanih oboljenja. Američko udruženje za srce i Nacionalna fondacija za bubrege (American Heart Association and National Kidney Foundation) savetuju, kada je u pitanju ishrana u slučaju bubrežnih bolesti, manje od 3 grama soli, tačnije 2.300 miligrama dnevno. Kriška belog hleba sadrži oko 170 mg soli, a kriška hleba od integralnih žitarica – 135 mg. Moguće je da će pacijenti sa ozbiljnijim oštećenjima bubrega morati dodatno da snize dnevne količine soli.

Savet je da se kuhinjska so zameni začinima kao što su bosiljak, kari, đumbir, ruzmarin…, koji mogu pojačati ukus jela. Preporuka je da se mleveni začini dodaju hrani 15 minuta pre kraja pripreme. Sveže začinsko bilje  može da se pomeša sa uljem ili puterom, i doda mesu ili povrću pri kraju kuvanja. Zamene za so se ne preporučuju, jer one često sadrže kalijum, koji teži pacijenti moraju da ograniče, kažu stručnjaci.

Bobičasto voće je zdravo, ali povećava nivo kalijuma

Bobičasto voće bogato je antioksidansima, vitaminom C i sadrže male količine kalijuma. Lekari kažu da kod težih bubrežnih bolesnika, hrana koja se inače preporučuje, poput voća i povrća, može povećati nivo kalijuma u krvi. Simptomi povišenih vrednosti kalijuma su slabost, utrnulost, peckanje, lupanje srca. Bobičasto voće takođe reguliše vrednosti krvnog pritiska. Studija iz 2011. objavljena u časopisu American Journal of Clinical Nutrition, otkrila je da antocijanin – antioksidans iz borovnica i jagoda utiče na smanjenje krvnog pritiska. Pacijentima se preporučuje i ostalo voće sa niskim sadržajem kalijuma, kao što su jabuke, trešnje, breskve, šljive, kruške i grožđe.

Ishrana bubrežnih bolesnika isključuje upotrebu voća bogatog kalijumom, kao što su banane, avokado, dinje, pomorandže, suve šljive i suvo grožđe. Ukoliko su vrednosti kalijuma u granici normalnih, dozvoljena je i upotreba ovih vrsta voća, kažu stručnjaci.

Bubrežni bolesnici moraju da izbegavaju prerađene namirnice u kojima ima mnogo fosfora. Savet je da se čitaju etikete na namirnicama, da se ne koriste proizvodi u kojima ima dikalcijum fosfata, dinatrijum fosfata, mononatrijum fosfata ili fosforne kiseline.

Kod bubrežnih bolesti i jaja se jedu u ograničenim količinama

Moraju da se ograniče količine proteina, jer oni mogu povećati količine otpadnih materija koje bolesni bubrezi nisu u stanju da filtriraju. To ne znači, da se proteini, koji su bitni za dobro funkcionisanje tela, u potpunosti izbacuju iz ishrane. Preporuka je da se koriste proteini životinjskog porekla iz mesa, živine i riba, jaja. Ove proteine organizam lakše razlaže i koristi nego biljne. Jaja su posebno dobar izvor proteina za bubrežne bolesnike, jer sadrže malo fosfora – minerala čija se upotreba ograničava.

Kada bubrezi ne rade dobro, fosfor se nakuplja u krvi, usled čega su kosti, iz kojih fosfor izvlači kalcijum, dodatno opterećene. Ovo stanje može da izazove osteoporozu. Semenke, orašasti plodovi i pasulj su dobar izbor proteina, ali su, takođe i bogati fosforom.

Maslinovo ulje za 42 odsto samnjuje rizik od hroničnih oboljenja

Zasićene masnoće se ne savetuju, jer povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti. Maslinovo ulje je dobar izvor masnoća, pa se savetuje umesto visokokaloričnog preliva za salatu, sa visokim sadržajem loših masnoća. Mediteranska ishrana bogata voćem, povrćem, ribom i masnoćama, koje su zdrave za srce, poput maslinovog ulja, za 50 odsto smanjuje rizik od razvoja hronične bolesti bubrega i za 42 odsto od brzog opadanja bubrežne funkcije, navodi studija iz 2014. objavljena u časopisu Clinical Journal of the American Society of Nephrology.

Karfiol, kupus, kelj konzumirati u sirovom stanju

Krompir je bogat kalijumom, pa se umesto pire krompira, pacijentima sa oštećenom funkcijom bubrega, savetuje pire od karfiola. Ovo povrće je bogato vlaknima, ima malo kalijuma i fosfora. Prepručuje se i kupus ili kelj, brokoli je dobar, ali sirov, jer kuvani brokoli sadrži više kalijuma, kažu stručnjaci. Povrće sa visokim sadržajem kalijuma, kao što su krompir, slatki krompir, šargarepa, cvekla… može da se iseče i potopi na dva sata u toplu vodu, i potom kuva sa većom količinom vode. Na ovaj način iz navedenih namirnica može da se odstrani visok sadržaj kalijuma.

Nedostatak vode može da pogorša bubrežne bolesti

U  težim stadijumima bolesti, kod pacijenata na dijalizi, moguće je ograničavanje količine vode. Većini pacijenat, ipak se savetuju dovoljne količine vode. Voda pomaže bubrezima da filtrira otpadne materije. U slučaju da nema dovoljnih količina vode, moguć je razvoj dodatnih oštećenja bubrega. Dovoljnim unosom vode smanjuje se rizik od kamena u bubregu, ili infekcija urinarnog trakta. Studija iz 2018, otkrila je da kofein može da umanji šanse za razvoj bolesti. Savet je da se piju umerene količine obične kafa, bez dodatka mleka.

Mekinje i integralne žitarice se ograničavaju, takođe

Beli hleb, testenine, pirinač i druge rafinisane žitarice, kako se smatra, mogu biti od koristi za osobe sa veoma uznapredovalom bolešću bubrega. S druge strane, mekinje i integralne žitarice, sadrže viši nivo fosfora i kalijuma, pa ih treba ograničiti, kažu stručnjaci. Posebno se ističe da se ne sme preterivati sa unosom skroba, koji može uticati na porast telesne težine i razvoj dijabetesa tipa 2, vodećeg uzroka bolesti bubrega, upozoravaju lekari.

Za bubrežne bolesti beli i crni luk su odlični

POVEZANE VESTI

Ako imate ove bolesti, ne smete da koristite đumbir

5 životnih navika najopasnijih po zdravlje bubrega izdvaja nefrolog dr Zoran Paunić

Beli i crni luk, vlašac, praziluk, odlični su začini sa bubrežne bolesnike. Sve ove vrste luka sadrže alicin, supstancu koja reguliše krvni pritisak i poboljšava funkcionisanje bubrega. Studija iz 2017. objavljena u Međunarodnom časopisu Journal of Molecular Science, otkrila je da su visoke doze alicina, efikasno regulišu visokog krvni pritisak, kod pacijenata s bolestima bubrega.