Aminokiseline su grupa od dvadesetak organskih jedinjenja i osnova su belančevina (proteina). To su molekuli koji se kombinuju kako bi formirali proteine, a kada se proteini svare ili razgrađuju, ostaju aminokiseline koje ljudsko telo koristi za brojne telesne funkcije. Organska jedinjena se kombinuju i stvaraju proteine, koje unosimo u telo dobro izbalansiranim obrocima. Proteinske namirnice kao što su sve vrste mesa, riba, mlečni proizvodi… bogate su različitim vrstama aminokiselina, koje utiču na rast, oporavak tela posle bolesti, jačaju mišiće, a utiču čak i na naše raspoloženje.
Aminokiseline koje se obezbeđuju samo putem hrane
Aminokiseline su neophodne za produkciju enzima, nekih hormona i neurotransmitera. Nakon razgradnje proteina u telu ostaju aminokiseline, koje regulišu rad tkiva, obezbeđuju dovoljno energije i dele se na tri različite grupe.
Neesencijalne aminokiseline su one koje naše telo prirodno proizvodi i one nemaju veze sa namirnicama koje unosimo. Te aminokiseline su alanin, asparagin, glutaminska kiselina. Esencijalne aminokiseline unose se u telo samo putem hrane, to su histidin, leucin, metionin, fenilalanin, treonin, triptofan, lizin, treonin, valin, isoleucin, arginin.
Lizin je bitan za rast i oporavak tkiva, proizvodnju hormona, enzima, proteina. Triptofan može da reguliše naše raspoloženje jer, povećava nivo serotonina. Valin na primer utiče na moždane funkcije, koordinaciju mišića. Uslovne aminokiseline su treća grupa aminokiselina, koje obično nisu neophodne za svakodnevni život, ali važne su kada smo bolesni ili pod jakim stresom. To su arginin, cistein, glutamin, tirozin, glicin, ornitin, prolin, serin.
Aminokiseline životinjskog i biljnog porekla
Nije neophodno unositi esencijalne aminokiseline u svakom obroku. Namirnice životinjskog porekla kao što su meso, mleko, riba i jaja bogate su esencijalnim aminokiselinama, kojih ima i u biljnim namirnicama kao što su soja, pasulj, orasi, žitarice. Mnogi stručnjaci veruju da, je vegetarijancima, čija se ishrana zasniva na upotrebi biljnih namirnica, teže da unesu dovoljne količine esencijalnih aminokiselina. Ipak Američko udruženja za srce (American Heart Association) navodi da u pet do šest porcija celih žitarica, i u više od 5 porcija voća i povrća, ima dovoljnih dnevnih potreba za esencijalnim aminokiselinama.
Mogu li aminikiseline da budu štetne?
Kao i sve namirnice, aminokiseline su dobre kada ih je u razumnim merama. Preteran unos aminokiselina može dovesti do nekih pojava kao što su gastrointestinalni problemi, poput nadimanja, bolova u stomaku, dijareje. Veliki unos aminokiselina može povećati i rizik od gihta (nakupljanja mokraćne kiseline u telu i na kraju do upale zglobova), pada krvnog pritiska, pojačanog rada bubrega. Ima ih i u mlečnim proizvodima, svim vrstama mesa, ribi. Smatra se da donekle utiču na simptome depresije, alergija, bolesti srca, artritisa. Veruje se da regulišu i vrednosti holesterola, šećera, čak da pomažu i kod nesanice.
