Naslovna / Ishrana

Krvni sudovi biće jači, a rizik od ateroskleroze manji uz određenu dijetu ili režim ishrane

Priredio/la: Ma.R.|12:00 - 25. 05. 2022.

Proteini, niacin i cink su neke od materija za koje je u jednoj novoj studiji potvrđeno da imaju značajnu ulogu u očuvanju fleksibilnosti naših arterija, a samim tim i u prevenciji brojnih kardiovaskularnih bolesti

krvni sudovi Krvni sudovi i arterije mogu da imaju bolju elastičnost i fleksibilnost uz određene režime ishrane i neke sastojke Foto: Shutterstock

Krvni sudovi, njihovo zdravlje i stanje su jedan od najvažnijih činilaca sprečavanja kardiovaskularnih bolesti. Naučnici konstantno istražuju vezu između određenih hranljivih materija i što otpornijih, fleksibilnijih arterija. Jedna nova studija otkriva koji specifični hranljivi sastojci mogu da pomognu u poboljšanju funkcije arterija, a samim tim i da utiču na sprečavanje bolesti srca. Najbolja dijeta je, međutim, kažu stručnjaci, ta koju možemo da ispratimo: ona koja ima raznovrsan izbor hrane, ali da u njoj i uživamo, a ne da se mučimo. 

Šta sve naši organi i krvni sudovi „vuku“ iz ishrane

Poznato je da su ukočenost, smanjena fleksibilnost arterija i sklonost ga taloženju plakova povezani sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Hrana je nešto što u organizam moramo da unosimo svakodnevno. Ono što pojedemo ima primarnu svrhu pretvaranja u energiju koja nam je neophodna, kao i apsorpciju hranljivih sastojaka, vitamina i minerala.

Naučnici su u jednoj novoj studiji ispitivali ima li povećani unos proteina, niacina i cinka veze sa poboljšanom strukturom i funkcijom arterija. Takođe, ponovo je potvrđeno da je Mediteranska dijeta jedan od najidealnijih načina da naše srce i krvni sudovi budu što zdraviji.

Praćenje promena, krvni sudovi i njihova reakcija

Prema studiji koja je predstavljena na Evropskom kongresu o gojaznosti održanom u maju u Mastrihtu (Holandija), postoje specifične promene u ishrani koje možemo da napravimo sa ciljem što zdravijih arterija. Autori studije tvrde, naime, da su proteini, niacin i cink povezani sa poboljšanjima strukture i funkcije krvnih sudova. Pored toga, oni su ukazali na specifičan obrazac ishrane koji može da nam obezbedi više oveih hranljivih materija. Dali su i neke druge savete koji su preporučljivi sa zdravlje kardiovaskularnog sistema.

Osnova istraživanja praćenje pacijenata sa metaboličkim sindromom

Vođa istraživanja dr Brurya Tal i timovi iz The Sagol Center for the Metabolic Syndrome, Institute of Endocrinology, Metabolism and Hypertension i Tel Aviv-Sourasky Medical Center, uključili su u studiju 72 osobe sa metaboličkim sindromom i gojaznošću u jednogodišnji program mršavljenja. Metabolički sindrom, inače, definiše se kao bolest ako su prisutna najmanje tri od sledećih faktora rizika:

  • visok šećer u krvi
  • nizak nivo „dobrog“ holesterola (HDL)
  • visok nivo triglicerida
  • višak abdominalne masti
  • visok krvni pritisak.

Zašto je važno proučavanje ishrane i sužavanja, krtosti i ukočenosti arterija

Sužavanje arterija ali i njihova ukočenost povezani su, pored drugih faktora rizika, sa starenjem. Naime, gubitak elastinskih vlakana tokom vremena čini ih manje fleksibilnim i otpornim, a više krutim i ukočenim.

– Krvni sudovi koji su previše kruti povećavaju rizik od srčanih bolesti. Povećana ukočenost arterija je usko povezana i sa većim rizikom od stanja poput visokog krvnog pritiska, hronične bolesti bubrega, moždanog udara i drugih kardiovaskularnih bolesti. Dobra vest je da ova pojava može da se spreči, pa i popravi. Ishrana je prirodan način da se smanji rizik od srčanih bolesti. Otkriveno je takođe da neki sastojci iz ishrane koji do sada nisu ispitivani mogu da dovedu do poboljšanja – rekao je dr Tal.

Koja dijeta ili režim ishrane su najbolji za zdravlje srca i krvnih sudova

Neki od hranljivih sastojaka koji spadaju u grupu koja je ispitivana su cink, niacin i proteini. Cink igra ključnu ulogu u proizvodnji azotnog oksida. On pomaže krvnim sudovima da se opuste i prošire. Niacin takođe pomaže u širenju krvnih sudova posebno u gornjem delu tela, naveli su autori ove studije.

Što se tiče načina ishrane koji konkretno može da obezbedi više ovih hranljivih materija, dr Tall predlaže najpre Mediteransku dijetu. Ona je bila i osnov ishrane učesnika ove studije. Svi su unosili namirnice bogate proteinima i povrćem. Takođe, i orašaste plodove i semenke, uz umerenu količinu voća i skroba.

Koja dijeta ili režim ishrane su najbolji za zdravlje srca i krvnih sudova

Shereen Jegtvig, nutricionista sa University of Bridgeport u Konektikatu koja nije bila deo studije, složila se sa pristupom svojih kolega i rekla:

– Ishrana Sredozemlja je već osvedočeno dobra i blagotvorna za zdravlje srca. Mediteranska, ali i nordijska i okinavska dijeta su takođe dobar izbor. U osnovi svih je ishrana koja je zdrava za srce a to je puno povrća i voća uz dosta celih zrna žitarica.

Nutricionista je takođe napomenula da ne moramo nužno da sledimo pravila neke specifične dijete.

Najbolja dijeta je ona koju možete da ispratite: koja ima raznovrsan izbor hrane, ali da u njoj uživate, a ne da se mučite. Dobri izvori proteina i niacina su nemasne vrste mesa, riba, morski plodovi, pasulj, orašasti plodove i semenke. Ove namirnice su takođe bogate cinkom, a ostrige su, recimo dobar izvor cinka. Verujem da će svako moći da pronađe nešto za sebe što voli, a da to ujedno bude i izbor dobar za srce i arterije – istakla je Shereen Jegtvig.

Pre preuzimanja teksta sa našeg sajta obavezno pročitajte USLOVE KORIŠĆENJA. Posebno obratite pažnju na član 6. i 8.2.
TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Preporučujemo