Varenje hrane je jedan od ključnih činilaca zdravlja svakodnevno, a posebno u dane praznika koje karakteriše pojačano konzumiranje namirnica. Tek što smo „svarili“ vaskršnje đakonije, stižu prvomajska iskušenja koja ne mogu da se zamisle bez hrane i i pića.
1. Hleb: kako napraviti pravi izbor i ne pokvariti varenje
Poznato je da su neke žitarice i brašna kao i proizvodi od njih ono što nam i najteže „padne na stomak“. Stručnjaci kažu da je to moguće izborom proizvoda pravljenih od celih zrna. Postoje pšenična brašna od celih, proklijalih zrna, a hlebovi spremljeni od njih samo su za nijansu manje izdašni od onih na koje smo navikli, koji jesi najukusniji, ali i definitivno najgori za naš digestivni i probavni sistem. Vlakna su ključna za zdravu crevnu floru i normalno varenje.
Beli hleb i testenine imaju manje vlakana od integralnih, koje sadrže i dodatne hranljive materije (omega-3 masne kiseline). Zbog toga je dobro učiniti napor da testa i peciva koja iznosimo na trpezu budu od integralnog brašna i bez kvasaca. Pristupačne su i kore za pripremu pitica, a projice je takođe moguće napraviti tako da ne budu od belog već od kukuruznog ili integralnog brašna.
2. Namirnice sa manje masnoća takođe mogu da budu ukusno pripremljene
Poznato je da masnija hrana izaziva pojačane kontrakcije debelog creva i iritaciju sluznice. Ali kako odoleti mesu sa roštilja? Najpre treba reći da je roštilj jedan od najzdravijih načina pripreme pod uslovom da briketi i površine nisu stari ili zagoreli. Grilovano meso uz salate je „najmanje zlo“ koje možete sebi da priredite ne samo za praznike. Ako inače niste redovan konzument crvenog mesa i ako vam bazu čine piletina, ćuretina ili riba, nije problem da se danas opustite i uživate sa porodicom. Suština je, kažu stručnjaci, konzumaciju crvenog mesa svesti na najmanju moguću meru. Tako se izbegavaju rizici od drugih brojnih bolesti, ali je, još jednom naglašavamo, najvažnije da crveno meso ne bude osnova naše ishrane.
Biljna hrana obiluje vlaknima pa je to prilika da na roštilj „bacimo“ i što više povrća (paprike, paradajz, patlidžan, tikvice…). Sve ove namirnice pospešuju varenje i sprečavaju zatvor. Odlične su za srce, regulaciju nivoa šećera u krvi i ubrzavanje metabolizma. Za sve kategorije stanovništva važi da maksimalno izbegavaju brzu, prženu i pohovanu hranu, kao i slane grickalice.
3. Zeleno povrće: eliksir dobrog varenja kao dodatak mesu ili ribi
Lisnato zeleno povrće je posebno dragocen izvor vlakana. Sadrži vitamine C, K i A, kao i antioksidante i folnu kiselinu. Studije kažu da lisnato povrće takođe sadrži posebnu vrstu šećera, koji pomaže razvoju zdravih bakterija i snižava nivo šećera u krvi. Moglo bi da bude odličan dodatak mesu ili ribi, koji će uticati na zdravlje mikrobioma creva ali i sprečiti nadimanje, dijareju, zatvor.
4. Voćna užina za bolje varenje
Ako je neko sklon gasovima i nadimanju, ne bi trebalo da unosi vožne šećere. Iako je voće zdravo, jabuke, kruške i mango su bogati fruktozom. Sa druge strane, bobičasto voće i agrumi (pomorandža i grejpfrut) sadrže manje voćnog šećerafruktoze. To ih čini lakšim za konzumiranje i varenje, pa je i manje verovatno da će izazvati gasove i nadimanje. Banane su voće sa malo fruktoze, a uz to su i bogate vlaknima. Sadrže inulin, supstancu koja stimuliše rast dobrih bakterija u crevima.
5. Zašto bi bilo dobro obrok započeti salatom
Glukoza iz ugljenih hidrata je „gorivo“ za telo a ovako uneseni šećer glavni izvor energije. Bez njega nema pravilne kontrakciju mišića. Ugljeni hidrati pospešuju sekreciju insulina, a kada unesemo veliku količinu hrane, posebno masne i jake, insulin nije u mogućnosti da deluje. Tako dolazi i do skokova šećera u krvi. Zbog toga bi bilo najbolje obrok započeti salatom. Tako ćemo, kažu nutricionisti, započeti lagani proves varenja i uticati na bržu apsorpciju glukoze, ako jedemo neku težu hranu za varenje. Takođe, savet je da se testo ili krompir ne jedu dok su topli. Treba obavezno sačekati da se malo prohlade, jer ćemo i tako sprečiti nagli skok šećera.
6. Unošenje tečnosti je značajno za varenje, ali…
Tečnost pomaže telu da se oslobodi štetnih materija i toksina. Pre svega, neka to budu čajevi i voda. Jedite kuvana jela, supe ili čorbe. I samo malo više soli u ishrani može da bude uzrok nadimanja, gasova i visokog pritiska. To nije važno samo za normalno varenje, već i za izbegavanje kardiovaskularnih problema i visokog pritiska. Takođe, uvek je bolje jesti iz više puta i po manje. To ne mora da remeti druženje, naprotiv.
Najveći problem ako govorimo o tečnosti svakako je unos alkohola. Ne moramo naglašavati da bi bilo najbolje izbegavati ga, a ako ne možete da odolite, pravila su: smanjiti količine, ne izlaziti na sunce ako popijemo, ne kombinovati pića i nikako ne sedati za volan. Jedna čaša vina nakon ručka neće naškoditi nikome, naprotiv – može da bude i zdravlje i hedonizam.
