Žene koje su jele ljuto imale su 26 odsto manje šanse da dobiju hipertenziju u poređenju sa onima koje nisu jele ljutu hranu, navodi se u studiji Foto Shutterstock
Ljuta začinjena hrana deo je mnogih različitih kultura. Vrsta ljute paprike može varirati, ali je ukus i dalje prisutan. Čak i ako ste odrasli jedući začinjenu hranu, možda ne znate kako to utiče na vaše zdravlje.
Može da smanji krvni pritisak
U studiji na odraslim Kinezima, žene koje su izjavile da su „obično” jele ljuto imale su 26 odsto manje šanse da dobiju hipertenziju u poređenju sa onima koje nisu jele ljutu hranu, navodi se u studiji iz 2019. u European Journal of Nutrition. (Ova povezanost nije važila za muškarce.) Iako se razlozi za ovu tvrdnju još proučavaju, preliminarna istraživanja na životinjama sugerišu da kapsaicin, jedinjenje koje ljutoj paprici daje pikantnost, može pomoći u suzbijanju hipertenzije uzrokovane ishranom sa visokim sadržajem soli, kažu istraživači. Zanimljivo je da se hrana koju su učesnici studije sami ocenili kao „umereno” ljutu, pokazala kao najpogodnija za krvni pritisak.
Poboljšava zdravlje srca
Ljuta hrana može da nas natera da se znojimo, ali je dobra za naše srce. Rezime sistematskih pregleda iz 2022. u Molecular Nutrition & Food Research otkrio je povezanost između redovnog konzumiranja ljute začinjene hrane i smanjenog rizika od smrti od srčanih bolesti i moždanog udara. Ova studija otkrila je korelaciju, a ne uzročnost, između to dvoje, što znači da ne možemo biti sigurni da je sama ljuta hrana rezultirala boljim zdravljem srca, ali nešto u vezi sa onima koji redovno jedu takvu hranu dovelo ih je do smanjenja stope smrtnosti.
Ovo može biti delimično zbog poboljšanih vrednosti holesterola.
– Iako su potrebne konačne studije, konzumiranje ljutih papričica bogatih kapsaicinom povezano je sa povećanim nivoima HDL holesterola, koji štiti od srčanih bolesti, i smanjenim LDL (vrsta holesterola odgovornog za srčana oboljenja) – kaže Alice Figueroa, magistar javnog zdravlja, registrovani dijetetičar nutricionista, osnivač Alice in Foodieland.
Stvara osećaj većeg zadovoljstva
Snažan ukus ljute hrane može da utiče i na naš na apetit. Ljuta hrana može brže da nam pruži osećaj sitosti, a to može pomoći u negovanju pozitivnog odnosa sa hranom, kaže Figueroa:
– Osećaj zadovoljstva i sitosti ključ je za negovanje uravnoteženog odnosa sa hranom.
Može da smanji rizik od smrtnosti
Veći unos ljute začinjene hrane bio je povezan sa nižim stopama smrtnosti, zaključak je meta-analize iz 2021. objavljene u časopisu Angiology koja je obuhvatila više od 500.000 odraslih. U poređenju sa ljudima koji nisu jeli ljutu hranu, oni koji su je jeli više od jednom nedeljno imali su 1 odsto manji rizik od smrti od bilo kog uzroka tokom perioda praćenja od 10 godina. Može biti da kapsaicin deluje protiv gojaznosti i stoga smanjuje rizik od bolesti (kao što je dijabetes tipa 2) povezanih sa gojaznošću. Pored toga, kapsaicin takođe može da obezbedi antioksidante, kao i da poboljša mikrobiom creva, a oba mogu pomoći u zaštiti tela od bolesti, smatraju istraživači.
Može da pogorša gastroezofagealni refluks
Bez obzira na to da li imate povremeni refluks kiseline ili potpunu gastroezofagealnu refluksnu bolest (GERB), znajte da je ljuta začinjena hrana poznati okidač, navodi se u pregledu iz 2021. objavljenom u Preventive Nutrition and Food Science.
– Osobe sa gorušicom ili stanjem kao što je gastritis možda bi trebalo da vode računa o tome koliko često ili koliko ljute začinjene hrane jedu, jer ona može da ih iritira – kaže Zariel Grullón, registrovani dijetetičar i nutricionista.
Problemi sa varenjem mogu da budu posledica ljute začinjene hrane
Potencijal neželjenih efekata na probavu zbog začinjene hrane nije ograničen na refluks. Figueroa citira studiju iz 2020. objavljenu u časopisu Journal of Crohn’s and Colitis, koja je otkrila da je „većina ljudi sa IBD (ulceroznim kolitisom i Kronovom bolešću) prijavila da je ljuta začinjena hrana izazvala recidiv simptoma”. Pored toga, ako imate sindrom iritabilnog creva (IBS), trebalo bi da vodite računa o konzumiranju ljute začinjene hrane, jer ona takođe može da pogorša vaše simptome.
Iako ste možda spremni da zaronite u iskorišćavanje zdravstvenih prednosti začinjene hrane, najbolje bi bilo da počnete polako. Početnici će imati priliku prvo da provere da li im ljuta začinjena hrana izaziva probavne smetnje i, ako treba, da odustanu.
Figueroa predlaže da se počne sa blažim paprikama koje imaju manje kapsaicina, kao i da mogu da se koriste sušene.
Osim povoljnog uticaja na krvni pritisak i srce ljuta hrana može da bude korisna ako smo prehlađeni i ako nam je zapušen nos. U to slučaju toplota može pomoći u čišćenju sinusa razbijanjem sluzi.
Čili paprika je dobar izvor vitamina C, tako da konzumiranjem ljute hrane pojačavamo unos vitamina C i poboljšavamo imuni sistem. Naša creva takođe igraju veliku ulogu u našem imunološkom zdravlju, a postoje i neki rani dokazi na životinjama da kapsaicin može unaprediti zdrav crevni mikrobiom. Ipak, potrebno je više istraživanja.
Vrelina iz ljute hrane potiče od kapsaicinoida, nehranljivog hemijskog jedinjenja koje naš mozak tumači kao toplotu ili, u prevelikim količinama, čak i bol. Najvažnije je da kapsaicinoide ne „okusimo” receptorima na jeziku i ustima koji se aktiviraju kada osete jedan ili više od pet osnovnih ukusa – slatko, kiselo, slano, gorko i umami (japanska reč za „prijatan slani ukus”).
Umesto toga, ljutina podiže uzbunu direktno u nervnim završecima koji su u većoj ili manjoj meri svuda po našem telu, a ne samo na jeziku. To je deo onoga što se zove zdrav hemijski osećaj. Dakle, ako nam naši nervni završeci u osnovi govore da izbegavamo kapsaicin, zašto, onda, ljudi jedu ljute paprike skoro 10.000 godina?
– Ljudi su perverzni. Ponekad možemo da uživamo u bolu – vožnja rolerkosterom je primer nečega što je zastrašujuće, ali bezbedno. Možemo da uživamo u neprijatnom osećaju zbog samih sebe, a tela mogu na njega da reaguju emitujući hemikalije koje ublažavaju neprijatan osećaj, tako da posle možemo da se osećamo dobro – kaže Harold McGee, autor nauke o hrani.
Odmah treba da znamo – ne postoji magični napitak koji bi mogao da ugasi vatru koja besni između naših krajnika.
– Osnovni problem je u tome što u trenutku kada osetimo bol, jedinjenja su već ušla u nas, tako da ideja da ih možete odmah isprati jednostavno ne funkcioniše u praksi – kaže McGee.
Mleko i drugi mlečni proizvodi
Najčešći kućni lek je konzumiranje mlečnih proizvoda, jer oni sadrže proteine zvane kazeini koji se uredno vezuju sa kapsaicinoidima, sprečavajući da se kapsaicin koji se još nije zakačio na receptor učvrsti, bezbedno spirajući neutralizovana jedinjenja niz jednjak. Mnogi ljubitelji hrane kažu da je za ovo punomasno mleko bolje od obranog mleka.
Hleb, med i drugi ometači ljutog
Mnogi drugi često pominjani antidoti za začinjenu hranu u suštini su samo ometači, kao što su hleb ili med.
– Ako je hleb čvrst, pa ga žvaćete, stvarate razne druge senzacije dodira koje vam odvlače pažnju od bola. Slično je i sa medom, jer slast odvlači pažnju, tako da vaš mozak raspoređuje pažnju koju posvećuje stvarima – kaže McGee.
Kockice leda
Za najneposrednije olakšanje od ljutine koja stvara vrućinu, McGee predlaže bukvalno hlađenje. Njegov savet je da uzmemo kockicu leda i da je rastvaramo u ustima.