Parodontopatija može da bude faktor rizika za smrtni ishod od covid 19

Parodontalna oboljenja su prisutna kako u razvijenim zemljama tako i u zemljama u razvoju, i procenjuje se da pogađaju oko 20 do 50 odsto stanovništva na globalnom nivou. 

U poređenju sa razvijenim zemljama, zemlje u razvoju beleže znatno veću zastupljenost parodontolanih oboljenja, u kojima 35  do 70 odsto adolescenata ima naslage kamenca i prisutna krvarenja desni. Ovako visoka prevalenca među adolescentima i mlađom populacijom predstavlja javno zdravstveni problem, na koji se sve više skreće pažnja kroz brojne studije koje dokazuju povezanost parodontalnih bolesti sa nastankom hroničnih oboljenja.

Tako je na primer rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti povećan za čak 19 odsto kod osoba obolelih od parodontopatije, dok se kod dijabetičara smrtnost uvećava za 3,2 puta ukoliko imaju težu formu parodontitisa.

Šta se smatra parodontalnim oboljenjem?

Parodontitis je naziv za hronično zapaljenje parodontalnih tkiva koja se nalaze oko zuba i pričvršćuju ga za okolnu kost. Ovaj skup tkiva se naziva parodoncijum i sačinjavaju ga desni (gingiva), parodontalna vlakna, alveolarna kost i cement zuba. 

Postoje različite forme i stadijumi parodontitisa, koji variraju od početnog, u kome postoji minimalni gubitak kosti između zuba, do uznapredovalog parodontitisa u kome postoji rizik od gubitka svih zuba. 

Tok parodontopatije zavisi od mnogobrojnih faktora, od kojih su najznačajniji imunološke reakcije organizma na dentalni plak (zubne naslage), prisustvo traumatske okluzije, poremećeni mukogingivalni odnosi, loše navike i karakteristike mikroorganizama.

Da li parodontalno oboljenje može pogoršati ishod covid 19?

Prema nedavno objavljenom članku u časopisu Kalifornijskog Udruženja Stomatologa (Journal of the California Dental Association) odgovor se nalazi u zapaljenskom markeru koji se naziva interleukin-6 (IL-6).

Osobe koje imaju parodontalna oboljenja, u tkivu oko zuba već imaju povišene koncentracije medijatora zapaljenja – citokina, uključujući i interleukin-6, u poređenju sa osobama sa zdravim parodoncijumom. 

Iako je primarna uloga ovog citokina zaštita sopstvenog tkiva od mikroorganizama, u toku tog procesa IL-6 pokušajem da eliminiše mikroorganizme dovodi do destrukcije sopstvenog tkiva – razlaganja periodontalnih vlakana i alveolarne kosti, zbog čega se kao tipični simptomi javljaju klaćenje zuba i krvarenje desni.

Naime, nedavne studije pokazuju da povišen nivo interleukina-6 značajno povećava rizik za nastanak plućnih komplikacija i potrebu za mehaničkom ventilacijom kod pacijenata obolelih od Covid19.

Interleukin-6 je protein koji luče mnogobrojne imune ćelije kada se susretnu sa antigenima, a kod osoba sa zapaljenjem parodoncijuma dokazana je pojačana ekspresija ovog citokina ne samo u tkivima oko zuba, već i u pljuvački i u serumu. 

Međutim, interleukin-6 iz parodoncijuma može preći u sistemsku cirkulaciju i kada se to dogodi ovaj medijator ima sposobnost da se veže za ciljne ćelije i pojača proizvodnju ostalih citokina i u drugim udaljenim organima poput pluća. Ovakva kaskadna reakcija dovodi do aktivacije drugih medijatora odbrane u plućnom tkivu koji pospešivanjem zapaljenja dovode do pogoršanja kliničke slike.

Put oralnih bakterija do pluća

U svakom kubnom milimetru zubnih naslaga egzistira preko 100 miliona baketrija, koje funkcionišu kao potencijalni rezervoar periodontalnih i respiratornih patogena.

Prema saznanjima dr. Scannapieco-a i njegovih saradnika, postoje nekoliko načina na koji bakterije iz usta mogu dovesti do respiratornih oboljenja.

Prvi način je prostim udisanjem patogena koji se nalaze u ustima, koji na taj način direktno dospevaju do srednjih i donjih delova organa za disanje. Pored toga, bakterijski enzimi iz parodontalnih džepova mogu dovesti do promena na disajnoj sluzokoži koja postaje prijemčivija za različite respiratorne patogene.

Kod pacijenata obolelih od covid 19 koji su na intenzivnoj nezi ili na mehaničkoj ventilaciji, ključno je eliminisati faktore rizika poput ovog koji mogu dovesti do nadovezivanja bakterijske infekcije na pluća i tako pogoršati ishod bolesti. 

Značaj redovnih poseta stomatologu u smanjenju IL-6

Potpuno je razumljiv strah koji pacijenti osećaju zbog odlaska u stomatološke ordinacije u vreme pandemije, međutim za one sa parodontalnim oboljenjima redovne posete mogu biti ključne u izbegavanju komplikacija izazvanih koronavirusom. 

Ukoliko imate simptome učestalog krvarenja desni, ili znate da imate neku formu parodontopatije, ne oklevajte da zakažete tretman kod stomatologa. Uklanjenjem naslaga i obradom parodontalnih džepova ćete doprineti kako očuvanju oralnog zdravlja i zuba, tako i celokupnom zdravlju.

Uloga stomatologa je presudna u zaštiti svakog pacijenta prilikom njegovog dolaska u ordinaciju, sprovođenjem adekvatnih mera dezinfekcije i sterilizacije kao i poštovanjem protokola o  zakazivanju pacijenata sa razmakom.