Na dugom spisku preparata koji su tokom pandemije Kovida-19 kandidovani kao preventiva protiv zaraze, našao se i vitamin D. Nauka, međutim, nije sasvim sigurna u to
Prevelika količina vitamina D može biti štetna Foto: Shutterstock
Vitamin D je velika tema moderne medicine. Ideja o njegovoj primeni i u suzbijanju Kovida-19 potekla je od jednog istraživanja od pre tri godine koje je pokazalo da manjak vitamina D izaziva veću podložnost respiratornim infekcijama
Od kako je počela pandemija Kovida 19 mnoga istraživanja pokušavaju da nađu mehanizam koji bi sprečio širenje bolesti ili brže izlečenje. Još početkom maja 2020. počele su intenzivne rasprave o povezanosti vitamina D i lakše manifestacije kliničke slike kod Kovida 19, a potom su se pojavile i preporuke da se ovaj vitamin uzima kao preventiva.
Međutim, treba biti oprezan sa takvim vestima. Još uvek ne postoji naučni koncenzus oko uticaja vitamina D na prevenciju ili lečenje Kovida 19 jer u tako kratkom roku nije bilo moguće sprovesti dovoljno relevantnih istraživanja. Uz to, postoje i potencijalni rizici koji mogu da izazovu više štete nego koristi.
Za vitamin D, kojem se pripisuju i svojstva hormona, zna se da pomaže resorpciju kalcijuma i fosfora iz creva, a nedostatak ovog vitamina dovodi se u vezu sa rahitisom i problemima u pravilnim rastom kostiju kod dece. Savremena nauka nema dovoljno dokaza kako ovaj vitamin zaista utiče na kosti, kožu ili krvne sudove uprkos raznim tekstovima koje možemo da pročitamo u medijima. Zašto se onda dovode u vezu vitamin D i kovid 19?
Početkom 2017. godine izlazi rad u „British Medical Journal“ koji ukazuje na vezu nedostatka vitamina D i lakšu podložnost respiratornim infekcijama. Rad je, pomalo senzacionalistički, izazvao veliku pažnju u javnosti, a nisu izostale ni rasprave u naučnoj zajednici oko stvarnog uticaja vitamina D na respiratorne infekcije. Oni koji dovode u sumnju ovo istraživanje navode da su svi uzorci uzeti iz zemalja tzv. trećeg sveta, pa je njegova šira relevantnost upitna.
Pošto je SARS-CoV-19 još uvek nov i neistražen virus, nema mnogo istraživanja koja pokazuju kakav uticaj može imati vitamin D na tok bolesti izazvane ovim virusom. Profesori sa Triniti Koledža iz Dablina sredinom maja 2020. sproveli su analizu koja će postati osnov njihovog zahteva da se u medicinskim vodičima Irske upotreba vitamina D uključi kao preporuka za sve odrasle građane.
Sa druge strane, u istraživanju Departmana za nutricionističke nauke Univerziteta u Suriju navodi se da visoke doze vitamina D ne doprinose prevenciji ili poboljšanju stanja pacijenata obolelih od kovida 19. Naprotiv, prevelika količina ovog vitamina može biti i štetna.
„Adekvatan nivo vitamina D u našem telu ključan je za naše sveukupno zdravlje, premalo može da dovede do rahitisa ili razvoja razvoja osteoporoze a previše može da dovede do do povećanja nivoa kalcijuma u krvi što može da bude poprilično štetno“, navodi profesorka Suzana Lanham Nju, šefica ovog departmana.