Aspirin acetilsalicilna kiselina je najčešće korišćen lek u terapiji bola. Može da se kupi u slobodnoj prodaji, ima široku primenu pa se koristi i kao sredstvo za snižavanje visoke telesne temperature, za negu ili lečenje nepravilnosti kože. Acetilsalicilna kiselina deo je šampona za kosu, losiona i seruma za negu lica. Veruje se da ublažava akne, mitisere, koristi se za lečenje bradavica, kurjeg oka, peruti, psorijaze, kao piling za kožu, pa čak i sredstvo za ublažavanje bora.
Aspirin je lek koji se koristi kod osoba koje imaju „gustu krv“ i štiti na taj način od formiranja ugrušaka koji mogu da dovedu do srčanog ili moždanog udara. Aspirin je lek i za smanjenje otoka, na primer, kod artritisa.
Aspirin je sintetski lek čija je osnovna supstanca salicilna kiselina koja je prvobitno dobijena iz kore Bele vrbe (lat. Salix alba), ali se može da se nađe i u drugim biljkama. I aspirin i salicilna kiselina smanjuju upale. Salicilna kiselina se primenjuje direktno na kožu, dok se aspirin koristi u obliku tableta.
„Salicilat“, „natrijum salicilat“ i „ekstrakt vrbe“ slično deluju kao salicilna kiselina i nalaze se na različitim sredstvima za negu kože. Ukoliko se koriste u neadekvatnoj količini, previše, mogu da dovedu do neželjenih efekata.
Salicilna kiselina se u kozmetici označava i kao beta hidroksi kiselina, iako to nije po svom hemijskom sastavu. Beta hidroksi kiselina je hemijski piling, to jest, sredstvo za uklanjanje mrtvih ćelija kože.
Salicilna kiselina deluje kao piling, ima keratolitička i antiinflamatorna svojstva. Ispravlja nepravilnosti na koži, tamne mrlje, fleke, suši masnu kožu, uklanja bradavice, žuljeve, kurje oči. Keratolitička sredstva kao što je salicilne kiselina omekšavaju i rastvaraju protein keratina i uklanjaju mrtve ćelije s površine kože.
Kao hemijski piling, salicilna kiselina prodire duboko u kožu i može da bude dobro sredstvo za čišćenje lica od mitisera i akni. U isto vreme suši masnu kožu i sprečava stvaranje novih akni i mitesera.
Salicilna kiselina ublažava otok i crvenilo kože. Veruje se da može da pomogne i kod kožnih bolesti – psorijaze, seboroičnog dermatitisa, peruti, melazme. U zavisnosti od doze koristi se nekoliko puta dnevno, nedeljno ili manje, ako se primenjuje kao piling.
U slobodnoj prodaji mogu da se nađu i sredstva protiv akni na bazi benzoil peroksida. I salicilna kiselina i benzoil peroksid deluju protiv akni, ali na različite načine. Salicilna kiselina uklanjanja mrtve ćelije kože koje mogu da začepe pore, dok benzoil peroksid cilja na bakterije koje izazivaju akne, posebno ako dođe do upale.
Doza salicilne kiseline u proizvodima za negu kože koji se mogu kupiti u slobodnoj prodaji iznosi 0,5 do 2 odsto, pri čemu je 2 odsto standardna koncentracija za ove proizvode. Obično se na početku primene koriste proizvodi sa manjom koncentracijom salicilne kiseline. Proizvodi za tretman bradavica, mogu da imaju salicilnu kiselinu u većim koncentracijama i ovi proizvodi se nikako ne smeju da koriste za lice.
Preporuka je da se salicilna kiselina koristi samo prema uputstvima. Doze od 2 do 3 odsto salicilne kiseline u losionima ili kremama obično bi se koristile za lečenje kožnih oboljenja kao što su psorijaza, keratoza pilaris ili hiperkeratotični ekcem ruku. Salicilna kiselina odstranjuje izumrle ćelije kože, a obično ovi proizvodi sadrže ovlaživače za omekšavanje kože.
Salicilna kiselina u većim koncentracijama (čak 40 odsto) koristi se za lečenje bradavica, kurjih očiju i žuljeva. Ovi proizvodi se ne koriste ako je bradavica na licu i vratu, na skalpu, genitalijama, o načinima uklanjanja potrebno je u ovom slučaju da se posavetujemo sa zdravstvenim radnicima.
Sredstva za piling sadrže obično 20 do 30 odsto salicilne kiseline. Površinski piling sa 20 odsto salicilne kiseline može da se uradi i u kućnim uslovima. Srednji i dublji pilinzi primenjuju se isključivo u dermatološkim ordinacijama. Na ovaj način ublažavaju se ožiljci od akni, koža postaje svetlija i leče se problemi sa pigmentacijom kao što je melazma.
Maksimalna doza salicilne kiseline u proizvodima u slobodnoj prodaji za kožu lica iznosi 2 odsto. Doze do 3 odsto koriste se kao terapija za kožu lobanje i tela. U kombinaciji sa drugim lekovima salicilna kiselina je dostupna na recept, u sadejstvu sa kortikosteroidom koristi se kao terapija za ekcem.
Na početku primene salicilne kiseline moguće je da, posle nekoliko dana upotrebe, dođe do pogoršanja stanja kože, ovo stanje je posledica prilagođavanja i prolazi samo od sebe.
Iritacija, peckanje, ljuštenje kože najčešće su neželjene reakcije koje se se ublažavaju primenom hidratantne kreme. Tokom primene salicilne kiseline koža je osetljivija na sunčeve zrake, pa se obavezno preporučuje primena UV zaštite. Rezultati upotrebe salicilne kiseline mogu da se vide posle nekoliko nedelja ili i dužeg period. Salicilna kiselina ne koristi se zajedno sa benzoil peroksidom, retinoidima i Retin-A (tretinoin), proizvodima sa alkoholom, sumporom, abrazivima.