Foto: Shutterstock
Akne zahtevaju dugotrajan proces lečenja, koji ponekad ne daje željene rezultate. Naime, većina proizvoda za negu kože sadrži salicilnu kiselinu i benzoil peroksid, ali, oni u borbi protiv akni, nažalost, nisu delotvorni u svim slučajevima. Zbog toga se na polju kozmeto-dermatologije permanentno sprovode ispitivanja i uključuju novi proizvodi što daje optimizam onima kod kojih poznate metode, upornost i disciplina nisu rezultirali uspehom.
Mnogi proizvođači preparata za negu kože razvijaju nove proizvode na bazi za stvaranje ravnoteže između mikrobioma (kompleksa bakterija) u crevima i mikrobioma kože. Neravnoteža dobrih i loših bakterija u crevima može dovesti do poremaćaja crevne flore, a slična situacija je i sa disbalansom bakterija na koži. Kada je mikrobiom na našoj koži neuravnotežen, to stanje dovodi do upalnih procesa i rezultira hroničnim kožnim oboljenjima poput akni, ekcema, rozacee ili psorijaze. U slučaju akni, mikrobna ravnoteža je presudna, jer pomaže da se upalni procesi ne pogoršaju i sprečava da prerastu u probleme kakvi su papule i pustule na koži.
Uobičajeni sastojci preparata za borbu protiv akni deluju tako da neselektivno uništavaju sve bakterije – i dobre i loše. Zbog toga je dobro kombinovati ih sa prebiotičkim hidratantnim kremama. Ovakve kreme i proizvodi na bazi probiotičkih tehnologija pokazuju veliki potencijal u popravljanju stanja kože i podsticanju njenog izbalansiranog mikrobioma jer sadrže i bakterijske lizate (fragmente mikrobnog ćelijskog zida).
Aktuelne studije pokazuju da esencijalna ulja origana, majčine dušice i timijana (aromatična, lekovita i začinska biljka srodna majčinoj dušici) mogu biti efikasna u borbi protiv bakterija koje izazivaju akne. Ovakva ulja imaju imaju antimikrobno dejstvo i pomažu u ubijanju bakterija Propionibacterium acnes i Staphilococcus epidermidis (dve glavne bakterije koje se dovode u vezu sa aknama). Ispitivanja pokazuju njihovu efikasnost kako u lečenju već aktivnih akni, tako i u sprečavanju njihovog nastajanja.
Propolis i med takođe imaju antibakterijska dejstva. Od velike važnosti su i njihova hidratantna i antiinflamatorna svojstva, korisna za sprečavanje upalnih procesa i zarastanje rana, do kojih može doći pri pojavi akni. Propolis (kombinacija pčelinjeg voska i sokova koji pčele sakupljaju) je poznat i popularan sastojak u nezi kože kojim i simbolično gledano, pčele štite pukotine saća.
Dermatolozi poručuju da bi divlji biber (konopljika) takođe mogao da pomogne u lečenju hormonalnih akni. Ova biljka, u našem narodu poznata i kao rakita, utiče na rad hipotalamusa i hipofize, prirodni je estrogen i snižava libido. Pokazao se efikasnim i u slučaju kod neredovnih menstruacija, bolova u grudima, nervoze. Zbog uticaja na hormonski status zovu je još i „drvo čednosti”. Istraživanja pokazuju da nivo testosterona može biti razlog stvaranja viška sebuma i začepljenja pora na koži.
Za lečenje hormonalnih akni dermatolozi često koriste i klaskoteron (inhibitor androgenih receptora). Njegov uticaj testiran je i u lečenju acne vulgaris, sa dobrim rezultatima (oko 20 odsto smanjenja). Neke kreme sa ovim sastojkom nedavno su odobrene i od strane Uprave za hranu i lekove FDA.
Ukoliko se u lečenju akni često koriste velike količine antibiotika, postoji rizik rezistencije (sposobnost bakterija da spreči delovanje antibiotika), lečenje ne daje rezultate i pored povećanja doza. Poznato je da antibiotici mogu izazvati gljivične infekcije, poremetiti rad želuca ili creva, a ukoliko se koriste na svoju ruku mogu štetno delovati na jetru i bubrege.
Naučnici kažu da svi navedeni sastojci pokazuju optimističke rezultate u lečenju akni ali da je potrebno još istraživanja. Jedan od razloga je i taj što su u kozmetičkim formulacijama ove supstance razblažene a koncentracija efikasnosti hemikalija u prirodnim ekstraktima ili esencijalnim uljima može da varira. U svakom slučaju, ohrabruju vesti da se u lečenje akni na naučnoj bazi uključuje više prirodnih sastojaka.