Bojana Stamenov, saglasni su i kritika i publika, može da stane rame uz rame sa pevačicama svetskog renomea. Karakterističnog izgleda, uvek nasmejana, nosila je sve svoje sa mnogo harizme. Delovalo je da to radi lako. Retko ko je znao da je to ono što se moglo videti samo uz svetla pozornice…
Od odluke koja joj je spasila život do novog poglavlja: Bojana Stamenov je svoj svet okrenula za 360 stepeni
Zatekli smo je u Subotici. Proces preseljenja iz Beograda traje već neko vreme. Konačno je završen. Poklopio se, priča nam raspoloženo, ne samo sa poslovnim obavezama već i sa njenom potrebom da sebe ponovo suštinski zavoli. I da konačno bude „svoj čovek“.
Sada joj je bliže i bend sa kojim nastupa (većina članova je iz novosadskog Big benda). Tu su prijatelji, ali i jedan potpuno drugačiji vid slobode, koji je osvojila. Lakše joj je da se kreće u saobraćaju, većina projekata na kojima radi sada je lagodnija za realizaciju, ali važnije od toga je što joj atmosfera, ambijent i energija prijaju. Probe je jednostavnije organizovati, album na kome radi sa bendom biće lakše pripremiti i završiti.
U Beogradu, kaže, iz više razloga nije imala svoj mir. Sada je na dobrom putu da ga dosegne, ali i postavi kao životni standard.
Kovid pandemija okidač da Bojana Stamenov prihvati istinu
Vreme kada smo bili zatvoreni, atmosfera opšteg beznađa, straha i neizvesnosti u globalnoj pandemiji, kod naše sagovornice bili su okidač da pogleda duboko u sebe i kaže: dosta je, više ovako ne ide.
– Kako bi naš narod rekao, shvatila sam da je „doteralo cara do duvara“. Nisam bila dobro. Sve je „otišlo u crveno“ s situacija sa zdravljem dostigla negativnu kulminaciju. Krenula sam sa endokrinološkim ispitivanjem jer mi je šećer u jednom trenutku bio 27,7. Imala sam probleme sa vidom, promene raspoloženja su bile sve češće… Mučilo me je što sam nasmejana i pozitivna bila samo na sceni i kada se uključe kamere. Kada se svetla ugase, sama sa sobom nisam bila srećna i shvatila sam da nešto mora da se menja. Bila sam tužna, nezadovoljna, nesrećna. U jednom trenutku čak i agresivna u komunikaciji, sa bliskim ljudima pomalo osiona. To je bila neka osoba kakva nisam želela da budem, jednostavno se više nisam prepoznavala – priseća se pevačica u razgovoru za eKlinika portal.
Čekajući poziv koji nije došao kada je trebalo
Uspela je da dođe do endokrinologa a onda i da uđe u program za barijatrijsku hirurgiju (operaciju smanjenja želuca) patološki gojaznih osoba o trošku države. Obavila je sve preglede, izašla na konzilijum na kome je konstatovano da je kandidat za intervenciju.
Da li zbog kovid pandemije ili iz nekog drugog razloga, do poziva za operaciju nije došlo u doglednom vremenskom periodu. Čekala ga je tri meseca, a onda i sama shvatila da je Kosmos za njenu životnu promenu imao neke druge planove. Bojana Stamenov morala je to da izgura sama, uz dragocenu pomoć i podršku prijatelja, posebno prijateljice bez koje, kaže, verovatno od ovoga kakva je danas ne bi bilo ništa.
Strahovi su sastavni deo procesa gubitka kilograma, kaže Bojana Stamenov i daje najvažniju poruku
– Bila sam u strahu da čak i ako krenem sa nekim treninzima u teretani, neće biti dovoljno stručne osobe da sa mnom radi. Plašila sam se da nema dovoljno obučenih i efukovanih da se sa mojom težinom i specifičnom situacijom adekvatno uhvate ukoštac i oklevala sam. Imala sam strah i od povreda: šta ako padnem, povredim se, šta onda sa oporavkom, opet ležanje, opet gojenje, pa u krug... Shvatila da je jedan od najvećih strahova žena sa viškom kilograma kako uopšte ući u teretanu kada izgledaš tako kako izgledaš. Sada mogu da kažem da je to čista nebuloza i da onog momenta kada odlučiš i kreneš sa procesom, ne treba da te zanima šta bilo ko drugi misli, osim onih koji te zaista u tome podržavaju – sigurna je naša sagovornica.
Odluka koja je promenila sve
Smernice pripreme za operaciju podrazumevale su određene preglede, kao i kontakt sa lekarima različitih specijalnosti. A kod Bojane su pokrenule talas motivacije koji do tada nije imala. Iz slučajnog razgovora sa prijateljicom sa kojom se nije čula neko vreme (iako se i dalje malo opirala) iskristalisala se ideja ta bi možda trebalo krenuti sa nekim programom vežbi u teretani…
Ipak, gubitak kilograma i promena svesti o samodisciplini su samo vrh ledenog brega, naglašava pevačica.
Moraš, kaže Bojana Stamenov, biti pre svega psihički spreman da prihvatiš da se život potpuno menja i da više ništa neće biti isto.
Kako je Bojana shvatila da joj operacija zapravo nije potrebna
Bila je potpuno spremna za operaciju, a zapravo je sama priprema za nju uradila mnogo više. I naravno, drugarica, koja je obećala da će da joj pravi društvo svakog dana u odlasku u teretanu na periferiji Beograda. Obećanje je ispunila, ali je pre toga morala da se posluži prevarom i ubedi Bojanu da se javi treneru.
To je bilo to – razgovor sa trenerom, odmah zatim i početak rada. Tada je još mislila da se priprema za intervenciju, koja se nikada nije desila.
Samo četiri meseca kasnije vaga je pokazala da ima 30 kilograma manje a Bojana je prvi put pomislila: možda meni ta operacija uopšte i ne treba?
Panika i preispitivanje
– Gotovo da nisam ni osetila kako su ti kilogrami otišli. Bilo je znoja, bilo je naporno, ali sam bila redovna na treninzima tri puta nedeljno. U jednom trenutku me uhvatila panika: šta ako se sada jave za operaciju jer tada zapravo nisam ni želela da se operišem, videla sam da mogu mnogo i ovako. Počela sam da sumnjam i u svoju bazičnu želju da problem rešim operativnim putem. Mnogo je tu još dilema bilo, kako ću i kada se vratiti pevanju, šta sa novim režimom života ako se ipak operišem… Osetila sam da imam potrebnu psihičku stabilnost da idem ovako dalje, pa dokle stignem – priča Bojana iskreno za naš portal.
Kilogrami se tope, život se vraća…
A stigla je do osećaja da ponovo uživa svim čulima, punim plućima. Uz potpuno promenjeni režim ishrane i redovno vežbanje kilogrami su odlazili. Kako su se topili, tako se doslovno život vraćao u njene vene, noge, um… Detaljno objašnjava kako se osećala:
– Ponekad mi se činilo da lebdim. Hodala sam normalno, šetala. Garderoba mi je postala velika i ponovo sam iz ormana povadila neke stvari koje godinama nisam mogla da nosim. Stanem pred ogledalo i kažem: hej, ovo je skroz okej. Učila sam ponovo da volim svoje telo, da ponovo volim sebe. Podrška prijatelja je bila neverovatno značajna. Na komentare rodbine i još nekih osoba iz bliskog okruženja nisam reagovala, ali nisam dozvoljavala ni mešanje, pitanja i potpitanja. Jednostavno, imala sam svoj kurs i više ništa sa njega nije moglo da me pomeri. Konačno sam se osećala dobro, osećala da to mogu.
O kajanju
Brojke kažu da Bojana Stamenov danas ima 71 kilogram manje nego u trenutku kada je shvatila da je vreme. Bilo je i suza, priča nam. Psihički izazov je bio veliki, ali je uz savete trenera shvatala u trenucima ozbiljnih iskušenja da je jača nego što to sebi ponekad priznaje. Da to ne samo da može, već i mora.
Odala nam je da je bilo i kajanja uz pitanje: zašto ovo nisam uradila ranije?
Bojana nekad i Bojana danas
Beograd je zamenila Suboticom, roditeljsko okruženje svojom malom solo-oazom. Neke stare prijatelje zadržala, neke su logičnim životnim sledom zamenili novi. Beogradske ulice koje vrve od gužve zamenila je za subotičke, kojima redovno šeta. Pronašla je odgovarajuću teretanu za nastavak režima ne vežbanja, već života. Vežba svakodnevno.
Želja joj je da izgubi još petnaestak kilograma, a da se onda i pozabavi estetskom dimenzijom, logičnim viškom kože koji joj smeta u običnom funkcionisanju. Zdravlje se polako ali sigurno vraća, već je sve to neuporedivo sa situacijom koja je bila „triger“.
Sa kolegama iz Rock opere nastupa širom regiona, sa svojim bendom nastupa i radi na autorskom albumu.
– Ranije mi je bilo teško da odem peške do prodavnice. Sada znam da je sve moguće i izvodljivo ako smo zdravo i dobro. Ova Bojana se nije promenila samo fizički, promenila je stav. Ova Bojana ponovo voli sebe – ispričala je za eKlinika portal Bojana Stamenov.
