Nikola je ponos Srbije i velika inspiracija: Sa pola srca i dijabetesom akademski pokorava London

Nikola Johnny Ranković (23) postao je poznat javnosti još kao buntovni dečak koji svira rok muziku i najmlađi kantautor jednog muzičkog rok albuma, koji je objavio sa 12 godina. Njegov životni put dostojan je uzbudljivog filma u kome glavni junak još na rođenju biva životno ugrožen, dobija ogromna zdravstvena iskušenja kroz više ozbiljnih dijagnoza, ali - tera po svom, ne odustaje i ostvaruje svoje snove.

Više nije dečak već čovek, koji i dalje stremi svojim dugogodišnjim željama

Iskoristili smo za video ispovest koju možete pogledati na eKlinikinom Youtube kanalu to što je naš sagovornik trenutno u Beogradu, svom rodnom gradu. "Gostuje" u porodičnom domu, budući da uspešno privodi kraju studije muzičke produkcije na prestižnom londonskom BIMM Institutu. Deluje lako, zar ne?

Preporučujemo

Popularni Johnny više nije dečak, osim po svom prepoznatljivom osmehu. Sada je mladi, odlučni, racionalni, odmereni - čovek. Kardiološki pacijent, rođen sa univentrikularnim srcem (sa samo jednom funkcionalnom komorom), koji je prošao kroz više teških hirurških intervencija, sa dijabetesom tipa 1, levim izomerizmom i fibrozom jetre. Ništa od ovoga nije ga zaustavilo ni korak - od ranog detinjstva do sada, kada jasno vidi put ka svom daljem akademsko - profesionalnom statusu.

Ali, da krenemo od početka, uz podsećanje na naš razgovor pre nešto više od pet godina...

Drama na rođenju, uz mnoštvo zdravstvenih komplikacija

Nikolina zdravstvena drama krenula je praktično od prvog trenutka kad se rodio - ustanovljeno je da ima samo jednu funkcionalnu srčanu komoru.

- Sa 16 meseci sam imao Kavašima operaciju, a kasnije je došla i Fontan operacija, pa nas zato i zovu Fontan pacijentima. Imam levi izomerizam, jetra ne stoji centralno već levo, što uvek zbuni doktore na snimanjima ako im se unapred ne naglasi. Posle druge operacije, od pete godine, pojavio se i dijabetes tipa 1, a zbog usporenog krvotoka kroz hepatičnu venu javila se i fibroza jetre. Pre sedam godina mi je ugrađen pejsmejker zbog bradikardije, pa se šalimo da sam sad „duplo pojačan“. Trenutno mi je srčano stanje vrlo stabilno, ali dijabetes dosta osciluje i uzima primarnu ulogu u dnevnom funkcionisanju. Imam česte padove i skokove, ali koristim Freestyle Libre senzor koji stalno pratim na telefonu, a roditelji mogu da me prate na daljinu iz Beograda. Veoma sam disciplinovan, poštujem uobročenost i vreme za terapije, ali kada čovek uđe u taj ritam, to postane čista mehanička radnja. Ne dozvoljavam da mi to remeti život - kaže u razgovoru za eKlinika portal Nikola Johnny Ranković. 

Foto: Nikola Ranković/privatna arhiva

Selidba u London i odvajanje od porodice bili su moja prirodna progresija: Strah nije nužno loš

Odlazak na studije u inostranstvo je ogroman korak za svakog mladog čoveka, a posebno za nekoga ko iza sebe ima tako kompleksnu istoriju bolesti i sigurnu porodičnu luku, pre svega roditelje kao ogromnu podršku. Pitali smo kako je izgledao njegov prelazak u London i da li je u toj tranziciji osetio strah od neizvesnosti, koja ga čeka kao studenta i pacijenta?

- U periodu prijemnih ispita, dobijanja vize i selidbe, čovek od administrativne frke i ne stigne da razmišlja o strahu. Mozak mi je bio okupiran i tek nakon sedam dana boravka tamo, kad sam se malo skućio, došlo mi je u glavu šta se sve izdešavalo. Strah nije nužno loša stvar, on nas čuva, drži mozak podalje od gluposti i gura napred. Moje odvajanje od kuće je zapravo bilo teže mojim roditeljima. Primetili smo da su i oni i ja tek nakon završetka prve godine, kada sam se vratio kući na raspust, zapravo procesuirali u glavi da sam otišao. S obzirom na to da sam ceo život stremio ka tome, odlazak u London je bio velika stvar, ali za mene i potpuno prirodna progresija - konstatuje budući producent i kompozitor filmske muzike.

Foto: Nikola Ranković/privatna arhiva

Disciplina je ključ i za nagle promene vrednosti šećera u krvi

Od buntovnog „Johnny-ja sa gitarom“ i najmlađeg autora rok albuma na našim prostorima, koji je muziku uvek doživljavao i davao sa mnogo više srca nego neki drugi, iako ga po medicinskoj slici ima samo pola, sagovornik eKlinika portala je uvek bio izrazito disciplinovan. Zamislite samo jedan ozbiljan, vojnički raspored predavanja, kolokvijuma i ispita na prestižnom fakultetu, uz ono što jedna od njegovih hroničnih bolesti nosi kao neminovnost - nagle oscilacije vrednosti šećera u krvi, koje ne biraju mesto ni vreme?

- Moja disciplina je proistekla iz zdravstvenog stanja, jer sam od malih nogu imao raspored lekova koji sam morao da poštujem da bih preživeo. U Londonu imam stabilniju rutinu nego u Beogradu. Dan počinje lekovima i insulinom, a onda kreću predavanja, učenje i rad...  Što se tiče dijabetesa, skokove rešavam insulinom, ali padovi jesu opasni kada sam sam. Alarme na senzoru držim visoko, na 5, jer odatle do kritičnih 3 prođe svega 10 minuta. Ako se pad desi u metrou između dve stanice, osetim stres, ali uvek u torbici imam slatke sokove i hipokit injekciju. Taj trenutak je zapravo mnogo stresniji mojim roditeljima u Beogradu, koji prate vrednosti - opisuje slikovito Johnny.

Hoće li veštačka inteligencija u muzici pobediti kreativnost i autentičnost?

O medicinskoj brizi i podršci sistema u kome sada živi, prihvatanju lekara i kolega studenata, dubinskom pogledu u sebe i koliko se promenio u odnosu na neke protekle godine, veštačkoj inteligenciji i veri da tehnologija ipak neće pobediti ono što je duša, autentičnost i kreativnost, kao i o povratku u Srbiju, Nikola Johnny Ranković je govorio iskreno i bez zadrške.

Pogledajte njegovu kompletnu iskrenu ispovest u rubrici "Moja priča" na Youtube kanalu eKlinike:

(eKlinika.rs)