Godinama su joj govorili da je premlada za tu bolest, a onda je iste simptome prepoznala kod sestre

Kada je sa samo 18 godina počela da dobija na težini i ostaje bez daha, Megan Kaverman znala je da nešto nije u redu. Lekari, međutim, nisu uspevali da pronađu uzrok. Godinama kasnije otkriveno je da boluje od retke nasledne bolesti koja ozbiljno opterećuje srce. Dve godine nakon dijagnoze, iste znake prepoznala je kod svoje starije sestre i možda joj upravo time spasila život.

Umor, otežano disanje, vrtoglavica i oticanje nogu mogu da prate brojna, mnogo češća stanja. Upravo zato se plućna arterijska hipertenzija, retka i ozbiljna bolest krvnih sudova pluća, nekada otkriva tek kada je srce već znatno opterećeno.

Godinama je tražila objašnjenje za gušenje i umor

Megan Kaverman je prve tegobe osetila sa 18 godina. Počela je da dobija na težini i teže diše, ali porodični lekar nije uspeo da utvrdi zbog čega se to događa. Kako su simptomi postajali deo svakodnevice, vremenom je gotovo prestala da ih primećuje.

Sa 25 godina stanje se naglo pogoršalo. Umor je postao toliko snažan da je jedva obavljala uobičajene aktivnosti, a disanje joj je predstavljalo sve veći napor.

Lekari su se često usredsređivali na njenu telesnu masu. Jedan joj je čak savetovao da jede manje pice. Povišene vrednosti krvnog pritiska pripisivane su nervozi, dok su se višestruki odlasci u hitnu pomoć završavali bez odgovora.

– Jednostavno su to sklanjali u stranu, kao da sam premlada da bih imala problem sa srcem – ispričala je Megan za CBS News.

Srce je već počelo da popušta

Godine 2016, kada je imala 27 godina, Megan je ponovo otišla u hitnu pomoć. Pregledi su pokazali da postoje znaci srčane slabosti. Ovoga puta odlučila je da ne ode iz bolnice bez objašnjenja.

Primljena je na odeljenje intenzivne nege, gde je posle detaljnih ispitivanja konačno postavljena dijagnoza: nasledna plućna arterijska hipertenzija.

Iako ju je vest potresla, dan kada je dobila dijagnozu počela je da naziva svojim „ponovnim rođenjem“. Lečenje je nastavila u Klivlendskoj klinici, a odgovarajuća terapija omogućila joj je da se postepeno vrati svakodnevnom životu.

Iste simptome primetila je kod starije sestre

Dve godine kasnije Megan je poznate znake bolesti uočila kod svoje sestre Kejti Gušing, koja je neposredno pre toga rodila prvo dete.

Kejti, tada 32-godišnjakinja, teško je disala dok je obavljala kućne poslove ili se penjala stepenicama na poslu. Zatim su počele da joj otiču noge, a jednom joj se vid na kratko potpuno zamutio.

Lekari nisu pronašli krvni ugrušak koji bi objasnio tegobe. Megan joj je zato savetovala da ih pita da li bi uzrok mogla da bude plućna hipertenzija. Kejti je prošla ispitivanja slična onima koja je ranije imala njena sestra i dobila istu dijagnozu.

– Da ona nije prošla kroz pakao da bi otkrila od čega boluje, ko zna da li bih danas bila ovde – rekla je Kejti.

Šta je nasledna plućna arterijska hipertenzija

Plućna hipertenzija nije isto što i uobičajeno povišen krvni pritisak koji se meri na nadlaktici. Reč je o povećanom pritisku u krvnim sudovima pluća.

Kod plućne arterijske hipertenzije, sitne arterije u plućima postaju sužene i njihovi zidovi mogu biti zadebljani. Krv zato teže prolazi kroz pluća, a desna strana srca mora snažnije da radi kako bi je potisnula. Dugotrajno opterećenje može dovesti do slabljenja i popuštanja desne strane srca, objašnjava Mayo Clinic.

Nasledni oblik nastaje zbog patogenih promena u određenim genima koje se mogu preneti u porodici. Ipak, prisustvo takve genske promene ne znači da će svaka osoba sigurno razviti bolest. Kada se nasledna plućna arterijska hipertenzija potvrdi u porodici, članovima porodice može se preporučiti genetsko savetovanje i procena stručnjaka.

Među mogućim simptomima su:

• nedostatak vazduha, naročito pri naporu
• izrazit umor i slabost
• vrtoglavica ili gubitak svesti
• bol ili pritisak u grudima
• ubrzan rad ili lupanje srca
• oticanje članaka, nogu ili stomaka

Ovi simptomi nisu specifični samo za plućnu hipertenziju, ali tegobe koje traju, pogoršavaju se ili ozbiljno ograničavaju svakodnevne aktivnosti ne bi trebalo pripisivati isključivo stresu, lošoj kondiciji ili telesnoj masi.

Bolest nema konačan lek, ali mogućnosti lečenja napreduju

Plućna arterijska hipertenzija je hronična i za sada se ne može potpuno izlečiti, ali terapija može da ublaži simptome, uspori napredovanje bolesti i poboljša kvalitet života. Izbor lečenja zavisi od težine bolesti i procene specijalizovanog tima, a nekim pacijentima potrebna je kombinacija više lekova.

Obe sestre leče se u Klivlendskoj klinici i učestvovale su u kliničkim ispitivanjima novih terapijskih mogućnosti.

– Počela sam da se bavim plućnom hipertenzijom u vreme kada nije postojala nijedna terapija. Danas imamo mnogo mogućnosti lečenja, mnogo više nade i pacijenti odgovaraju na terapiju – rekla je pulmolog dr Kristen Hajland.

Kod obe žene bolest je trenutno pod kontrolom. Kejti se vratila pešačenju i prošle godine prešla stazu dužu od 4,8 kilometara, iako je nekada mislila da to više neće biti moguće. Megan kaže da joj je nova terapija pružila „drugi život“ i omogućila da učestvuje u trkama na pet kilometara.

Sestre danas zakazuju preglede istog dana, zajedno putuju do klinike i međusobno razmenjuju rezultate. Bolest im je donela godine straha i neizvesnosti, ali ih je, kako kažu, dodatno zbližila. Megan sada govori o svom iskustvu kako bi ljudi sa neobjašnjenim i upornim simptomima znali da nastave da traže odgovor.

(eKlinika.rs)