Krv u stolici pripisivao je hemoroidima, a onda mu je otkriven tumor: Nema tragova bolesti, postao je i otac

Kris Gibson (Chris Gibson) imao je 54 godine, trenirao je pet dana nedeljno i pazio na ishranu, pa je verovao da je u najboljoj formi u životu. Ipak, mesecima je povremeno primećivao krv u stolici, ali pošto se dobro osećao, mislio je da su uzrok hemoroidi. Kolonoskopija je otkrila nešto sasvim drugo: tumor rektuma veličine sedam centimetara.

"Učinićemo sve što možemo da se borimo protiv ovoga"

Biopsija je pokazala da Kris ima rak rektuma trećeg stadijuma, a dijagnozu je dobio 2. februara 2024. godine. Vest je stigla samo nekoliko nedelja nakon što su on i supruga Tejlor saznali da očekuju dete. Njihovu zabrinutost dodatno je pojačalo iskustvo iz porodice, jer je Tejlor nedavno izgubila majku od raka pankreasa.

Preporučujemo

- Učinićemo sve što možemo da se borimo protiv ovoga - rekla mu je supruga nakon dijagnoze. Kris je znao da želi još jedno mišljenje pre konačne odluke o načinu lečenja. Budući da žive u Hjustonu, obratili su se stručnjacima MD Anderson Cancer Center.

Krv u stolici bila je znak da nešto nije u redu

Nekoliko meseci povremeno je primećivao krv u stolici, ali nije imao druge tegobe zbog kojih bi pomislio da boluje od ozbiljne bolesti. Simptom je pomenuo lekaru tokom redovnog godišnjeg pregleda, nakon čega je zakazana kolonoskopija. Tokom pregleda lekar je uklonio devet polipa i pronašao tumor u rektumu.

Tumor je bio velik sedam centimetara, a biopsija je potvrdila malignu bolest trećeg stadijuma. Dijagnoza je posebno iznenadila Krisa jer se do tada osećao zdravo, bio fizički aktivan i vodio računa o načinu života. Njegov slučaj pokazuje i zbog čega krv u stolici ne bi trebalo automatski pripisivati hemoroidima bez pregleda lekara.

Dok je čekao pregled u MD Andersonu, razgovarao je sa hirurgom u bolnici u kojoj je postavljena dijagnoza. Predočene su mu mogućnosti lečenja, a operacija je predstavljena kao najbolji izbor i lekari su bili spremni da terapiju započnu gotovo odmah. Sve se, međutim, događalo samo pet dana nakon saznanja da ima rak.

- Sve mi se vrtelo i osećao sam da gubim tlo pod nogama - opisao je Chris taj period. I njemu i supruzi bilo je potrebno vreme da razumeju dijagnozu i posledice različitih mogućnosti lečenja. Zato su odlučili da ne donose odluku dok ne dobiju drugo stručno mišljenje.

Želeo je da izbegne operaciju koja bi mu promenila život

Kada se raniji termin oslobodio u MD Anderson klinici, Kris je dobio priliku da se konsultuje sa kolorektalnim hirurgom dr Brajanom Bednarskim. Lekar je već pregledao patohistološki nalaz i prethodne snimke, a zatim je sa Krisom i njegovom suprugom detaljno prošao kroz moguće scenarije. Krisu je odgovarao takav pristup jer, kako je objasnio, lekar nije pokušavao da mu pruži lažnu nadu.

Dodatni pregledi bili su potrebni zato što se tumor nalazio neposredno uz prostatu. Kris je lekaru jasno stavio do znanja da bi, zbog položaja tumora, operacija mogla trajno da promeni kvalitet njegovog života. Zbog toga je želeo da iscrpi mogućnosti koje bi mu pružile šansu da izbegne hirurški zahvat.

- Želeo sam da učinimo sve što možemo da izbegnemo operaciju - rekao je. Posebno mu je značilo to što je lekar ozbiljno shvatio njegovu želju i uključio je u planiranje terapije. Multidisciplinarni tim potom je razmotrio njegov slučaj i napravio plan koji je istovremeno bio usmeren na lečenje raka i mogućnost očuvanja organa.

Osam ciklusa hemioterapije, pa 27 zračenja

Kris je najpre prošao osam ciklusa FOLFOX hemioterapije pod nadzorom gastrointestinalnog onkologa dr Rajana Heja. Nakon toga usledila je hemioradioterapija, koja je uključivala 27 tretmana zračenjem pod nadzorom radijacionog onkologa dr Stivena Čuna. Tokom istog perioda 27 dana je uzimao i oralni citostatik kapecitabin.

Lečenje nije prošlo bez neželjenih efekata, a jedan od lekova koji je dobijao intravenski izazvao je neutropeniju, pa je njegov onkolog prilagodio terapijski režim. Kris je imao i veoma uporno štucanje, a lekari su mu propisali terapiju posle koje je problem nestao za približno nedelju dana. Neuropatija šaka i stopala nije se potpuno povukla ni nakon završetka lečenja.

Zračenje karlice izazvalo je i bolove tokom pražnjenja creva, a Kris kaže da se iskustvo poklopilo sa onim na šta ga je lekar unapred upozorio. Prve dve do tri nedelje bile su podnošljive, dok je period od treće do pete nedelje bio znatno teži. Nakon zračenja trebalo mu je oko dve i po nedelje za početni oporavak, dok se normalniji ritam pražnjenja creva vratio tek nakon šest do osam meseci.

Lečenje je završio 6. septembra 2024. godine, posle kolonoskopije, više sigmoidoskopija, magnetnih rezonanci i CT pregleda, osam ciklusa infuzione hemioterapije i 27 zračenja. Tog dana porodici i prijateljima poslao je poruku u kojoj je nabrojao kroz šta je sve prošao tokom prethodnih meseci. Na kraju poruke stajale su reči koje je dugo čekao da napiše: - Gotov sam!

Posle lečenja postao je otac, a onda je stigla još jedna velika vest

Prvi kontrolni snimci bili su planirani šest do osam nedelja nakon završetka hemioradioterapije, ali su lekari pregled pomerili za još jednu nedelju. Razlog za odlaganje nije bila komplikacija niti novi zdravstveni problem. Kris i Tejlor su 24. oktobra 2024. dobili ćerku.

Nakon toga usledili su snimci koji su doneli vest kojoj se nada gotovo svaki onkološki pacijent. Lekari nisu videli tumor već samo ožiljno tkivo, što je odgovaralo potpunom kliničkom odgovoru na terapiju. Kris zbog takvog rezultata nije morao da ide na operaciju.

Sve naredne kontrole takođe su pokazivale da nema dokaza o prisustvu bolesti. Kris je ipak ostao pod aktivnim nadzorom i u MD Anderson odlazi na kontrolne preglede svaka četiri meseca. Kada danas pročita poruku koju je poslao porodici i prijateljima nakon dobrih rezultata, kaže da ga i dalje prolaze trnci.

Gotovo dve godine bez znakova raka: „Volim svoj život“

Dijagnoza i terapija ipak su ostavile određene posledice, među kojima je neuropatija šaka i stopala. Kris je zbog problema sa erekcijom razgovarao i sa urologom, koji mu je objasnio mogućnosti lečenja ukoliko se stanje ne popravi. Uprkos tome, kaže da je uspeo da se u velikoj meri vrati životu koji je imao pre bolesti.

Tokom čitavog procesa oslanjao se na suprugu, porodicu, prijatelje, grupe podrške i ljude iz svoje zajednice. Drugim ljudima koji prolaze kroz lečenje raka savetuje da prihvate pomoć ljudi kojima veruju i da pokušaju da sačuvaju što više elemenata uobičajenog života. Podrška okoline za njega je bila jedan od važnih oslonaca tokom terapije i oporavka.

- Volim svoj život - kaže Kris. Iako priznaje da su se neke stvari promenile nakon dijagnoze, danas uglavnom ponovo vodi normalan život. Gotovo dve godine nakon završetka terapije, njegove kontrole nisu pokazale znakove bolesti, a redovno praćenje se nastavlja.

(eKlinika.rs)