Mira Banjac: Moji recepti za dugovečnost

Osluškivala je svoje telo, u svemu bila umerena, radila čak i radoholičarski i uvek verovala da čovek u sebi može da pronađe dovoljno snage da se izbori sa svim nedaćama. Nije moguće nabrojati sve njene uloge, lica i karaktere koje je dočarala, nagrade koje je dobila. Živeće dok bude radila, a radi i sada – u vreme pandemije.

Korona mi ipak utiče na snagu i duh

Mira Banjac (92) za eKliniku kaže da je najveći deo trajanja pandemije i onoga što nas je snašlo podnosila junački i relativno lako. Ipak, sve ovo traje predugo.

– Jednostavno sam se dobro organizovala. Iskoristila sam vreme da u kući sredim neke stvari koje nisam stizala godinama (papire, biblioteku…). Rasporedila sam svoje snage, pomirila se sa tim da tako mora i nije mi bilo teško. Međutim, kako vreme ide, već polako osećam da me moja neiscrpna snaga izdaje i da popuštam duhom, najviše zbog neizvesnosti. Kad je nešto izvesno, ja se spremim da se borim i uvek to izguram, ali kada je nepoznato i neizvesno, nemoćan si, i jedino što čoveku preostaje je da prati promene, da se drži mera… Ja se disciplinovano i čvrsto držim mera, primila sam obe vakcine, zdrava sam koliko se to može reći za moje godine. Brinem o svojoj porodici, prijateljima, brinem za sve ljude… Mnogo ih je otišlo i tužna sam zbog toga – priča nam glumica.

Tajna dugovečnosti u genetici, radu i „čuvanju glave“

Veruje da su, pre svega, geni ti koji diktiraju sve što je važno za dugovečnost. Ali, ne samo to.

– Ja sam radan čovek. Nikada se ne opuštam potpuno, uvek nešto radim, i mislim da je u radu spas – tu je moja najveća snaga. I inače, a posebno sada, enormno mnogo čitam jer moram da sačuvam glavu. Glavu moramo da sačuvamo jer ona „telefonira“ celom telu. Pratim život onakav kakav jeste i pokušavam da mu se prilagodim sa onoliko snage koliko još imam. I nešto što mladi ljudi često zaboravljaju: u mladosti se treba čuvati za starost, ne treba je brzo potrošiti. Kada dođete u te godine, jasno se to vidi. Čovek mora da se sporazume sa svojom starošću, godinama, da zna šta tim godinama pripada, a šta ne. Ne svaku svoju boru sam ponosna, i one „rade za mene“ – neka ih, one su takođe odraz svega onoga što sam prošla kroz život – smireno kaže.

Pobedila i sepsu, televiziju gleda bez naočara

Zdravstvenih kriza je bilo, a poslednja ozbiljna pre samo dve godine kada je zbog vaskularnih problema sa nogom i intervencije, u bolnici dobila sepsu.

– Međutim, to je iza mene, sada je sve u najboljem redu, ne bolujem ni od čega. Sa vidom imam problem, menjam naočare za čitanje i one moraju da budu dobre ali, malo da se pohvalim, televiziju mogu da pratim i bez njih – ponosna je sa razlogom.

Lekari i lekovi nisu dovoljni, do nas je

Osluškivala je, priča, svoje telo, i reagovala na promene koje se iz godine u godinu neminovno dešavaju.

– Čovek to jednostavno mora da prati i da oseti, da povede računa: šta jesti ako su mu bubrezi slabija strana, ili jetra, a šta izbegavati… Ja i dan danas sve volim da probam, da uživam u životu koliko se može, ali ključ je u umerenosti i toga sam se uvek pridržavala. Jednostavno, pokušavala sam da pomognem svom organizmu time što sam ga pratila, to radim i sada. Nije to stvar ni samo lekarskih kontrola i lekova, posebno sada je kada je virus i kada nije preporučljivo kretati se više nego što čovek mora. Mnogo je do nas, do samog čoveka.

Mentalna snaga, racionalno razumevanje svake situacije koliko god bila teška (a takvih je bilo, kako kaže, i to koliko), i prihvatanje stvari onakvih kakve jesu, temelj su njenog duhovnog zdravlja i psihičke čvrstine. Svojevremeno su novinari iz konteksta izvukli jednu rečenicu o tome kako je nameravala da se ubije. To, jednostavno, kako kaže, ne želi da komentariše, a svi koji su imali priliku da je upoznaju, kao i širinu i raskoš njenog pozitivnog bića, potvrdiće vam da je to možda i jedina stvar koju sa njom nije moguće spojiti.

Ipak optimizam

Mira konstatuje da su ljudi zaboravili da se smeju i pre nego što je došla korona.

– Teška su vremena, ljudi su opterećeni obavezama i dobro bi bilo da možemo nekako da vratimo osmeh i pozitivnu energiju i kažemo: živ sam, smejem se i to je dokaz da umem da se radujem životu, kakve god teškoće bile, a uvek ih ima – zaključuje.

Omiljena glumica svih generacija je upravo u Banja Luci završila snimanje serije „Avokado“ autora Nikola Pejakovića čiji su deo glumačke ekipe i Ljubomir Bandović, Branka Katić, Mirjana Karanović, Jasna Đuričić… Kako kaže, snimanje je bilo izuzetno inspirativno kao i saradnja sa velikim brojem dobrih glumaca u lepoj atmosferi, svi su bili zdravi i pridržavali se mera.

– Mnogo mi je prijalo da se na dva meseca pomerim iz Novog Sada, posao sam uspešno završila a dobila sam i malo optimizma koji nam je svima preko potreban – kaže Mira Banjac za eKliniku.