Ana Ivanović prvi put o zdravstvenom problemu zbog kog se penzionisala s 29 godina: "Samo me okine usred meča"

Nekada najbolja teniserka sveta Ana Ivanović prvi put je javno govorila o temi o kojoj je godinama ćutala - napadima panike koje je doživljavala pred izlazak na teren. Njeno iskreno priznanje otvorilo je važnu temu mentalnog zdravlja, posebno među vrhunskim sportistima, ali i svima koji se svakodnevno suočavaju sa anksioznošću.

Gostujući u emisiji "(Ne)uspeh prvaka: Specijal sa Slavenom Bilićem", Ana je otkrila da joj slava nije nedostajala nakon završetka karijere upravo zbog ogromnog pritiska koji je godinama nosila.

– Taj momenat mi nije nedostajao. Možda upravo zato što sam mnogo vremena provodila u borbi protiv sebe zbog toga što sam bila u centru pažnje. Taj deo je bio maknut. Poslednjih godina imala sam jako velike napade panike kada bih izlazila na teren – priznala je naša najuspešnija teniserka.

Kako kaže, o tome nikada ranije nije govorila, iako su njeni problemi često bili vidljivi tokom mečeva.

– Nikada nisam pričala o tome, ali imala sam jako velike napade panike. I onda bi se ljudi pitali šta se odjednom događa usred meča, zašto padnem, a u stvari u meni se okine panika i više ne mogu. Obuzme me strah da sutra ponovo moram da izađem i igram pred ljudima – rekla je Ana.

Njeno svedočenje pokazuje da se napadi panike mogu javiti i kod ljudi koji spolja deluju potpuno sigurno, uspešno i samouvereno.

Šta je zapravo napad panike?

Napad panike predstavlja iznenadni nalet intenzivnog straha ili osećaja da će se dogoditi nešto strašno, iako realna opasnost ne postoji. Spada u grupu anksioznih poremećaja, ali sam napad ne mora nužno da znači da osoba ima panični poremećaj - može se javiti i u okviru drugih oblika anksioznosti.

Kako je u objavljenom tekstu za portal eKlinika objasnila psiholog Kristina Brajović Car, panični napad može da počne potpuno neočekivano, čak i kada se osoba oseća mirno.

– Napad panike može da traje do 30 minuta, a simptomi koji se javljaju kao promene u respiratornom i kardiovaskularnom sistemu navode da se pomoć potraži na pogrešnom mestu, umesto pristupa samom uzroku problema. Napad se može javiti iz mirnog ili anksioznog stanja, a maksimalni intenzitet simptoma postiže se nakon deset minuta od pojave prvih manifestacija - objasnila je ona.

Simptomi napada panike

Tokom napada panike organizam reaguje kao da je suočen sa ozbiljnom opasnošću.

Najčešći simptomi su:

• lupanje srca,
• ubrzano disanje,
• osećaj gušenja,
• bol ili stezanje u grudima,
• drhtanje, znojenje, vrtoglavica, mučnina, talasi vrućine ili jeza,
• osećaj gubitka kontrole ili strah od smrti.

Zbog ovih simptoma mnogi prvo odlaze kod lekara zbog sumnje na srčani ili neki drugi fizički problem, iako je uzrok zapravo psihološke prirode.

Kada se postavlja dijagnoza paničnog poremećaja?

Da bi se postavila dijagnoza paničnog poremećaja, nije dovoljan samo jedan napad.

Kakoje objasnila psiholog Kristina Brajović Car, dijagnoza podrazumeva da osoba najmanje mesec dana ima ponavljane i neočekivane napade panike, uz stalnu zabrinutost da će se novi napad ponoviti, kao i promene u svakodnevnom ponašanju zbog tog straha.

Upravo taj strah od narednog napada često postaje jednako opterećujući kao i sam napad.

Šta može da bude uzrok?

Uzroci napada panike razlikuju se od osobe do osobe, ali psiholog Kristina Brajović Car je navela da se često javljaju kod ljudi koji nisu razvili osećaj samostalnosti u rešavanju životnih problema.

– Panični poremećaji i napadi karakteristični su za osobe koje nisu prošle kroz proces osamostaljivanja i koje odgovornost za lične probleme i njihovo rešavanje traže u bliskim osobama. Kada takav obrazac više nije moguć, može da se razvije osećaj bespomoćnosti koji se ispoljava kroz napade panike - kaže ona.

Zbog toga je, dodaje, važno da se ne leče samo fizički simptomi, već da se radi na razumevanju njihovog uzroka.

Kako zaustaviti napad panike?

Iako napad panike može delovati veoma zastrašujuće, postoje tehnike koje mogu pomoći da se simptomi ublaže.

– Određene tehnike disanja koriste se za ublažavanje simptoma paničnih napada. Mnogi navode da im vežbe disanja, poput onih koje se koriste u jogi, pomažu kod anksioznosti, a slične tehnike primenjuju i glumci pred izlazak na scenu - objasnila je Kristina Brajović Car.

Pored disanja, korisno može biti i preusmeravanje pažnje na neki poznati predmet, radnju ili detalj iz okruženja, kako bi se fokus pomerio sa intenzivnog osećaja straha.

Da li su lekovi jedino rešenje?

Kada je reč o lečenju paničnog poremećaja, odluku o uvođenju terapije donosi psihijatar. U terapiji se mogu koristiti antidepresivi, anksiolitici, ali i lekovi koji ublažavaju fizičke simptome anksioznosti, poput propranolola.

Međutim, stručnjaci naglašavaju da lekovi ne otklanjaju uzrok poremećaja, već pomažu u kontroli simptoma, dok ključnu ulogu u dugoročnom oporavku imaju psihoterapija, rad na razumevanju uzroka problema i jačanje samopouzdanja.

Upravo zbog toga iskreno svedočenje Ane Ivanović može biti značajno mnogima koji se suočavaju sa sličnim tegobama. Njena priča podseća da se napadi panike mogu dogoditi svakome, bez obzira na uspeh, profesiju ili utisak koji ostavlja na druge, ali i da je razgovor o mentalnom zdravlju važan korak ka razumevanju i traženju odgovarajuće pomoći.

(eKlinika.rs)