Čuvarkuća (Sempervivum tectorum) je višegodišnja biljka poznata po svojoj otpornosti i dugovečnosti, što odražava i njen latinski naziv koji znači „uvek živa“. Tradicionalno se veruje da štiti dom i porodicu od nepogoda poput požara i udara groma, kao i od zlih sila.
Čuvarkuća: Kakav je njen hemijski sastav, koji su rizici i opasnosti
Listovi čuvarkuće bogati su različitim jedinjenjima, uključujući tanine, biljne sluzi, masna ulja, smolu, mravlju i jabukovu kiselinu. Savremena istraživanja su otkrila prisustvo flavonoida, polisaharida i drugih fenolnih jedinjenja, koja doprinose njenim antiinflamatornim, antioksidativnim i diuretičkim svojstvima.
Čuvarkuća se od davnina koristi u različitim oblicima: kao sok, za obloge, u obliku masti, tinktura i čajeva. Ipak, važno je znati da se oralna upotreba ne preporučuje trudnicama i dojiljama, a pre konzumacije savetuje se konsultacija sa fitoterapeutom ili alergologom, posebno kod osoba sklonih alergijama. Važno je napomenuti i da su ukrasne varijante čuvarkuće tretirane veštačkim bojama i sprejevima nisu pogodne za medicinsku upotrebu.
Najčešća primena
Lekari uglavnom ne preporučuju stavljanje soka od čuvarkuće u uho, uprkos tome što je to čest savet u narodnoj medicini. Evo razloga zašto:
Medicinski razlozi, koje navode stručnjaci, protiv upotrebe soka od čuvarkuće u uhu su:
Nedovoljno istraženo: Čuvarkuća sadrži biološki aktivne supstance (kao što su tanini, flavonoidi i sluzi), ali nema dovoljno kliničkih studija koje potvrđuju bezbednost njene primene u ušnom kanalu, a nije poznato kako njen sok deluje na bubnu opnu ili srednje uho.
Rizik od iritacije ili alergije: Sok može izazvati iritaciju kože kod osetljivih osoba. U uhu, gde se inače nalazi veoma tanka koža sa mogućim mikro-povredama, ovaj postupak može dovesti do upalne reakcije.
Rizik od oštećenja bubne opne: Ako osoba ima perforiranu (probodenu) bubnu opnu, tečnost (uključujući sok od biljaka) može dospeti u srednje uho i izazvati infekciju ili pogoršati postojeće stanje.
Mogu se zamaskirati simptome infekcije: Ljudi mogu pogrešno verovati da su rešili problem ako bol privremeno popusti, dok se infekcija zapravo pogoršava „ispod radara“.
Čuvarkuća se tradicionalno koristi za tretiranje različitih stanja, uključujući:
- kurje oči i bradavice
- crveni vetar i druga kožna oboljenja
- herpes zoster
- pege na koži
- rane u ustima i afte
- opekotine, ujede i ugrize.
Takođe, postoje izveštaji o njenoj primeni kod psihičkih smetnji, epileptičnih napada, crevnih parazita, kao i kod mioma i cista na materici. Podsećamo, i za ova stanja neophodna je konsultacija sa nadležnim lekarom pre upotrebe.
Čaj od čuvarkuće
Za pripremu čaja, koristi se 10 grama sveže ili 15 grama osušene čuvarkuće koja se kuva 15 minuta u 250 ml vode. Nakon kuvanja, čaj se procedi i ostavi da se prohladi. Preporučuje se konzumacija jedne šoljice ujutru pre doručka, a zatim po jedna supena kašika na svaki sat tokom dana, ne duže od 10 dana. Ovaj čaj može pomoći kod obilnih menstruacija, menstrualnih grčeva, dijareje ili čira na želucu.
Napitak za jačanje imuniteta sa medom
Za pripremu ovog napitka, 750 grama listova čuvarkuće se samelje i pomeša sa kilogramom meda. Smesa se dobro sjedini i čuva u frižideru pet dana. Svako jutro, na prazan stomak, uzimaju se dve kašičice smese, nakon čega se 20 minuta ne konzumira hrana ni piće. Ovaj napitak deluje kao jak detoksikant i može biti koristan nakon preterivanja u hrani ili piću. Takođe, može pomoći u snižavanju temperature i tretiranju afti u ustima, mioma i cista na materici, kao i problema sa štitnom žlezdom.
Sok od čuvarkuće
Svež sok iz listova čuvarkuće može se pomešati sa mlakom vodom u odnosu 1:2. Preporučuje se uzimanje tri kašičice ovog soka dnevno. Zahvaljujući prisustvu polisaharida i antibakterijskih svojstava, sok može biti efikasan u borbi protiv bakterijskih infekcija, uključujući bronhitis, gnojne upale zuba, uha i grla. Takođe, može se koristiti za ispiranje usne duplje kod upala desni i afti .
Iako čuvarkuća ima dugu tradiciju upotrebe u narodnoj medicini, važno je napomenuti da su neka od ovih svojstava potvrđena savremenim istraživanjima, dok su druga zasnovana na tradicionalnoj upotrebi
