Luk je jedna od namirnica koje se nalaze u svim kuhinjama sveta i sastojak je skoro svakog jela. Iako ima miris koji mnogima ne odgovara, on sadrži splet hranljivih sastojaka neophodnih za zdravlje ljudi. Ovo su samo neki od njih.
Sve vrste luka se smatraju dobrim izvorom ovog vitamina. Vitamin C pomaže telu da formira krvne sudove, kolagen, hrskavicu… Takođe je antioksidans koji se bori protiv slobodnih radikala. To su molekuli koje telo pravi i koji ponekad mogu da izazovu različita oštećenja. Stručnjaci preporučuju 90 miligrama vitamina C dnevno. To je dnevna vrednost ili količina hranljive materije koja treba da se unosi svaki dan. Jedan crni luk prosečne veličine ima 9 do 18 odsto vrednosti dnevnog unosa.
Luk sadrži dve vrste vlakana – dijetetska i prebiotička. Jedna šolja ima 12 procenata, odnosno od 21 do 38 grama koji su potrebni za unos svaki dan. Vlakna nam pomažu da duže osećamo sitost i za redovnu stolicu. A kad se osećamo sitim, manje je verovatno da ćemo pojesti velike količine hrane. Sve to zajedno pomaže u smanjenju rizika od gojaznosti. Prebiotska vlakna hrane vaše korisne crevne bakterije (probiotike) kako bi mogli da se razmnožavaju.
Sve vrste luka imaju kvercetin – jedinjenja flavonoida koje ima antioksidativno delovanje. Kvercetin je poznat po tome što ima protivupalna svojstva, pomaže telu da proizvede vitamin E i štiti ga od mnogih oblika raka. Svaki luk sadrži antioksidante, ali crveni i crni ga imaju više od belog luka.
Jedan srednji luk ima oko 8 procenata preporučene dnevne vrednosti vitamina B6. Vitamin B6 pomaže telu da formira crvena krvna zrnca. Takođe, razgrađuje proteine i može biti od pomoći ženama u PMS i sa jutarnjom mučninom.
Od luka najviše koristi ima ako se jede sirov. Može da se nareže na kockice i ubaci u salate ili omlete. Ili isečene kolutove crnog luka možemo da dodamo na sendviče. Pustite maštu na volju. Takođe, može lagano da se dinsta, da malo omekša, a da ne izgubi previše dobrih hranljivih materija. Kuvan crni luk nije loš, ali – jednostavno nema toliko hranljivih materija kao sirov.
A sada recept koji nije karakterističan za našu kuhinju. Narežite crveni luk i stavite ga u sirće od crnog vina i dodajte malo soli. Ostavite tako da stoji 15 minuta, s tim da na svakih 5 minuta okrećete kolutove da bi se obe strane natopile ovim sosom. Kad je turšija gotova, uz to poslužite pečeno meso, hamburgere, salate ili takose.
Lagano dinstajte narezani crni luk, papriku, omiljene proteine u ulju i nekoliko kašikica soje sa malo Vočester sosa, ako ga imate. Jelo poslužite u kukuruznim tortiljama ili preko smeđeg pirinča sa salsom, pavlakom i avokadom. Plus, možete da dodate sirovi luk u avokado.
Crni luk sadrži jedinjenje propanentijalni c – oksid zbog koga oči suze. Veći deo jedinjenja je u korenu. Ako je sirov i prejak, iseckajte ga i potopite u hladnu vodu kako biste smanjili njegov intenzivni ukus.
Crni luk čuvajte na hladnom, suvom i dobro provetrenom mestu (najbolje podrum, ko ima), a ne u frižideru. Kada ga isečete ili ogulite, možete ga držati u frižideru 7 do 10 dana. Ali, držite ga dalje od krompira – luk tera krompir da proklija.
Potražite na pijaci crni luk čija je glavica čvrsta, bez mekih delova, suve spoljne ljuske. Kada uzmete u ruku, treba da osetite da je težak i ne treba da ima nikakav miris. Ukoliko osećate miris luka na rukama dugo nakon spremljenog ručka ili večere natrljajte ruke limunovim sokom kako bi neutralisali intenzivan miris.