Čekanje rezultata, analiza ili drugih medicinskih testova je ponekad najizazovniji deo zdravstvenih procedura. Koliko god da traje, čekanje može da bude traumatično, a statistike kažu da je više onih koji podsvesno razmišljaju o lošem ishodu.
Čekanje na rezultate može biti traumatično i kada smo zdravi
Mnogi pacijenti doživljavaju strah, anksioznost i zabrinutost dok čekaju rezultate testova, analiza ili različitih snimanja. Čak i kada se radi o preventivnim pregledima, to je sasvim normalan i razumljiv osećaj. Posebno traumatično i sa dobrim razlogom može biti čekanje na razultate testova koje se rade zbog sumnje na neka ozbiljnija zdravstvena stanja.
Na sreću, postoje načini da sebi pomognemo, budemo opušteniji i umanjimo stres dok, dok čekamo te važne vesti. Bilo da se radi o MRI, CT skeniranju, rendgenskom snimku, ultrazvuku, PET skeniranju, biopsiji ili drugom testu, čekanje rezultata zaista može da bude stresno. Bez obzira na tip ličnosti ili razlog zdravstvenog ispitivanja, evo nekih univerzalnih delotvornih saveta.
1. Zapamtite: pomešana osećanja dok traje čekanje rezultata su normalna
Ako se osećate zabrinuto, uznemireno ili pod stresom, slobodno se utešite saznanjem da su takva osećanja normalna i da ih najveći broj ljudi takođe preživljava. Često preispitivanje o tome da se samo mi osećamo na određeni način ili pokušaj da se borimo protiv svojih osećanja, može učiniti da se osećamo još gore.
2. Pokušajte da ne razmišljate o najgorem ishodu
Ponekad nema ništa logičnije od pretpostavke da, pošto je vaš lekar tražio određene analize, sumnja na određenu bolest ili stanje. Takva vrsta negativnog razmišljanja nije nužno istinita: lekari često naručuju pregled upravo da bi isključili bolesti ili stanja, ili kao meru opreza. Vrlo je važno zapamtiti da potreba za pregled ili neku analizu ne znači automatski da nešto sa vama nije u redu.
3. Koraci za preuzimanje kontrole nad lošim mislima
Nemoć ili nedostatak kontrole u čekanju mogu učiniti da se osećamo anksiozno. Ipak, postoje neki koraci koje možemo da preduzmemo da se kontrola osećanja i ponašanja poboljša ili vrati. Kada ste sa svojim doktorom, vodite beleške koje će vam pomoći da zapamtite ono o čemu ste razgovarali. Postavljajte pitanja o svemu što vas interesuje. Informacija kada ćete tačno dobiti rezultate ponekad može da se menja, da nalaz zaluta ili slično, u odnosu na to kojim putem bi trebalo da ga dobijete (poziv, telegraf, mejl). Sve što možete da učinite da pojačate svoje strpljenje – učinite.
4. Ne „guglajte“!!!
Internet je prepun informacija o bolestima, stanjima i tumačenjima – od kojih se ništa ne odnosi konkretno na vas i vaš slučaj. Stoga većina informacija koje pronađete može biti za vas i pogrešna ili obmanjujuća. Štaviše, čitanje onlajn informacija o bolestima ili rezultatima može vam dodati nepotreban stres i brigu dok čekate rezultate. Uvek se preporučuje da prvo razgovarate sa svojim lekarom umesto da tražite informacije na mrežama. Samo vaš lekar poznaje vas, vaše telo i vašu medicinsku istoriju.
5. Budite što aktivniji ili što mirniji, u zavisnosti od tipa ličnosti
Za neke ljude koji su uznemireni dok čekaju vesti, put da „zavaraju“ vreme je intenzivna aktivnost. Za druge, opet, bolje je smirivanje uma i bavljenje aktivnostima kakve su kao što su joga, meditacija ili vežbe disanja. Probajte oba i vidite šta vam više odgovara. Možete biti i iznenađeni izborom jer životne situacije menjaju i neke naše uobičajene navike i afinitete.
6. Držite se svoje dnevne rutine
Ako čekate rezultate testa, obavezno radite stvari u kojima inače uživate. Provedite vreme sa porodicom i prijateljima ako vam to odgovara i pitanja vas ne frustriraju, bavite se svojim hobijima i praktikujte uobičajeni raspored spavanja. Rutina vas može prizemljiti i poslati umirujuće signale umu i telu da imate kontrolu i da ste sigurni, da vam se neće desiti ništa loše.
7. Pokušajte da svakodnevno šetate
Nedvosmisleno se pokazalo se da redovno vežbanje i zdrava ishrana pomažu u ublažavanju stresa i smanjuju brige. Ako se osećate posebno zabrinuto zbog nekih medicinskih rezultata, pokušajte da prošetate dnevno barem 30 minuta, ili praktikujte neki drugi oblik vežbe u kome uživate. Ne morate da trčite maraton da biste osetili umirujuće prednosti vežbanja, opskrbićete telo kiseonikom a psiha će vam biti stabilnija i smirenija.
8. Zatražite pomoć, nije to sramota
Deljenje osećanja i briga sa onima kojima verujete može učiniti da se osećate manje usamljeno i manje zabrinuto. Takođe, i razgovor sa ljudima koji su bili u istoj situaciji kao i vi može vam pomoći da se osećate povezanije sa konkretnim stanjem i da iskustvo bude manje traumatično. Obavezno uvek recite svom lekaru ako se osećate anksiozno – verovatno će i on imati ideju ili predlog kako da vam pomogne.
9. Vodite dnevnik
Ako se osećate uplašeno dok čekate rezultate ispita, pokušajte da pišete o tome. Jednostavan čin ispisivanja onoga što mislite može vam pomogne da se osećate svesnije situacije i da bolje kontrolišete stres. Pokušajte da pišete o svojim mislima i osećanjima barem nekoliko minuta svakog dana, ujutru, ili pre spavanja uveče.
10. Fokusirajte se na svoju unutrašnju snagu
Koncentrišući se na svoju unutrašnju snagu a ne na svoje strahove, možete ponovo fokusirati svoj um na sposobnost da se nosite sa izazovima, a ne na osećanje bespomoćnosti.
Evo jednostavnog uputstva za pisanje koje će vam pomoći da zapamtite svoju unutrašnju snagu.
Prvo zapišite sve stvari koje vas čine zabrinutim. Zatim notirajte pozitivan način razmišljanja o svakoj stavci na toj listi, na primer, kako se ipak nadate da se neće desiti loš ishod, ili kako ćete, čak i ako se ostvari, moći da se nosite sa njim. Ako svaki strah pretvorimo u pozitivnu afirmaciju, imaće manju kontrolu nad našim osećanjima i ponašanjem.
