U bukvalnom shvatanju reči narcis - narcis je u stvari osoba koja je zaljubljena u sebe, osoba sa posebno visokim osećanjem za sopstvenu grandioznost, ličnu veličinu. Foto: Shutterstock
Narcizam, odnosno narcistične osobine mogu da imaju negativan uticaj na psihoterapiju, pokazuje nedavna studija naučnika iz Jena University Hospital i sa University of Münster. Nemački naučnici ističu da narcistične osobine ličnosti imaju veze sa lošijim odgovorom na psihoterapijski tretman, a rezultat je dobijen na osnovu istraživanja na više lokacija, u kojem je učestvovalo 2.000 učesnika koji idu na psihoterapiju u bolničkim i ambulantnim uslovima.
Nalazi istraživačkog tima iz Jena University Hospital i sa University of Münster objavljeni su u časopisu The Lancet Psychiatry, mogu da doprinesu daljoj individualizaciji psihoterapije. Istraživači podsećaju da je narcis čovek koji se zaljubio u svoju sliku u ogledalu. U bukvalnom shvatanju reči narcis – narcis je u stvari osoba koja je zaljubljena u sebe, osoba sa posebno visokim osećanjem za sopstvenu grandioznost, ličnu veličinu.
U studiji širom Nemačke u kojoj je učestvovalo više od 2.000 pacijenata sa stacionarne i ambulantne psihoterapije, tim istraživača iz Jena University Hospital i sa University of Münster ispitivao je kako narcistične dimenzije utiču na lečenje tegoba mentalnog zdravlja. U tom cilju, studijski tim je zabeležio nivo narcističnih osobina ličnosti učesnika i simptoma depresije pre i posle tretmana sa dve različite psihoterapijske metode.
Snažno narcisoidno rivalstvo dovodi se u vezu sa ozbiljnijim simptomima depresije pre početka terapije u obe grupe, otkrio je tim naučnika. Nasuprot tome, potreba za divljenjem dovodi se u vezu sa nižom ozbiljnošću depresije.
– U grupi pacijenata lečenih kognitivno bihejvioralnom terapijom, narcizam je imao veze sa lošijim odgovorom na lečenje, čak i kada narcisoidni poremećaj ličnosti nije bio u potpunosti razvijen. Posebno je negativan uticaj imala rivalska dimenzija – objašnjava autor studije profesor Maike Richter.
Međutim, u lečenju psihoanalitičko-interakcionom terapijom, koja je razvijena posebno za osobe sa poteškoćama u međuljudskim odnosima, nisu pronađeni negativni efekti narcizma na odgovor na lečenje. Istraživači pretpostavljaju da je ova razlika između metoda lečenja nastala zbog interpersonalnih obrazaca ponašanja između pacijenta i terapeuta.
Prema rečima profesora Nils Opela iz Jena University Hospital, dalje analize podržavaju ovu hipotezu. Kako kaže, naučnici su pronašli dokaze da su negativni efekti narcizma zasnovani na slabijoj terapijskoj vezi. Sve dobijene nalaze autori smatraju važnim doprinosom razumevanju narcističnih karakteristika ličnosti i njihovom uključivanju u terapiju mentalnih poremećaja uopšte.
– Narcizam može da bude relevantan faktor za mentalno zdravlje, što dovodi do toga da psihoterapija bude manje efikasna – naglašava profesor Mitja Back sa University of Münster i navodi da istraživači stoga preporučuju da terapeuti pažljivo procene narcistične sklonosti svojih pacijenata i da obrate posebnu pažnju na terapijski odnos.