Dijagnoza teške bolesti pokreće niz emocija ne samo kod osobe koja se razbolela Foto: Shutterstock
Rak je dijagnoza koja je sve češća u svim starosnim dobima. Gotovo da nema porodice koja se ne suočava sa dijagnozom ove bolesti ili direktno ili u okruženju. Kada neko do koga nam je stalo ima rak, najširi spektar osećanja je neizbežan i normalan.
Prolazak kroz dijagnozu raka je psihofizički zahtevan ne samo za osobu koja dobije dijagnozu. Od prejakih emocija, sjaja i očaja, do pobede ili poraza, reč je o izazovnom putovanju sa mnogo uspona i padova. Intenzivna osećanja jednostavno ne mogu da zaobiđu nikoga ko je u bilo kakvoj vezi sa obolelom osobom, a posebno su izražena kod osoba koje su bliske sa pacijentom.
Osećanja će se smenjivati, biće amplituda… Biće dobrih i loših dana, bez obzira na to kako se onaj o kome brinete ili sa kim ste bliski oseća. U dobrim danima možda neće moći da budete maksimalno srećni, a kada naiđu oni loši, strahovi i brige biće jači. oše dane kada su vaši strahovi i brige gori.
Ljudi se na različite načine nose sa ovim iskustvom. Neki potpuno zanemare svoja osećanja i u potpunosti se posvete negovanju obolele osobe. Jednostavno, ignorišu sopstvena osećanja i potpuno se usredsrede na brigu o osobi sa rakom. Međutim, to nije dobro, naglašavaju psiholozi, posebno ako duži period ignorišete svoja osećanja.
Trebalo bi, uz sav napor i obaveze, pokušati da se brinete i o sebi tokom tog stresnog perioda. Obraćati pažnju na svoja osećanja je važan deo borbe bliske osobe sa rakom, jer je tuđa energija često najvažnija podrška obolelima u tim teškim i izazovnim danima.
Stručnjaci su napravili listu najčešćih osećanja u takvoj situaciji i sugerisali načine kako da se sa njim što uspešnije nosimo.
Najčešće, uz prvi šok idu i sledeća osećanja:
Stručnjaci kažu da se zbog toga ne treba brinuti, ukoliko je osećaj prisutan u početku. Šok je prirodna reakcija i može potrajati da se razumeju vesti i prevaziđe taj prvi period.
Moguće je da ćete se osećati uplašeno zbog onoga što se dešava. Takođe, možete biti zabrinuti zbog neizvesnosti i toga šta će doneti budućnost. Razlog za strah mogu biti različite stvari i razlozi:
Zbog suočavanja sa teškom bolešću nekoga ko vam je blizak možda ćete osetiti da gubite kontrolu i da ne možete ništa da učinite u svoj toj neizvesnosti, a česta posledica je anksioznost.
Pokušajte da se fokusirate na stvari koje možete da promeniti ili da kontrolišete. Na primer, uvedite rutinu u aktivnostima, uz promene koje su morale da se dese zbog novih okolnosti. Napravite što više pozitivnih promena u načinu života koje mogu učiniti da se osećate bolje. Energija će vam odlaziti, a vi je morate nadoknaditi.
Ukoliko se anksioznost produži, morate se obratiti stručnjaku.
Mnogi ljudi nastave sa poricanjem onoga što se dešava i fingiraju normalan nastavak života. Poricanje je u prvom trenutku način suočavanja i može vam dati vremena da se prilagodite. Međutim, ako traje nedeljama ili mesecima može postati problem. Nemojte odbijati da o tome razgovarate sa onima u koje imate poverenja i kojima verujete.
Ako je bliskoj osobi dijagnostikovan uznapredovali rak, sigurno je da to nije lako prihvatiti. Ali, ako poričete, to će otežati obolelom lečenje a vama prihvatanje neizbežne istine.
Možda ćete osetiti tugu i gubitak zbog života koji ste imali pre raka. Takođe možete tugovati jer ste izgubili osećaj sigurnosti. Tuga zbog straha od gubitka takođe je normalno osećanje.
Važno je dozvoliti sebi da tugujete zbog ovih gubitaka. Svako ima dobre i loše dane. Ne očekujte da ćete se stalno osećati pozitivno, čak i ako je obolelom bolje. Takođe, nikada neće biti ni baš sve potpuno crno. Tuga će odlaziti i vraćati se, ona je normalno osećanje kada ne pređe granice.
Mnogi ljudi osećaju bes – i to je normalna reakcija. Postoje različiti razlozi za ljutnju:
Razgovor sa nekim o tome kako se osećate može zaustaviti nagomilavanje besa. Ako vam je teško da kontrolišete svoj bes, obratite pažnju koliko ti napadi traju i da li su učestali. Kada osetite da ste ljuti:
Osećaj krivice je takođe veoma čest. Možda ćete se osećati krivim zbog toga što:
Kada se osećate krivim, uobičajeno je i da sakrijete svoja osećanja. Obavezno razgvarajte sa nekim ako vas pritiska osećaj krivice iz bilo kog razloga.
Ponekad ljudi ne žele da pričaju o svojim osećanjima kada se neko njima blizak bori sa rakom. Neki se plaše da bi to moglo da uznemiri obolelog i poremeti ga. Međutim, moramo znati da su sve ovo prirodne reakcije kada neko do koga nam je stalo ima rak.
Stručnjaci kažu da je najpogrešnije skrivati emocije. Razgovor o svojim mislima i osećanjima može vas u ovoj situaciji:
Dobra ideja je razgovarati i sa drugima (onima koji imaju iskustva sa rakom, ali i koji ih nemaju). To će smanjiti pritisak i za vas i za obolelog. Ponekad će vam, iako je to iznenađujuće, biti od velike koristi da porazgovarate sa potpunim strancem.
Ako vaša osećanja utiču na vaš svakodnevni život, to će smanjiti i vašu mogućnost da pomognete obolelom. U tom slučaju obavezno potražite stručnu pomoć i zbog interesa obolelog i zbog svog dugoročnog mentalnog zdravlja.