Kućni ljubimac može pomoći u očuvanju pamćenja i usporavanju kognitivnog pada kod starijih odraslih koji žive sami, navodi se u novoj studiji objavljenoj 26. decembra u JAMA Network Open.
Interesantna za istraživače bila je činjenica da je povezanost između posedovanja kućnih ljubimaca i sporije stope kognitivnih promena viđena samo kod starijih odraslih koji su živeli sami. Ova nova otkrića doprinose rastućem broju istraživanja koja navode da bi kognitivni pad, posebno pad verbalnog pamćenja, mogao biti smanjen posedovanjem kućnog ljubimca, kaže dr Tiffany Braley, vanredni profesor neurologije i istraživač na Michigen Medicine u En Arboru koja nije bila uključena u ovu studiju. Činjenica da su kognitivne prednosti držanja kućnog ljubimca viđene samo kod ljudi koji žive sami postavlja važna pitanja u vezi sa potencijalnim načinima na koje bi posedovanje kućnih ljubimaca moglo da koristi kognitivnom zdravlju starijih osoba, dodaje dr Braley.
Vlasnici kućnih ljubimaca koji žive sami imali su sporije stope nekih vrsta kognitivnog pada
Za novu studiju, stručnjaci su koristili podatke gotovo 8.000 ljudi upisanih u English Longitudinal Study of Aging, tekući nacionalno reprezentativni uzorak odraslih starosti 50 i više godina u Velikoj Britaniji.
Svake godine od učesnika je traženo da urade nekoliko testova dizajniranih tako da mere verbalno pamćenje i verbalnu fluentnost. Primeri su uključivali ponavljanje 10 nepovezanih reči odmah nakon što su date, a zatim ponovo nakon odloženog vremena, i imenovanje što više životinja u jednom minutu.
Nakon upoređivanja vlasnika kućnih ljubimaca i onih koji to nisu tokom perioda od devet godina, analiza je pokazala da vlasnici kućnih ljubimaca koji su živeli sami imaju sporije stope pada verbalnog pamćenja i fluentnosti od onih bez kućnih ljubimaca. Vlasništvo kućnih ljubimaca nije uticalo na kognitivni pad kod ljudi koji nisu živeli sami.
Prethodno istraživanje povezivalo je dužinu posedovanja kućnih ljubimaca sa kognitivnim prednostima
Dr Braley je bio koautor studije objavljene u Journal of Aging and Health u martu 2023. koja je povezivala pet ili više godina posedovanja kućnih ljubimaca sa odloženim starenjem u mozgu.
– U našoj studiji otkrili smo da je dužina posedovanja kućnih ljubimaca uticala na povezanost između posedovanja kućnih ljubimaca i merenja kognitivnih funkcija tokom vremena kod starijih odraslih osoba, pri čemu je više godina posedovanja kućnih ljubimaca bilo od velikog značaja, posebno za verbalno pamćenje. Naši podaci sugerišu da bi koristi od posedovanja kućnih ljubimaca mogle biti kumulativne – kaže ona.
Uticaj posedovanja kućnih ljubimaca na starije odrasle osobe koje žive same
Ova nova studija takođe pruža uvid u uticaj posedovanja kućnih ljubimaca na starije odrasle osobe koje žive same – rastući segment populacije koji je posebno ranjiv na kognitivni pad, kaže dr Braley.
Važno je napomenuti da je studija opservaciona: istraživači su posmatrali trendove kod ljudi koji su već imali ili nisu imali kućne ljubimce, umesto da su nasumično birali ljude sa kućnim ljubimcima, a zatim ih tokom vremena upoređivali sa kontrolnom grupom bez kućnih ljubimaca. „Ovi nalazi ne potvrđuju da je posedovanje kućnog ljubimca izazvalo smanjenje kognitivnog pada,” kaže dr Braley. Ali nalazi imaju smisla, s obzirom na to da su usamljenost i društvena izolacija dobro utvrđeni faktori rizika za kognitivni pad, kaže ona. „Posedovanje kućnih ljubimaca potencijalno bi moglo da ublaži štetne efekte usamljenosti, bilo direktno zahvaljujući druženju sa samim kućnim ljubimcima, ili potencijalno sa drugim vlasnicima u, recimo, parkovima,” kaže dr Braley.
Ljudi sa kućnim ljubimcima fizički su aktivniji
Postoji mnogo razloga zašto bi posedovanje kućnog ljubimca moglo pomoći da zaštitimo mozak od propadanja, kaže dr Braley. Za početak, kućni ljubimci često pomažu ljudima da se izbore sa stresom, koji je takođe povezan sa kognitivnim padom, kaže ona.
– Fizička aktivnost mogla bi da bude poboljšana posebno šetnjama pasa – kaže dr Braley. Studija sprovedena 2019. u Velikoj Britaniji pokazala je da većina vlasnika pasa provodi svake nedelje skoro 300 minuta šetajući svoje pse, što je oko 200 minuta više šetnje nego što je imaju ljudi bez pasa. Dokazi pokazuju da hodanje (oko 10.000 koraka dnevno) može smanjiti rizik od demencije za čak 50 procenata.
Konačno, kućni ljubimci mogu pružiti osećaj svrhe, koji je povezan sa zdravim starenjem i smanjenim rizikom od demencije, kaže dr Braley.
Potrebno je više istraživanja da bi se razumelo kako kućni ljubimci mogu zaštititi mozak
Autori studije priznaju da su nalazi ograničeni jer su testirana samo dva domena kognicije, kao i da je potreban dalji rad kako bi se pružila potpunija slika o tome kako usporiti kognitivni pad koji nastaje s godinama.
Moguća istraživanja koja procenjuju intenzitet i trajanje posedovanja kućnih ljubimaca i koriste dublje kognitivne mere u raznovrsnijoj grupi ljudi mogla bi da unaprede razumevanje kako posedovanje kućnih ljubimaca može uticati na kognitivni pad, kaže dr Braley.
