I stres, i radost, i suze i smeh - emocije koje pokreće gledanje sportskih događaja mogu biti neverovatno intenzivne i pojačati stres Foto: Ivica Veselinov/OKS/Shutterstock
Sport kao fokus interesovanja navijača jedan је od vodećih hobija na nivou sveta. Milioni ljudi pasionirano prate utakmice, trke, revije, biznis industrija „trlja ruke“, a uticaj na psihofizičko zdravlje svih aktera može biti i pozitivan i negativan. Zavisi od više faktora.
Kod strastvenih gledalaca, često pasioniranih i opsesivnih navijača, ali i onih koji sport gledaju da bi se opustili, luči se niz hormona koji pokreću širok spektar osećanja. Ovi utiču na naše emocionalne i fizičke reakcije dok gledamo odabrano sportsko dešavanje, čineći to iskustvo intenzivnim, uzbudljivim, emotivnim. Prilikom gledanja sportskih događaja luče se sledeći hormoni:
Adrenalin je hormon stresa koji se oslobađa tokom uzbuđenja ili uticaja nekog stresora. Utiče na povećanje broja otkucaja srca, proširenje disajnih puteva, ubrzava i pojačava protok krvi u mišiće. Kada zdušno navijamo za svoj tim ili čekamo da se razreši neka napeta akcija, nivo adrenalina raste. To pojačava osećaj uzbuđenja i aktivnije usredsređuje pažnju.
Kortizol je još jedan hormon stresa, koji pomaže telu da se nosi sa stresnim situacijama. Njegovo lučenje povećava nivo šećera u krvi i utiče na imunološki sistem tako što T-ćelije dobiju informaciju da treba da se odbrane.Produženi ili intenzivni stres tokom neke napete utakmice može da poveća nivo kortizola, što može izazvati osećaj nervoze ili anksioznosti. To su potvrdile i brojne laboratorijske studije.
Dopamin je neurotransmiter povezan sa sistemom nagrađivanja u mozgu. Odgovoran je za osećaj zadovoljstva, motivacije, uživanja.
Kada tim za koji navijamo pobedi ili se desi nešto uzbudljivo na terenu nivo dopamina raste, pa tako reaguje i naše telo.
Endorfini su supstance koje imaju osobine prirodnih opijata u našem telu, koje pomažu u ublažavanju bola i stvaranju osećaja euforije. Pozitivne situacije tokom sportskog događaja koji pratimo kao što su golovi, rekordi, uspešni potezi ili pobede, mogu izazvati oslobađanje endorfina. Reakcije su u rasponu od radosti do euforije.
Oksitocin je hormon povezan sa socijalnim vezama i osećajem pripadnosti. Kada uživamo u nekom sportskom događaju sa prijateljima, rođacima, poznatim ili nepoznatim navijačima istog tima, nivo oksitocina raste uz jačanje osećaja zajedništva, povezanosti i pripadnosti.
Serotonin je neurotransmiter koji reguliše raspoloženje, san i apetit. Pozitivna dešavanja na sportskim događajima slično utiču i na lučenje serotonina, rastu nivoi, a to rezultira dalje na naše psihofizičke funkcije.
Navijanje za tim može da ojača osećaj zajednice i pripadnosti istoj.Učvršćuju se društvene veze sa ljudima koji dele isti entuzijazam i posvećenost, što ublažava ili anulira osećaj usamljenosti i samoizolacije. Sport je sjajna prilika za emotivno „pražnjenje“. Uzbuđenje tokom utakmice može biti jedan od načina način da se oslobodimo napetosti i doživimo radost. Proslava pobede može poboljšati raspoloženje i pružiti osećaj nekog zajedničkog dostignuča.
Gledanje sportista kako prevazilaze izazove i savladavaju napore može da inspiriše gledaoce da postave i ostvare neke nove lične ciljeve. Naporan rad i upornost sportista može da bude ozbiljna motivacija. Takođe, analiziranje strategije, taktike i ishoda u sportu može biti stimulativno za intelekt. Ta vrsta mentalne gimnastike može da bude veoma biti korisna za kognitivno zdravlje.
Intenzivno emocionalno pražnjenje prilikom praćenja sportskih događaja može međutim dovesti do stresa i anksioznosti, posebno kada našem timu ili ljubimcu ne ide kako bismo želeli i očekivali. Ova osećaj može biti opasan ako pojedinac svoje samopouzdanje ili sreću bazira na uspehu tima za koji navija. Kod nekih osoba gledanje sporta može povećati agresiju, posebno ako već imaju predispoziciju za destruktivno ili nasilničko ponašanje.
Posvećeno navijanje za gubitnički tim može dovesti do osećaja razočaranja, anksioznosti ili depresije. To takođe može biti izazovno za navijače koji moć izabranog tima vide kao refleksiju sopstvenog identiteta ili vrednosti. Prekomerno vreme provedeno u gledanju sporta može uticati na lične odnose i poremetiti svakodnevno funkcionisanje u socijalnom, porodičnom ili poslovnom okruženju.
Iako navijanje može doneti radost, zajedništvo i osećaj ponosa, važno je da budemo svesni mogućih negativnih uticaja.
Psiholozi su istraživali koji sportovi se smatraju manje, akoji više stresnim za gledanje. Naravno, svaki sport može biti veoma stresan ukoliko je „ulog“ veliki i na ličnom i na planu zajednice. Prema zaključcima pojedinih istraživanja, sportovi koji nose najmanje stresa u gledanju su:
Sportovi koji imaju najviši nivo stresa za publiku:
Pre svega, pravite redovne pauze tokom gledanja, kako biste smanjili konstantnu napetost. Umerena fizička aktivnost u toku gledanja (šetnja po sobi, istezanje… ), može da bude delotvorna za smanjenje stresa. Dišite duboko. Ne propustite priliku da se povremeno podsećate da je to ipak samo igra. Čak i ako imate blisku osobu u timu za koji navijate, fanatizam ne bi smeo da vas preplavi.
Ukoliko imate istoriju srčanih ili kardiovaskularnih problema, konsultujte se sa lekarom o reakcijama ako vam kojim slučajem pozli tokom gledanja sportskog događaja.