Jutro je deo dana kada bi trebalo da smo najodmorniji i spremni za izazove koje nosi svakodnevica. Međutim, često je prvo što osetimo kad se probudimo upravo anksioznost, koja čini da nam je teško iako još nismo napravili ni korak. Važno je pronaći uzoke zašto se tako osećamo.
Kada je uobičajeno da se osećamo anksiozno
Dok se određeni nivo anksioznosti smatra prirodnim, normalnim delom života i onoga što osećamo, preterana briga o svakodnevnim zadacima ili situacijama koje drugi ne vide kao preteće može ukazivati na anksiozni poremećaj. Moguće je da se osećajem anksioznosti budimo ako smo zabrinuti zbog nečega što nam se dešava ili se suočavamo sa prekomernim stresom. U nekim slučajevima, koje ne treba zanemariti, to može da ukazuje na anksiozni poremećaj, međutim, nije svaka anksioznost anskiozni poremećaj. Strategije samopomoći kao i drugi tretmani mogu da pruže olakšanje, a ako se stanje ne popravi ili progredira, treba razmišljati o stručnoj pomoći.
Šta je jutarnja anksioznost a šta generalizovani anksiozni poremećaj
Iako nije poseban medicinski termin, jutarnja anksioznost se odnosi na buđenje sa osećajem stresa i brige. Možemo je iskusiti ako prolazimo kroz stresan period, suočavamo sa krupnim životnim promenama ili smo uznemireni zbog nečega što se desilo nama ili u okruženju. Dakle, nije reč o poremećaju.
Generalizovani anksiozni poremećaj (GAD) karakteriše preterana i nekontrolisana briga koja prožima naše svakodnevno življenje i utiče na njegov kvalitet. Javlja se i traje tokom najmanje šest meseci. Osobe sa ovim poremećajem prekomerno brinu o svakodnevnim aktivnostima, uključujući anksioznost u vezi sa:
- poslom
- obrazovanjem
- novcem
- porodicom
- drugim odnosima
- zdravljem.
Koji su simptomi jutarnje anksioznosti
Iako je određeni nivo anskioznosti normalan jer bismo u protivnom bili ravnodušni što takođe nije odlika dobrog mentalnog zdravlja, pojačana ili svakodnevna anksioznost može uticati na naše opšte zdravlje. Ako doživljavamo jutarnju anksioznost, možemo imati simptome kao što su:
- osećaj nemira, kao da smo „na ivici“ ili prekomerna napetost
- razdražljivost
- umor
- znaci anksioznog napada (stezanje u grudima, napetost mišića, ubrzan rad srca ili ubrzano disanje)
- poteškoće sa koncentracijom i osećaj praznine u mislima
- poteškoće sa kontrolisanjem nervoze
- nesposobnost da zaspimo nesanica
- problemi sa varenjem, poput loše probave
- glavobolja.
Bilo da razmišljamo o danu koji je pred mama ili o nekoj konkretnoj situaciji, takođe možemo iskusiti simptome anksioznog napada. Simptomi mogu da podrazumevaju:
- intenzivnu brigu
- intenzivnu uznemirenost
- stezanje u grudima
- napetost mišića
- ubrzan rad srca
- ubrzano disanje.
Zašto nam se ujutru javlja anksioznost
Uzroci jutarnje anksioznosti mogu biti isti oni koji doprinose razvoju anksioznog poremećaja. Budući da je jutarnja anksioznost reakcija na prekomerni stres i brige, nekoliko potencijalnih uzroka može doprineti simptomima. To su:
- iščekivanje kroz brige o danu koji predstoji ili o nekom budućem događaju
- stres zbog nečega što se desilo u prošlosti
- povećanje nivoa hormona stresa kortizola, što se obično dešava u prvom satu nakon buđenja
- unos kofeina ili šećera, što može izazvati ili pogoršati anksioznost.
Ako odlazimo na spavanje sa brigama ili se budimo tokom noći sa uznemirujućim mislima, moguće je da ćemo se ujutru osećati anksiozno i zabrinuto zbog dana koji predstoji. Nismo odmorni, nismo psihofizički stabilni, jednostavno – nismo „dobri“.
Šta možemo sami da uradimo da umanjimo ili sprečimo jutarnju anksioznost
Ako se osećamo anksiozno kada se probudimo ujutru, neke strategije samopomoći mogu da doprinesu da se osećamo bolje, čak i da pomognu u prevenciji generalizovane anksioznosti. Stručnjaci predlažu:
- redovnu fizičku aktivnost
- praktikovanje metoda jačanja svesnosti i meditacije
- vežbe dubokog disanja
- izbegavanje negativnih misli i fokusiranje na pozitivne strane života.
Kako i kada bi trebalo da se leči jutarnja anksioznost
Ako je jutarnja anksioznost simptom anksioznog poremećaja koji vam je dijagnostikovan, najbolje je da razmislite o profesionalnoj podršci. Lečenje može biti usmereno na terapiju, lekove i promene u rutini koje mogu pomoći da se smanji anksioznost. Lečenje može uključivati:
- psihoterapiju
- lekove (ukoliko psihijatar proceni da je potrebno)
- promena životnih navika (režim ishrane, vežbanje, vreme za odmor i dovoljno sna).
