Nesrećni ljudi često se izoluju od drugih, čak i od onih kojima je do njih stalo i koji ih vole Foto Shutterstock
Ljudi koji su duboko nesrećni često to i ne shvataju, jer su se navikli na određena ponašanja koja samo prikrivaju njihova prava osećanja. U stvarnosti, ova ponašanja jasni su znaci nesreće koje drugi mogu primetiti na prvi pogled. A ako želimo da razumemo ljudsko ponašanje – naše ili nekog drugog – neophodno je da prepoznamo ove pokazatelje.
U svetu psihologije, društvena izolacija često je snažan pokazatelj duboko ukorenjene nesreće. Nesrećni ljudi često se izoluju od drugih, čak i od onih kojima je do njih stalo i koji ih vole. Ovo je često odbrambeni mehanizam, pokušaj da se izbegne dodatni emocionalni bol ili uznemirenost. Ali to je više od fizičke izolacije. U pitanju je i emocionalno povlačenje. Mogu delovati ravnodušno, nezainteresovano za ljude ili aktivnosti u kojima su nekada uživali, i često izgubljeni u svom svetu.
Iako to može izgledati kao svestan izbor, mnogi nesrećni ljudi ne shvataju da pokazuju ovakvo ponašanje. Možda jednostavno misle da se „nose” ili „prevazilaze” situaciju.
Zato, ako primetite da se neko sve više povlači iz društvenih aktivnosti ili emotivnih interakcija, velike su šanse da se suočava sa dubokom nesrećom, možda čak i ne shvatajući to.
Ima trenutaka u životu kada jednostavno nismo u stanju da pronađemo svetlu stranu ni u čemu. Čak i kada se dobre stvari dešavaju, nalazimo način da se fokusiramo na negativne. Ovaj konstantan pesimističan pogled jasan je znak duboko ukorenjene nesreće. Bez obzira na to koliko pokušavamo sebe da ubedimo u suprotno, naša perspektiva uvek je zamagljena negativnošću. Zanimljivo je da nismo ni svesni koliko je ova negativnost postala prisutna sve dok nam neki blizak prijatelj na nju ne ukaže.
Nije neuobičajeno da duboko nesrećni ljudi upadnu u ovaj obrazac negativnog razmišljanja, a da toga često nisu svesni. Oni to mogu da smatraju kao „realistično” ili „spremno za najgore”, ali to razmišljanje često je odraz njihovog unutrašnjeg nemira.
Ako se uvek fokusiramo na negativnosti, to može biti više od samo pesimističkog stava – to može biti znak duboke nesreće.
Duboka nesreća često može dovesti do nepravilnih obrazaca spavanja. Oni mogu da variraju od nesanice – nemogućnosti da se zaspi ili ostane u snu – do hipersomnije, gde se neko oseća preterano pospano ili provodi dosta vremena spavajući.
Zapravo, odnos između sna i raspoloženja toliko je povezan da su istraživači sa Univerziteta u Pensilvaniji otkrili da su subjekti koji su bili ograničeni na samo 4,5 sata noćnog sna tokom nedelju dana izjavili da se osećaju više pod stresom, da osećaju ljutnju, tugu i mentalnu iscrpljenost. Kada su ispitanici ponovo uspostavili normalan obrazac spavanja, izvestili su o dramatičnom poboljšanju raspoloženja.
Stoga, ako primetite da neko ima nedosledan raspored spavanja ili se često žali na kvalitet sna,
Jedan od najčešćih znakova dubokog nezadovoljstva i nesreće jeste gubitak interesovanja za aktivnosti koje su nekada bile prijatne. Ovo nije povremena dosada ili premorenost, već konstantan nedostatak entuzijazma u više oblasti života. Bilo da se radi o hobijima, poslu, druženju ili čak rutini brige o sebi – kada neko izgubi strast za stvarima koje su mu nekada donosile radost, to je često znak da se bori sa dubljim nivoom nezadovoljstva i nesreće. Kao da u njihovom svetu boje više ne postoje, već samo nijanse sive. A najgore od svega jeste to što često ni ne shvataju da su zaglavljeni u ovom začaranom krugu. Možda veruju da samo prolaze kroz fazu ili da se osećaju malo loše, ne shvatajući da je to simptom nečega mnogo većeg što vreba ispod površine.
Duboko nezadovoljstvo i nesreća često se manifestuju kroz konstantnu samokritiku. To je kao oštar unutrašnji glas koji jednostavno ne prestaje, uvek naglašavajući mane, neuspehe i uočene nedostatke. Zamislite da stalno slušate da niste dovoljno dobri, da uvek grešite ili da jednostavno niste vredni. To je iscrpljujuće i srceparajuće iskustvo.
Nažalost, ljudi koji su duboko nesrećni često ne shvataju koliko štetan može da bude ovaj unutrašnji kritičar ili ga čak i ne prepoznaju kao znak svog nezadovoljstva. Umesto toga, oni misle da su samo realni ili da sebi postavljaju visoke standarde.
Ali, konstantna samokritika daleko je od zdravog ili produktivnog. To je vapaj za pomoć iznutra, znak da je nečija sreća ozbiljno uzdrmana. Ako ovakvo ponašanje primetimo kod sebe ili drugih, neophodno je da se njime pozabavimo njime pre nego što dodatno eskalira.
Bilo je trenutaka kada smo se stalno trudili da preterano pozitivnu sliku o sebi projektujemo drugima. Uvek nasmejani, uvek optimistični, vedri, uvek insistirajući da je sve sjajno, čak i kada nije. U stvarnosti, to je samo fasada, maska koju stavljamo da sakrijemo svoje duboko ukorenjeno nezadovoljstvo i nesreću od drugih i od sebe. Mislimo da ako na taj način možemo da ubedimo druge da smo srećni, možda možemo da ubedimo i sebe.
Ovakvo ponašanje uobičajeno je među duboko nesrećnim ljudima. Oni prekomerno kompenzuju pretvarajući se da je sve u redu, često ulažući velike napore da održe ovu iluziju sreće. Ali ova lažna pozitivnost je upravo to – lažna. To je površina koji puca pod pažnjom, otkrivajući bol i nesreću koji leže ispod.
Duboka nesreća i nezadovoljstvo ne utiču samo na um, već mogu da se manifestuju i fizički. Nije neuobičajeno da duboko nesrećni ljudi doživljavaju česte glavobolje, stomačne probleme ili druge neobjašnjive fizičke nelagodnosti.
Medicinska istraživanja pokazala su da produženi periodi stresa ili nesreće mogu dovesti do fizičkih oboljenja. To je način na koji telo kaže da nešto nije u redu. Ovi fizički simptomi često mogu proći neprimećeno ili se mogu pripisati drugim uzrocima. Ali ako su uporni i bez jasnog medicinskog uzroka, to bi mogao biti znak duboke nesreće.
Razumevanje ove veze između našeg mentalnog i fizičkog zdravlja može nam pomoći da identifikujemo i rešimo osnovni uzrok našeg nezadovoljstva, umesto da se samo bavimo simptomima.
Možda je jedan od najvećih pokazatelja duboke nesreće nedostatak brige o sebi. Ne radi se o tome da preskočimo dan ili dva vežbanja ili uživanja u prijatnoj i ukusnoj hrani. Radi se o konstantnom zanemarivanju sopstvenog zdravlja i blagostanja, kako fizičkog tako i emocionalnog.
Duboko nezadovoljni i nesrećni ljudi često imaju problema da uvide svoju sopstvenu vrednost, a to može da se prevede u zanemarivanje rutine brige o sebi. Mogu prestati da vežbaju, loše se hrane, ignorišu ličnu higijenu ili čak zanemaruju svoje mentalno zdravlje.
Ovo zanemarivanje više je od nedostatka motivacije ili lenjosti. To je znak da ne cene sebe dovoljno da bi se brinuli o svojim potrebama. I često, čak i ne shvataju da to čine.
Uvek treba da imamo na umu – briga o sebi nije luksuz – to je neophodnost. A zanemarivanje je jasan znak duboke nesreće i nezadovoljstva.
Nesreća, posebno kada je duboko ukorenjena, često je tiha bitka koja se vodi iza zatvorenih vrata. Može biti prikrivena osmesima, sakrivena iza smeha i zatrpana slojevima poricanja.
Poznati psiholog Carl Jung jednom je rekao: „Ko gleda napolje, sanja; ko gleda unutra, budi se.” Ova duboka izjava naglašava važnost introspekcije u razumevanju našeg emocionalnog stanja.
Nesreća nije uvek tako očigledna kao suze ili mrštenje. Može suptilno prožimati naše ponašanje, naše navike i naše svakodnevne rutine. A često, oni koji su duboko nesrećni možda to čak ni sami ne shvataju.
Prepoznavanje ovih znakova – bilo kod nas samih ili kod drugih – prvi je korak ka rešavanju problema. Radi se o uklanjanju slojeva, postavljanju teških pitanja i usuđivanju da se suočite sa onim što se nalazi ispod površine.
Treba uvek da znamo – u redu je ne biti u redu. Ali nije u redu to ignorisati. Treba da priznamo svoju nesreću, svoje nezadovoljstvo i da o tome razgovaramo, da potražimo pomoć ako je potrebno. Jer samo tako i samo tada možemo da se nadamo da ćemo pronaći sreću koju svi zaslužujemo.