Određene osobine ličnosti, kao što je preterani optimizam, mogu biti povezane sa nižim nivoom kognitivnih sposobnosti, sugeriše nova studija zasnovana na podacima više od 36.000 ljudi u Velikoj Britaniji. Otkriveno je da su inteligentni ljudi bolji kada je reč o novcu jer su realistični, a ne optimistični kada prave planove. Pozitivno razmišljanje i optimizam su često povezani sa uspehom u životu. Međutim, nova studija sa University of Bath u Velikoj Britaniji sugeriše da su to znaci niske spoznaje, jer često dovode do lošeg donošenja odluka, posebno u oblasti finansija.
Preterani optimizam i niska spoznaja
Nova studija sugeriše da sklonost ka optimizmu navodi ljude da predviđaju pozitivnije ishode nego što bi to bilo razumno da očekuju u poslovnom planiranju, investiranju i drugim fiskalnim aktivnostima. Rezultat je gubitak sredstava, dugovi i poslovni neuspesi. Kako se navodi u studiji, optimizam može biti nešto više od nuspojave niske kognitivne moći.
Koristeći podatke nacionalno reprezentativnog godišnjeg britanskog longitudinalnog istraživanja U.K. Understanding Society, autori studije analizirali su podatke 36.312 osoba. Učesnici su u više navrata odgovarali na pitanja u vezi sa širokim spektrom tema, uključujući aktivnosti na tržištu rada, dinamiku domaćinstava, kao i o sopstvenoj ličnosti, stavovima i mišljenjima
Kognitivna sposobnost ispitanika bila je zasnovana na merenju različitih kognitivnih veština, uključujući verbalnu fluentnost, pamćenje, numeričko rezonovanje i fluidno rezonovanje.
Studija je objavljena u Personality and Social Psychology Bulletin.
Psiholog dr Andrew Cuthbert doveo je u pitanje primarnu hipotezu studije da je optimizam nusproizvod niske spoznaje.
– Redovno sam radio kognitivne procene u okviru svoje prakse, a kratak rok donošenja kognitivnih procena urađenih u ovoj studiji tera me na razmišljanje u donošenju previše opsežnih zaključaka koji se odnose na nižu kognitivnu sposobnost i veći optimizam – kaže dr Cuthbert.
– Precizno predviđanje budućnosti je teško i samo iz tog razloga veća je verovatnoća da će se greške u predviđanju, kako optimistične tako i pesimistične, pojaviti kod onih sa niskim kognitivnim sposobnostima. Moji rezultati pokazuju da niske kognitivne sposobnosti dovode do povećane verovatnoće sklonosti ka samolaskanju. Ljudi su prirodno pripremljeni da budu optimisti. Inteligencija upravlja lakoćom kojom se ovaj pripremljeni odgovor može prevazići kada se moraju doneti važne finansijske odluke – kaže glavni autor studije dr Chris Dawson.
S ovim se slaže klinički psiholog Aura De Los Santos i kaže da „kognitivne veštine mogu igrati ključnu ulogu i pomognu da ljudi pravilno tumače situacije. Optimizam dovodi do toga da ljudi rizikuju da olako shvataju stvari, ne mereći posledice, i na kraju – kada nešto ne ide kako treba – vide to kao lošu sreću”.
Realizam protiv pesimizma
Dok studija spaja optimizam i pesimizam u svom uvodnom pasusu, dr Dawson pravi razliku i kaže da su „realisti oni koji prave tačne procene budućnosti, a pesimisti oni koji precenjuju verovatnoću da se dogode loše stvari”. On kaže da i pesimizam i optimizam mogu zamagliti nečiji pogled na moguće finansijske ishode, pri čemu je prvi preterano negativan, a drugi preterano pozitivan.
Ima li mesta za optimizam
Iako optimizam možda ne pruža jasan pogled na nečije fiskalne izglede u datoj situaciji, možda i dalje može biti koristan.
Psiholog dr Andrew Cuthbert citirao je pasus iz studije, rekavši da su „psihološko blagostanje i samopoštovanje, poboljšanje naše sposobnosti da se nosimo sa negativnim povratnim informacijama i sposobnost da uživamo u našim budućim uspesima neposredne koristi nerealnog optimizma”. On je, međutim, upozorio: „Reč ‘neposredno’ je ključna. U teškom trenutku, optimizam može da vas ohrabri, dok vas preterani pesimizam može paralisati i onesposobiti da napravite početne korake potrebne za poboljšanje.”
Los Santos povezuje optimizam sa nadom u bolju budućnost i „mogućnošću da se vidi dalje od trenutne situacije”.
Dr Dawson nije tako siguran i kaže: „Nije očigledno, barem meni, da je optimizam koristan za suočavanje sa životnim emocionalnim izazovima.”
– Čuvena sklonost ka „Averziji prema gubitku” – tendencija da se oseća više bola kada doživljavate gubitke nego zadovoljstva od jednakih dobitaka – sugeriše da optimizam još više otežava suočavanje sa negativnim ishodima. Odnosno, ljudi koji očekuju previše neizbežno su razočarani, a to razočaranje može biti veoma bolno psihički.
Ipak, kaže dr Dawson, „Pozitivno razmišljanje može imati neke prednosti. Često se tvrdi da pruža motivaciju, može imati društvene koristi i može učiniti da se ljudi osećaju dobro u vezi sa samim sobom.” On je, međutim, naglasio da „kada je u pitanju donošenje odluka, posebno velikih odluka u vezi sa investicijama i karijerama, realna očekivanja uvek će doneti bolje odluke, a samim tim i bolje rezultate”.
Da li je realizam povezan sa većim životnim zadovoljstvom
Na pitanje da li prihvatanje realizma u finansijskim stvarima nužno rezultira većim zadovoljstvom u životu, dr Dawson je bio odlučniji: „Da, napisao sam rad o tome zašto su realisti najsrećniji.”
Iako je veća verovatnoća da će realna perspektiva dovesti do pozitivnog fiskalnog ishoda, Los Santos smatra da, istovremeno, optimizam može učiniti proces donošenja odluka mirnijim, makar i samo kratkoročno.
Dr Cuthbert kaže da je neosporno da bi „fleksibilnost zbog finansija povećala zadovoljstvo životom“.
– S druge strane, perfekcionizam dovodi do manjeg zadovoljstva životom. Stoga, ako se preterani perfekcionizam preterano primenjuje na finansijske odluke, uz stalnu brigu da se ne naprave finansijske greške, pretpostavljam da bi to dovelo do manjeg zadovoljstva životom – kaže dr Cuthbert.
