Impulsivno ponašanje odražava se u našim delima i rečima i treba ga shvatiti ozbiljno ako ometa naše svakodnevne odnose Foto Shutterstock
Svaka akcija ima reakciju. Ali impulsivnost ili impulsivno ponašanje karakteriše naša reakcija na nešto bez razmišljanja, akcijom ili rečima. Na primer, možemo odmah reagovati na nešto, poput izgovaranja nečega nekome ili impulsivnog ponašanja, kao što je preterano uživanje u kupovini ili jelu. Impulsivno ponašanje često dolazi sa posledicama, jer posledice naših postupaka ili reči kasnije isplivaju na površinu.
Impulsivno ponašanje odnosi se na radnje koje se izvode bez prethodnog razmišljanja ili razmatranja posledica. International Journal of High-Risk Behaviors and Addiction definiše impulsivnost kao nepromišljenu, brzu reakciju u kojoj delujemo u trenutku, ne fokusiramo se na trenutni zadatak koji imamo i nemamo pravilno planiranje. To može uključivati akciju bez razmišljanja i brzo donošenje odluka.
– To uključuje nedostatak samokontrole i nesposobnost da se odloži zadovoljstvo ili odupre iskušenjima. Osobe koji pokazuju impulsivno ponašanje često deluju na osnovu hirova ili iznenadnih poriva, a ne kroz planirani, promišljen proces – kaže psihijatar dr Ajit Dandekar.
Impulsivno ponašanje može se manifestovati na različite načine, kao što je donošenje ishitrenih odluka, uključivanje u rizične aktivnosti ili intenzivno i spontano izražavanje emocija. Ovo ponašanje može da varira od relativno manjih akcija, kao što je impulsivna kupovina, do značajnijih i potencijalno štetnih ponašanja, kao što su zloupotreba supstanci ili nebezbednih seksualnih odnosa, objašnjava dr Dandekar.
Iako samo impulsivno ponašanje nije klasifikovano kao samostalni poremećaj, ono je značajan simptom u različitim psihijatrijskim i bihevioralnim stanjima, navodi The American Journal of Psychiatry.
Poremećaji kod kojih je impulsivnost istaknuta karakteristika uključuju poremećaj pažnje/hiperaktivnosti (ADHD), granični poremećaj ličnosti (BPD) i poremećaj kontrole impulsa (ICD), poput intermitentnog eksplozivnog poremećaja i kleptomanije.
– Pored ovoga, impulsivnost je čest aspekt poremećaja upotrebe supstanci i može biti simptom poremećaja raspoloženja kao što je bipolarni poremećaj tokom maničnih epizoda. Impulsivnost je u ovim kontekstima često patološka i doprinosi uznemirenosti i funkcionalnim oštećenjima povezanim sa ovim stanjima. Epilepsija takođe može izazvati impulsivno ponašanje – objašnjava dr Dandekar.
Simptomi impulsivnog ponašanja mogu da variraju, ali obično uključuju sledeće:
Uzroci impulsivnog ponašanja kombinacija su genetskih, neurobioloških, psiholoških i faktora sredine.
1. Genetski faktori
Porodična istorija impulsivnosti ili srodnih poremećaja kao što su ADHD i poremećaji raspoloženja mogu predisponirati pojedince na impulsivno ponašanje.
2. Neurobiološki faktori
Nekoliko abnormalnosti u regionima mozga, kao što su prefrontalni korteks i limbički sistem, koji su odgovorni za naše postupke i emocionalnu regulaciju, mogu doprineti impulsivnosti. Disregulacija neurotransmitera poput dopamina i serotonina takođe igra ulogu, navodi se u studiji objavljenoj u Philosophical Transactions.
3. Psihološki faktori
Nisko samopoštovanje i samopouzdanje, visok nivo stresa ili anksioznosti i loši mehanizmi suočavanja mogu povećati verovatnoću impulsivnih postupaka, jer pojedinci mogu reagovati da bi upravljali ili pobegli od svojih emocionalnih stanja. Studija objavljena u Journal of Youth and Adolescence ukazuje na to da adolescenti koji pokazuju agresiju i samopovređivanje imaju visok nivo impulsivnog ponašanja.
4. Faktori životne sredine
Faktori kao što su trauma iz detinjstva, zlostavljanje ili zanemarivanje, kao i izloženost nekonzistentnom ili haotičnom okruženju, mogu dovesti do poteškoća u kontroli impulsa. Uticaj vršnjaka i društveni pritisci takođe mogu podstaći impulsivno ponašanje.
5. Upotreba supstanci
Upotreba alkohola i droga može narušiti rasuđivanje i povećati impulsivnost. Studija, objavljena u Addictive Disorders and Their Treatment, navodi da je impulsivnost takođe faktor u pokretanju i održavanju poremećaja upotrebe supstanci. Primećeno je da osobe koji se bore sa zloupotrebom supstanci imaju veću impulsivnost.
Nekoliko faktora rizika povećavaju verovatnoću razvoja impulsivnog ponašanja:
Poseta psihijatru preporučljiva je kada impulsivno ponašanje postane hronično i dovodi do značajnog stresa ili ometanja ličnog, društvenog ili profesionalnog funkcionisanja.
– To uključuje situacije kada impulsivnost rezultira štetnim radnjama, kao što su samopovređivanje, zloupotreba supstanci ili opasne aktivnosti rizičnog ponašanja – objašnjava dr Dandekar. Pored toga, ako je impulsivno ponašanje praćeno drugim simptomima kao što su nestabilnost raspoloženja, teška anksioznost ili depresivne epizode, obavezan je odlazak kod lekara.
Takođe, važno je potražiti stručnu pomoć kada se primeti da impulsivnost ometa sposobnost održavanja odnosa, upravljanje odgovornostima ili postizanje dugoročnih ciljeva.
Tretman impulsivnosti ili impulsivnog ponašanja može uključivati različite bihevioralne terapije kao što je kognitivna bihevioralna terapija (CBT). Ovo može pomoći pojedincima da razviju bolju kontrolu impulsa tako što će im pomoći da identifikuju okidače i praktikuju alternativne strategije suočavanja.
Neki lekovi mogu biti propisani za osnovne poremećaje, uključujući stimulanse za ADHD, stabilizatore raspoloženja za bipolarni poremećaj ili inhibitore preuzimanja serotonina (SSRI) za poremećaje raspoloženja i anksioznosti, objašnjava dr Dandekar.
Promene životnih navika, kao što su tehnike upravljanja stresom, redovne vežbe i zdravi obrasci spavanja, mogu podržati ukupnu efikasnost lečenja. Zloupotreba supstanci takođe treba da se leči dok se leči impulsivnost.
Vođenje zdravog života sa impulsivnim poremećajem zahteva strukturiran i promišljen pristup za upravljanje i ublažavanje njegovog uticaja. Postoji nekoliko načina koji pomažu u pružanju stabilnosti i sprečavanju spontanih, impulsivnih akcija: