Lični afiniteti su jedno, ali tip ličnosti određuje i njih Foto: Shutterstock
Sigurno je da u okruženju imate ljude koji obožavaju leto a ježe se od same pomisli da će ih u nekom trenutku okovati zima. Možda će vas iznenaditi statistike koje kažu da iznenađujuće veliki broj ljudi više voli hladnije vreme i zimu nego leto. Psiholozi su pokušali da dođu do odgovora zašto je to tako.
Stručnjaci za mentalno zdravlje odavno prepoznaju da iskustva utiču na raspoloženje putem podsvesnog „rada“ našeg uma. Najveći deo osoba koje vole zimu zapravo vole kada su vrata i prozori čvrsto zatvoreni. Grejanje je uključeno, a spoljašnji svet je zatvoren za previše aktivnosti. To je u direktnoj suprotnosti sa onim što bi nam prvo palo na pamet, a to je da se u kuću zimi zatvaraju upravo oni koji vole – leto. Sve proizilazi iz osećaja sigurnosti koji donosi zatvoren prostor, jedne vrste ušuškanosti koji nas čak podsvesno može vratiti i u majčinu matericu.
Zimsko vreme pruža savršen izgovor da se ne izlazi napolje. Poslovi koji uključuju boravak napolju ponekad mogu da se odlože, pa jedan broj ljudi to koristi da sebi obezbedi dodatni komfor. Većina ljubitelja zime su introverti a ne ekstroverti, i radije izbegavaju društvene kontakte, kažu psiholozi. Manje su pod stresom kada ne moraju da se druže. Lakše je i anulirati osećaj krivice zbog neaktivnosti tokom hladnih dana.
Naravno, u zavisnosti od tipa ličnosti, neki ljubitelji zime uživaju u apsolutnoj slobodi izlaska van kuće, posebno u zimskim sportovima. Ovaj tip ljudi pripada takozvanim adrenalinskim zavisnicima. Svako od njih bi vam rekao da bi iste sekunde zamenio dan zime na snegu za čitave mesece leta. Sa druge strane, osobe koje vole da se povuku u osamu zimi, ušuškaju se i zgreju uz knjigu ili šolju toplog čaja, uopšte ne moraju biti nedruželjubive niti depresivne – jednostavno su introvertni.
Evo nekoliko psiholoških aspekata koji mogu dodatno da objasne prirodu „zimskih“ tipova ličnosti, pored introvertnosti
Zima pruža priliku za unapred poznate rutine, kao što su duži boravak kod kuće, topli napici, filmovi, knjige. Psihološki, ovakav obrazac pruža osećaj stabilnosti i predvidljivosti. Međutim, psiholozi upozoravaju da je ovakav model ponašanja ipak privlačniji ljudima koji imaju tendenciju ka anksioznosti ili izbegavanju neočekivanih situacija.
Zimski meseci često podstiču razmišljanje, introspekciju i unutrašnju kreativnost. Tišina zime može delovati smirujuće, omogućavajući da se fokusiramo na svoje misli, ciljeve i unutrašnji razvoj.
Zima se često objektivno doživljava kao period kada su društvena očekivanja smanjena. Psiholozi objašnjavaju da osećaj olakšanja dolazi od toga što ne postoji društveni imperativ za uživanje napolju ili učestvovanje u aktivnostima koje zahtevaju visok stepen trošenja energije.
Ipak, statistike kažu da zima odgovara i osobama sa stabilnijim emocionalnim stilovima. Njima manje sunčeve svetlosti i niže temperature ne utiču značajno na raspoloženje. Suprotno, letnji meseci i preterana stimulacija mogu kod njih izazvati nelagodnost ili iscrpljenost.
Ova psihološka dimenzija sugeriše da ljubitelji zime ne samo da preferiraju takvu klimu i atmosferu, već i pronalaze harmoniju između sezonskih karakteristika i svoje unutrašnje psihološke strukture. Ako tome dodamo i one koji imaju sklonosti ka anksioznom ponašanju, moglo bi se zaključiti da su psiholozi u pravu i da je ipak više onih koji vole zimu a ne leto. Brojke nas nekada iznenade, zar ne?