Ako osećate da ste pod stresom, pritiskom ili se suočavate sa emocionalnim poteškoćama, znajte da niste sami. Život danas može biti izazovan, a mnogi od nas doživljavaju različite nivoe anksioznosti, tuge, besa i napetosti.
Pored svakodnevnih izazova, posebno stresni događaji u ličnom životu ili problemi u zajednici mogu značajno uticati na naše mentalno zdravlje. Takve situacije mogu izazvati niz emocionalnih i fizičkih reakcija, koje je važno prepoznati na vreme. Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) ističe sledeće simptome stresa i uobičajene reakcije na stresne situacije:
-
- Neverica i šok
- Napetost i razdražljivost
- Strah i anksioznost zbog budućnosti
- Teškoće u donošenju odluka
- Gubitak interesovanja za uobičajene aktivnosti
- Gubitak apetita
- Noćne more i ponavljanje misli o događaju
- Bes
- Povećana upotreba alkohola i droga
- Tuga i simptomi depresije
Bez obzira na uzrok, posledice emocionalnog stresa na telo mogu biti ozbiljne i dovesti do visokog krvnog pritiska, oslabljenog imunološkog sistema i povećane podložnosti bolestima.
Ako se osećate preopterećeno, potražite pomoć lekara. Istovremeno, važno je da brinete o sebi u stresnim vremenima. Kada prioritet stavimo na mentalno zdravlje, postajemo sposobniji da brinemo o voljenima i doprinosimo zajednici. Evo naših preporuka za upravljanje stresom i očuvanje mentalnog zdravlja:
1. Brinite o svom telu
Fizičko zdravlje direktno utiče na mentalnu dobrobit. Obratite pažnju na kvalitetan san jer su vašem mozgu i telu potrebni odmor i obnova. Zdrava ishrana i redovno vežbanje takođe doprinose boljem opštem zdravlju.
2. Slušajte svoje telo
U stresnim trenucima važno je povremeno zastati i oslušnuti šta vam telo govori. Obratite pažnju na napetost u mišićima, umor, glad, žeđ ili ubrzano disanje. Rešavajte ove osnovne potrebe kao što biste brinuli o voljenoj osobi.
Ako osećate anksioznost, pokušajte sa 10 dubokih udaha (udisaj kroz nos, izdisaj kroz usta), nežnim istezanjem ili meditacijom. Drugi oblici samopomoći uključuju šetnju, vožnju bicikla, maženje sa kućnim ljubimcem, pisanje dnevnika, kreativne aktivnosti, toplu kupku ili čitanje.
3. Pravite pauzu od medija
Konstantno praćenje vesti može biti iscrpljujuće, posebno kada ste već pod stresom. Odvojite nekoliko dana za odmor i resetovanje.
4. Povežite se sa prijateljima i porodicom
Osećaj povezanosti s drugima ključan je za mentalno zdravlje. Razgovarajte sa osobama kojima verujete o svojim osećanjima. Iako možda imate potrebu da se povučete, podrška voljenih ubrzaće vaš oporavak.
5. Usvojite dnevnu rutinu
Stresni događaji mogu poremetiti svakodnevne navike, što dodatno otežava situaciju. Jednostavna rutina, koja uključuje brigu o sebi (redovni obroci, hidriranje, pauze tokom rada), može pomoći u ublažavanju stresa. Budite dosledni, ali blagi prema sebi kada stvari ne idu po planu.
6. Budite saosećajni prema sebi
Kada niste u najboljem stanju, pokušajte da budete prema sebi onakvi kakvi biste bili prema prijatelju u istoj situaciji. Pitajte se: „Šta bih rekao prijatelju u ovoj situaciji?“ Ponovite to sebi.
7. Potražite stručnu pomoć kada je potrebno
Ako stres traje duže vreme ili počne da utiče na vaš rad, odnose ili druge oblasti života, obratite se lekaru za savete i opcije lečenja. Ako imate suicidalne misli, odmah pozovite 011/7777-000 ili se obratite najbližoj hitnoj službi.
Početak nove godine može doneti mnoge izazove, ali uz prave korake možete smanjiti stres i usmeriti se na brigu o sebi i svom mentalnom zdravlju. Ključ je u uspostavljanju zdravih navika, povezivanju sa voljenima i osluškivanju svojih potreba. Postavljanjem prioriteta na svoje mentalno blagostanje ne samo da ćete se osećati bolje, već ćete biti spremniji da se suočite sa svakodnevnim izazovima i pružite podršku drugima. Nova godina može biti prilika za novi početak – bez stresa, sa više saosećanja prema sebi i boljem balansu u životu.
