Život u raljama negativnosti: Nezadovoljnim ljudima koji se stalno žale stradaju moždane ćelije

Istraživanje naučnika iz Stenforda pokazuje da učestalo izražavanje žalbi, kritika i nezadovoljstva može da utiče na smanjivanje hipokampusa, veoma važne regije mozga

Sigurno u okruženju imate ljude koji nezadovoljstvom i žalbama započinju svaki razgovor, negde na pola već traže nove razloge da se požale, a završetak obično izgleda kao sumaranje svega što im nije po planu i želji. Takvo konstantno prigovaranje i sebi i drugima nije "naivno", jer može da promeni i strukturu i funkciju našeg mozga, kažu naučnici.

Kad mozak gradi mostove negativnosti i nezadovoljstva, dolazi i do strukturnih promena

Preporučujemo

Zahvaljujući neuroplastičnosti, mozak se menja kroz navike koje praktikujemo. I to ne samo pozitivne, jer se loši obrasci ukorenjuju podjednako brzo. Naime, posle vremena negativnost postaje navika, čak i lakša od pozitivnog "kursa" i mozak se prebacuje na negativan model funkcionisanja.

Istraživanje naučnika iz Stenforda pokazuje da učestalo izražavanje žalbi i kritika može da utiče na smanjivanje hipokampusa, regije mozga ključnu za pamćenje i rešavanje problema. To, zaključili su istraživači, povećava i šansu za demenciju i druge probleme s kognicijom.

Kada misli postanu zatvoreni lavirinti negativnosti

Tvrdoglavo vraćanje na iste negativne misli poznato je kao repetitivno negativno razmišljanje (RNT). Jedno istraživanje pratilo je kako taj obrazac utiče na mreže u mozgu, uključujući i frontoparijetalnu mrežu (FPN) i default mode mrežu (DMN). Kod osoba s intenzivnim RNT, FPN pokazuje pojačanu aktivnost u stanju mirovanja (kao pokušaj odvraćanja pažnje), dok DMN lošije reaguje na stres.

U drugoj studiji posmatrane su osobe srednjih i starijih godina zabrinute zbog sopstvenog kognitivnog pada i starenja. U poređenju sa kontrolnom grupom, pokazalo se da oni sa intenzivnijim negativnim razmišljanjem imaju tanje strukture desnog temporalnog korteksa iako još bez očiglednog pogoršanja u testovima pamćenja. Međutim, veza između moždane strukture i funkcije je bila već promenjena.

Stres, kortizol i negativne misli

Perzistentno negovanje negativnih misli nije bez posledica. Produžen stres izaziva lučenje kortizola, što s vremenom vodi ka smanjenju volumena mozga, naročito u hipokampusu. Posledica je direktan uticaj na pamćenje. Jednostavno je, kažu naučnici: što duže traje stres, to je veći potencijalni pad mentalne funkcije.

Jedna nedavna studija (Univerzitet College London) pratila je više od 300 ljudi starijih od 55 godina tokom dve godine. Utvrdili su da su osobe sa višim stopama repetitivnih negativnih misli pokazivale veći pad u ukupnim kognitivnim sposobnostima, slabije pamćenje, kao i veće količine beta-amiloidnih i tau proteina- markera povezanih sa Alchajmerovom bolešću.

Kako prekinuti spiralu negativnosti

Dobra vest je da je mozak fleksibilan, otvoren i "spreman" za pozitivne promene čak i kada je već usmeren ka negativnosti. Evo nekoliko dokazanih tehnika:

• Meditacija i mindfulness: smanjuju aktivnost amigdale (emocionalni centar strepnje), jačaju veze prefrontalnog korteksa, povećavaju gustinu sive mase u regijama koje regulišu emocije.
• Vežbe zahvalnosti i afirmacije: stvaraju pozitivne neuronske veze, podižu nivo dopamina i serotonina i pomažu emocionalnoj stabilnosti.
• Suočavanje sa mislima i "puštanje": umesto potiskivanja, koje može pojačati negativne misli (“rebound efekat”), definišite ih i pustite (“ovo je samo misao”).
• Fizička aktivnost: pokreće hormone odgovorne za pozitivno raspoloženje, stimuliše rast neurona i neuroplastičnost.
• Nove aktivnosti i socijalna podrška: učenje, kreativni hobiji i kvalitetna društvena interakcija pomažu formiranje novih i pozitivnih neuronskih puteva.