Naučnici tvrde: Odlaganje obaveza nije lenjost, već posledica složenih procesa u mozgu - evo šta se dešava

Psiholozi su istraživali da li su određeni delovi mozga odgovorni za to što neke obaveze stalno pomeramo „za sutra“ ili je u pitanju loš tajming, manjak volje i loša navika. Odgovor se nekima neće dopasti, a neke će utešiti...

Ilustrativni primeri: Šta je prokrastinacija?

Mozak je neprestano izložen različitim uticajima i u njemu se odvijaju izuzetno složeni procesi. Odugovlačenje, odnosno odlaganje obaveza i zadataka, vrlo je česta pojava u ljudskom ponašanju. U tim trenucima, prema nalazima naučnika, u mozgu se odvijaju prave unutrašnje „borbe“ između njegovih različitih delova.

Preporučujemo

Odlaganje plaćanja računa, učenja za ispit, započinjanja dijete, odgovaranja na važan mejl ili zakazivanja pregleda kod lekara... sve su to primeri svakodnevne prokrastinacije. Često znamo šta treba da uradimo, ali se ipak odlučujemo da to pomerimo, birajući trenutno olakšanje umesto dugoročne koristi.

Zašto odlažemo obaveze i kada to postaje problem

Svako u nekom periodu života odugovlači sa planiranim obavezama. Ponekad je jednostavno lakše skloniti u stranu zadatke u kojima ne uživamo, za koje se ne osećamo spremno ili koji izazivaju nelagodu. Međutim, kod nekih ljudi odlaganje prerasta u obrazac ponašanja, pa čak i stil života.

Procene govore da oko četvrtine odraslih osoba hronično odugovlači izvršavanje zadataka, iako je poznato da takvo ponašanje naročito u poslovnom okruženju ima negativan uticaj na produktivnost, zaradu i profesionalni razvoj.

Kod studenata je ovaj procenat još veći. Smatra se da čak 75 odsto studenata odlaže učenje ili izlazak na ispite, što često dovodi do stresa, anksioznosti, problema sa spavanjem, lošijih rezultata i dodatnih finansijskih troškova.

Šta se zapravo dešava u mozgu kada odugovlačimo ono što ne bi trebalo

Odugovlačenje nije samo pitanje lenjosti ili slabog karaktera. U njegovoj osnovi je sukob između delova mozga koji traže trenutno zadovoljstvo i zaduženih za planiranje, donošenje odluka i ostvarivanje dugoročnih ciljeva.

Jedan deo mozga teži izbegavanju neprijatnosti i traži brzu nagradu, dok drugi pokušava da nas natera da razmišljamo unapred. Kada „emocionalni“ deo preuzme kontrolu, biramo lakši put - odlaganje.

Istraživanja ukazuju i na to da osobe koje često prokrastiniraju imaju izraženiju aktivnost u regijama mozga povezanim sa emocijama, naročito negativnim, dok su veze sa delovima odgovornim za racionalno odlučivanje slabije. Ipak, naučnici naglašavaju da prokrastinacija nije vezana samo za jednu regiju mozga, već je rezultat složene mreže procesa.

Anksioznost, depresija i odlaganje

Mentalno zdravlje ima značajnu ulogu u sklonosti ka odlaganju. Kod anksioznosti, mozak može da reaguje preteranim strahom i analiziranjem, što dovodi do „zaglavljivanja“ i nepreduzimanja akcije. Depresija često usporava obradu informacija i donosi osećaj bespomoćnosti i neodlučnosti.

Kod osoba sa ADHD-om, problemi sa fokusom i regulacijom pažnje mogu da učine da rokovi jednostavno „nestanu iz svesti“. Slični obrasci mogu da se jave i kod drugih psiholoških stanja, poput opsesivno-kompulzivnog poremećaja ili posttraumatskog stresnog poremećaja.

Da li je prokrastinacija poremećaj i može li da ima i pozitivan efekat?

Sama po sebi, prokrastinacija se ne smatra poremećajem mentalnog zdravlja. Ipak, kada postane hronična, može ozbiljno da naruši svakodnevno funkcionisanje, poveća nivo stresa i utiče na kvalitet života.

Zanimljivo je da odlaganje u određenim situacijama može da ima i pozitivnu stranu. Kratka pauza, fizička aktivnost, druženje ili odmor mogu pomoći da se zadatku vratimo sa više energije, boljom koncentracijom i jasnijom perspektivom.

Ključna razlika je u kontroli: kada mi biramo da napravimo pauzu, to je strategija. Kada pauza bira nas i traje danima ili nedeljama, tada postaje problem.

(eKlinika.rs)