Kako reći NE i sačuvati sebe: dr Jelena Popović o postavljanju granica i prevenciji sagorevanja

U današnjem ePodcastu psihijatar dr Jelena Popović objašnjava zašto nam je teško da kažemo NE, kako nas to vodi u burnout i na koji način postavljanje granica čuva naše mentalno zdravlje

Koliko puta ste rekli „da“ drugima, a u sebi osećali da ste izdali sebe? Koliko puta ste se zbog svoje dobrote i stalne dostupnosti našli iscrpljeni, umorni i na ivici sagorevanja? Tema koja se tiče svih nas jeste umeće da kažemo NE – i da u tome pronađemo ključ za očuvanje mentalnog zdravlja. O tome je u ePodcastu govorila dr Jelena Popović, psihijatar Specijalne bolnice za lečenje zavisnosti u Drajzerovoj u Beogradu.

Preporučujemo

Zašto nam je teško da kažemo NE?

– Iza tog osećaja krije se jedno iracionalno uverenje da biti dobar znači biti uvek dostupan, ugađati drugima i potiskivati sopstvene potrebe“, Ovaj obrazac ponašanja najčešće potiče iz detinjstva i uslovljene ljubavi – kada je poslušnost bila jedini znak „dobrog deteta“ – objašnjava dr Popović.

U odraslom dobu to se pretvara u strah od odbacivanja i napuštanja. Granice se doživljavaju kao pretnja odnosu, kao mogućnost da nekoga razočaramo ili naljutimo, iako je suština – zauzimanje za sebe.

Nedostatak granica vodi u sagorevanje

Hronična dostupnost, preuzimanje previše odgovornosti i stalna potreba da se dokazujemo vode ka onome što danas zovemo burnout – sindrom sagorevanja.

– Osoba tada funkcioniše u stand-by režimu, stalno u pripravnosti, bez filtera između pritiska spolja i sopstvenih resursa. Fokus je samo na tome šta okolina očekuje, dok nema pitanja – šta ja želim, gde sam ja u svemu tome –  kaže dr Jelena Popović.

Simptomi se često pojavljuju neprimetno: nesanica, hronični umor, emotivna ravnodušnost, osećaj da nemamo vremena za sebe. Kasnije dolazi bezvoljnost, pad energije, razdražljivost i osećaj gubitka kontrole nad sopstvenim životom.

Uloga savremenog života i tehnologije

Savremene tehnologije dodatno otežavaju stvari – stalna dostupnost putem telefona i društvenih mreža stvara pritisak da moramo odmah odgovoriti, da je nepristojno čekati.

– Na nama je da tu dostupnost ograničimo i filtriramo kome i kada ćemo biti dostupni – naglašava dr Popović.

Kako naučiti da kažemo NE?

Prvi korak, kaže dr Popović, jeste mala vežba: dati sebi vreme. Kada nas neko zamoli za pomoć, ne moramo odmah pristati. Možemo reći: „Javiću ti kasnije da li mogu“. To nam daje prostor da razmislimo i sagledamo da li je zahtev realan ili bi ugrozio naše vreme i potrebe.

– Čim počnemo da se opravdavamo zašto ne možemo, to znači da već osećamo krivicu. A zapravo granice postavljamo iz samopoštovanja, a ne iz ljutnje – dodaje dr Popović.

Odnosi opstaju i kada kažemo NE

Strah da ćemo izgubiti ljude ako kažemo NE najčešće je neutemeljen.

– Odnosi koji su zdravi opstaju i kad kažemo ne. Ako se prekidaju, onda nisu bili dobri za nas, već jednostrani – ističe dr Popović.

Radionice i podrška

Za ljude koji se bore sa iscrpljenošću, zavisnostima ili nedostatkom granica postoje radionice i povlačenja u prirodi, gde se uči kako prepoznati sopstvene potrebe i staviti sebe na prvo mesto.

– Vrlo su korisne, jer nas izvlače iz automatizma svakodnevice i vraćaju nam osećaj kontrole nad sopstvenim životom – kaže dr Popović iz ličnog iskustva.

Reći NE nije nepristojnost, već oblik samopoštovanja. Postavljanjem granica čuvamo svoje zdravlje, energiju i odnose koji vrede. A ono što najviše plaši – da ćemo biti manje voljeni – često se ispostavi kao najveća zabluda.

– Kada kažemo NE iz poštovanja prema sebi, naši istinski odnosi to prepoznaju i opstaju – poručuje dr Jelena Popović.

Ovde pogledajte ceo ePodcast i saznajte o čemu smo još pričali sa dr Jelenom Popović.