Foto: Pixabay
Miroslav Mika Aleksić (68), učitelj glume uhapšen je zbog sumnje da je silovao ili seksualno uznemiravao šest devojaka. Kako se navodi u svedočenjima, seksualno zlostavljanje trajalo je godinama… Sumnja se da je Aleksić u periodu 2012-2020. u prostorijama svoje škole glume u Beogradu, seksualno napastvovao šest učenica, od kojih je jedna vreme izvršenja krivičnog dela bile maloletne. Sumnja se takođe da ima još osoba koje je osumnjičeni seksualno napastvovao. Aleksića su, prijavile prvo glumica Milena Radulović, a potom i Iva Ilinčić kao i I. V. i M. Đ.
Javnost ne prestaje da komentariše ovaj slučaj. Sve naslovne strane dnevnih listova, portala, kao i društvene mreže preplavljene su saznanjima o monstrouznim dešavanjima u veoma poznatoj školi glume, ali i komentarima na račun devojaka koje su se odvažile i slučaj prijavile policiji. Uz ogroman broj poruka podrške, stoje i oni komentari sa pitanjima „zašto se ranije nije oglasila“!
Dečiji psiholog Viktorija Mužina za eKliniku kaže da je bespredmetno i besmisleno postavljati ovakvo pitanje. A evo i zašto.
− Žrtve silovanja, seksualnog zlostavljanja prolaze sve – od fizičkog zlostavljanja do psihičkog i emocionalnog zlostavljanja. A deca koja su u adolescenciji, kada im se razvija ličnost teško da mogu da imaju snage i kapaciteta da se obrate za pomoć, da progovore… Zato je teško bilo glumici Mileni Radulović i ostalim devojkama koje su prijavile zločin da odmah izađu u javnost i pokrenu postupak protiv zlostavljača. I, nije važno koliko su čekale, važno je da su rekle.
− Devojke od 17 godna, a mlada glumica je toliko imala kad se zločin prvi put dogodio, je u kasnoj adolescenciji, a adolscencija, sazrevanje ličnosti traje sve do 26 godine. Strah, sramota, neverica…. To ne dozvoljava mladoj žrtvi da izađe u javnost sa istinom. Kada je smogla snage, kada je osetila sigurnost – ona je ispričala šta joj se dogodilo. Tu nema polemike. Kada se žrtva oseti sigurnom da o tome može da govori, ona će govoriti. Niko nema pravo da je osuđuje zašto to nije uradila ranije ili da je to pita.
Žrtva silovanja i seksualnog zlostavljanja, kada joj se sve to desi, doživi traumu koja ostaje za čitav život. Žrtve misle da su one krive što se to dogodilo. A to je zato što jedno dete ne može da shvati da osoba koja ima autoritet, koju ceni i poštuje i voli, može nešto loše da joj uradi. A kada uradi – onda žrtva misli da je to „zaslužila“ jer sigurno „nešto nisam dobro radila“…
− U svakom slučaju, fokus ne treba da se stvalja na to da li je roditelj nešto primetio ili nije, zašto je žrtva trpela nešto i koliko dugo… Mogla je nikada da ne progovori, što se na žalost i dešava… Na sreću, Milena je dobila snagu, našla je u sebi i iznela sve u javnost, a onda su to uradile i druge devojke… Dobro je da to što im se dogodilo zapravo nikada nisu potisnule, jer potiskivanje takve traume može da dovede do teške depresije, raznih patologija, postraumatskog sindroma, pa čak i samoubistva. Posle takvih trauma, partnerske veze se teško ostvaruju, ceolokupan psihički život žrtve je veoma poremećen. Ali ako se o tome progovori, to je jedini put ka izlečenju – kaže sagovornica.