Više od polovine najgledanijih TikTok saveta o mentalnom zdravlju sadrži netačne informacije

Sve više ljudi na društvenim mrežama traži odgovore na pitanja o anksioznosti, depresiji i drugim psihološkim problemima. Međutim, novo istraživanje upozorava da deo najpopularnijih sadržaja na TikToku može biti netačan, pojednostavljen ili čak štetan za korisnike koji na osnovu takvih videa pokušavaju sami sebi da postave dijagnozu ili pronađu rešenje za svoje tegobe.

Analiza koju je objavio britanski The Guardian pokazala je da više od polovine najgledanijih videa označenih heštegom #mentalhealthtips sadrži netačne ili obmanjujuće informacije. Novinari su analizirali 100 najpopularnijih videa pod ovim heštegom, a njihov sadržaj ocenili su psihijatri, psiholozi i drugi stručnjaci za mentalno zdravlje.

Od običnih emocija do navodne dijagnoze

Stručnjaci upozoravaju da mnogi popularni video-snimci predstavljaju uobičajene životne emocije kao znak ozbiljnih psihičkih poremećaja. Prema ocenama eksperata, pojedini autori sugerišu da su umor, povremena tuga, manjak energije ili osećaj nesigurnosti dovoljni da osoba zaključi da boluje od depresije ili nekog drugog mentalnog poremećaja.

Psihijatar i bivši britanski ministar zdravlja Dan Poulter upozorio je da ovakav sadržaj može da navede ljude da sasvim uobičajene emocije i životne situacije doživljavaju kao znak ozbiljnog psihičkog poremećaja. To može dovesti do donošenja pogrešnog zaključka o nepostojećoj bolesi, ali i umanjiti ozbiljnost mentalnih bolesti kod osoba kojima je dijagnoza zaista postavljena.

Saveti koji nisu zasnovani na naučnim dokazima

Autori analize ukazuju i na brojne primere preporuka koje nemaju naučno utemeljenje. Među njima su tvrdnje da se anksioznost može ublažiti jedenjem pomorandže pod tušem ili da je dovoljno 15 minuta pisanja o traumatičnom događaju kako bi osoba bila „izlečena“ za manje od jednog sata.

Psihoterapeut Amber Johnston upozorava da za takve tvrdnje ne postoje naučni dokazi i da samostalno vraćanje traumatičnim iskustvima, bez podrške stručnjaka, kod pojedinih ljudi može čak dodatno pogoršati psihičko stanje.

Pored toga, stručnjaci navode da se u mnogim videima pogrešno koriste psihološki i terapijski termini, pa se složeni međuljudski odnosi ili uobičajeni obrasci ponašanja olako označavaju kao emocionalno zlostavljanje ili drugi ozbiljni problemi.

TikTok odbacuje zaključke istraživanja

Iz kompanije TikTok saopštili su da analiza ima metodološka ograničenja i da ne predstavlja verodostojnu procenu sadržaja na platformi. Kako navode, TikTok sarađuje sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (WHO) i drugim zdravstvenim institucijama na promovisanju pouzdanih informacija, kao i da uklanja većinu štetnih dezinformacija pre nego što ih korisnici prijave.

Kompanija je potvrdila da su dva videa navedena u analizi naknadno uklonjena zbog kršenja pravila platforme.

Društvene mreže nisu zamena za stručnu pomoć

Stručnjaci naglašavaju da društvene mreže mogu doprineti većoj otvorenosti kada je reč o mentalnom zdravlju i pomoći ljudima da se osećaju manje usamljeno. Ipak, upozoravaju da kratki video-snimci ne mogu da zamene razgovor sa psihologom ili psihijatrom niti da posluže za postavljanje dijagnoze.

Ukoliko simptomi poput dugotrajne tuge, anksioznosti, nesanice ili gubitka interesovanja za svakodnevne aktivnosti traju nedeljama i ometaju normalno funkcionisanje, savet je da se pomoć potraži od kvalifikovanog stručnjaka, a ne putem sadržaja na društvenim mrežama.

(eKlinika.rs)