Poznajete osobu koja je sve doživela, sve zna i uvek priču vraća na sebe? Ovo je razlog takvog ponašanja

Ispričate da ste imali težak dan, a ona je imala mnogo teži. Pomenete putovanje, ona je već bila tamo. Govorite o bolesti, poslu ili ljubavi, a ona odmah ima iskustvo, savet i konačan odgovor. Šta se krije iza potrebe da neko u svakom razgovoru bude najiskusniji i najupućeniji? Gotovo svi poznajemo bar jednu takvu osobu. Šta god da ispričamo, ona je to već doživela, videla ili odavno razumela. Ako smo umorni, ona je bila iscrpljenija. Ako smo postigli nešto lepo, njen uspeh je bio veći. Ako se suočavamo sa problemom, ona tačno zna šta bi trebalo da uradimo, čak i kada je niko nije pitao.

Razgovor sa takvom osobom brzo postaje naporan jer više ne liči na razmenu. Umesto da nas sasluša, sagovornik našu priču koristi kao odskočnu dasku za povratak na sebe. U psihologiji se ovakav obrazac može opisati kao konverzacijska usmerenost na sebe, odnosno sklonost da osoba tuđe iskustvo preusmeri na sopstveni život. To ipak ne znači da svako ko mnogo govori o sebi ima narcistički poremećaj ličnosti.

Kada „I meni se to dogodilo“ nije izraz bliskosti

Kada nam neko ispriča težak ili lep događaj, sasvim je prirodno da se setimo sličnog iskustva. Deljenjem lične priče ponekad želimo da kažemo: „Razumem te, nisi sam.“ Istraživanja pokazuju da razmena ličnih iskustava može da poveća osećaj bliskosti među ljudima. Razlika se vidi u onome što se događa posle toga. Osoba koja zaista želi da se poveže kratko će pomenuti svoje iskustvo, a zatim se vratiti sagovorniku:

„I meni se nešto slično dogodilo. Kako se ti sada osećaš?“

Osoba koja želi da preuzme razgovor više se ne vraća na tuđu priču. Počinje detaljno da govori o sebi, nadmeće se u tome čije je iskustvo važnije i često umanjuje ono što je sagovornik upravo podelio. Umesto osećaja da smo saslušani, ostaje nam utisak da smo bili samo publika.

Zašto neki ljudi moraju sve da znaju

Iza ovog ponašanja ne mora uvek da stoji ista potreba. Neki ljudi nisu naučili da slušaju i veruju da dobar sagovornik mora odmah da ponudi sopstvenu priču ili savet. Drugi teško podnose tišinu, pa je popunjavaju govoreći o sebi. Kod nekih je, međutim, veoma izražena potreba da ostave utisak sposobne, iskusne i važne osobe. Ako priznaju da nešto ne znaju, nisu doživeli ili nemaju odgovor, mogu se osetiti manje vrednim. Takva osoba ne učestvuje u razgovoru samo da bi razmenila misli. Ona kroz razgovor pokušava da potvrdi svoj položaj. Zato često:

• govori sa velikom sigurnošću i kada nema dovoljno znanja
• teško prihvata ispravku
• daje savete koje niko nije tražio
• prekida druge kako bi iznela svoje iskustvo
• svaku temu pretvara u poređenje
• tuđi uspeh doživljava kao izazov sopstvenoj vrednosti

Istraživanje o narcističkim osobinama ukazuju da je snažna želja za društvenim statusom zajednička različitim oblicima narcizma. Neke osobe otvoreno veruju da su iznad drugih, dok druge žude za priznanjem, ali se iznutra osećaju nedovoljno vredno i nesigurno.

Da li se iza velike sujete krije nesigurnost?

Reč „sujeta“ često koristimo za osobu koja je previše osetljiva na kritiku, želi priznanje i teško podnosi da neko drugi bude uspešniji ili više zna. Međutim, sujeta nije dijagnoza. Ponekad iza takvog ponašanja zaista stoji nesigurnost. Ako nečiji osećaj lične vrednosti zavisi od divljenja i odobravanja drugih, svako neslaganje može doživeti kao poniženje, a tuđe znanje kao pretnju. Zato će pokušavati da dokaže da je već sve znala, da je nešto ranije videla ili prošla gore od drugih. Samouveren nastup u tom slučaju nije nužno dokaz stabilnog samopouzdanja, već način da se ono sačuva.

Psiholozi razlikuju dva oblika narcističkih osobina. Grandiozni tip otvoreno pokazuje koliko sebe smatra važnim, očekuje poseban tretman i želi da mu se drugi dive. Vulnerabilni, odnosno osetljivi tip može delovati povučenije i nesigurnije, ali je veoma osetljiv na kritiku i mišljenje drugih. Njegov osećaj sopstvene vrednosti često zavisi od toga koliko ga drugi hvale, prihvataju i potvrđuju.

Ipak, bilo bi pogrešno zaključiti da je svaka sujetna, naporna ili pričljiva osoba narcis. Narcistički poremećaj ličnosti može da dijagnostikuje samo stručnjak, na osnovu trajnog i široko prisutnog obrasca ponašanja, a ne jedne neprijatne navike u razgovoru.

Zašto nas takvi razgovori toliko iscrpljuju

U dobrom razgovoru pažnja se smenjuje. Jedna osoba govori, druga sluša, postavlja pitanja i pokušava da razume. Zatim menjaju uloge. Kada je pažnja stalno usmerena samo na jednu osobu, druga se oseća nevidljivo. Posebno boli kada podelimo nešto lično, a sagovornik to odmah umanji ili pretvori u takmičenje.

Istraživanja konverzacijske usmerenosti na sebe pokazuju da osobe koje razgovor o problemu prijatelja stalno vraćaju na sopstvene teškoće vremenom mogu biti sve više odbacivane u društvu. Problem nije u tome što govore o sebi, već što ne prepoznaju trenutak u kojem je nekome drugom potrebno da bude saslušan. Rad o konverzacijskoj usmerenosti na sebe

Kako razgovarati sa osobom koja uvek mora da bude u pravu

Nema mnogo koristi od pokušaja da je pobedimo u nadmetanju. Ako joj dokazujemo da nešto ipak ne zna ili da je naše iskustvo teže, samo ulazimo u igru koju je ona već nametnula.

Mnogo je delotvornije jasno vratiti razgovor na temu:

• „Razumem da si i ti imala slično iskustvo, ali volela bih da završim ono što sam počela.“
• „Trenutno mi nije potreban savet. Potrebno mi je da me saslušaš.“
• „Ne pokušavam da utvrdim kome je bilo teže.“

Ako osoba i posle otvorenog razgovora nastavlja da umanjuje tuđa iskustva i traži centralno mesto u svakoj temi, sasvim je opravdano ograničiti koliko joj se poveravamo. Ne moramo svaku osobu da ubedimo da nas razume. Ponekad je dovoljno da prepoznamo da od nje razumevanje verovatno nećemo dobiti.

Na kraju, znanje se ne pokazuje odgovorom na baš svako pitanje, a samopouzdanje potrebom da uvek budemo najvažniji u prostoriji. Ljudi koji se osećaju sigurno u sopstvenu vrednost uglavnom mogu da kažu „ne znam“, da saslušaju tuđu priču i da nekome drugom prepuste pažnju bez osećaja da su time postali manje važni.

(eKlinika.rs)