Na prvi pogled deluje kao najbolji prijatelj, ali ovih 7 znakova otkriva da mu ne treba verovati

Pred nama je srdačna, pažljiva i puna razumevanja. Govori nam da možemo da joj verujemo, slaže se sa našim stavovima i ostavlja utisak osobe koja nam iskreno želi dobro. Međutim, čim izađemo iz prostorije, priča se menja.

Ono što smo joj poverili postaje tema tuđih razgovora. Stav koji je pred nama podržavala sada ismeva. Osobu koju je juče kritikovala danas obasipa komplimentima jer joj je potrebna. Kada je suočimo sa onim što je rekla, tvrdi da smo je pogrešno razumeli ili da je samo pokušavala da nas zaštiti.

Dvoličnost ume da bude posebno bolna zato što ne pogađa samo naše mišljenje o drugoj osobi. Ona narušava poverenje u sopstvenu procenu. Počinjemo da se pitamo: „Kako nisam ranije video? Da li sam pogrešno protumačio njenu ljubaznost? Da li možda preterujem?“ Odgovor se najčešće ne nalazi u jednom osmehu, rečenici ili gestu. Dvoličnu osobu ne otkriva lice koje pokazuje, već obrazac po kojem ga menja.

Nije svako prilagođavanje dvoličnost

Ljudi su društvena bića i prirodno prilagođavaju svoje ponašanje okolnostima. Ne razgovaramo isto sa bliskim prijateljem, šefom, nepoznatom osobom i detetom. Možemo biti opušteni kod kuće, a uzdržani na poslu. Takva promena ponašanja nije dokaz neiskrenosti, već deo socijalne inteligencije.

U psihologiji postoji pojam samonadgledanja, odnosno sposobnosti da pratimo društvene signale i prilagodimo način na koji se predstavljamo. Osobe sa izraženijim samonadgledanjem često bolje opažaju očekivanja publike i menjaju ponašanje kako bi ostavile željeni utisak. To samo po sebi nije ni loše ni patološko. Može nam pomoći da se pristojno i primereno ponašamo u različitim situacijama.

Problem nastaje kada se prilagođavanje koristi za prikrivanje namera, obmanjivanje drugih ili pribavljanje koristi. Istraživanja samonadgledanja pokazuju da ljudi koji snažno prilagođavaju javnu sliku društvenim okolnostima lakše menjaju način samopredstavljanja u zavisnosti od publike.  Zato nije najvažnije da li je neko drugačiji u različitim društvima. Važnije je pitanje: da li se menjaju samo ton i način komunikacije ili se menjaju i činjenice, vrednosti, obećanja i odanost?

Dvoličnu osobu ne odaje govor tela, već ponavljanje istog obrasca

Često verujemo da ćemo neiskrenu osobu prepoznati po tome što skreće pogled, nervozno pomera ruke ili zastaje dok govori. Naučna istraživanja, međutim, ne podržavaju ideju da postoji jedan pouzdan znak laganja.

Osoba može da izbegava pogled zato što je uznemirena, stidljiva ili uplašena. Neko ko laže može da deluje potpuno mirno, posebno ako je unapred pripremio priču. Savremeni pregledi istraživanja zaključuju da ne postoji jednostavan verbalni ili neverbalni znak na osnovu kojeg možemo pouzdano otkriti laž.  Mnogo je korisnije da posmatramo ponašanje tokom vremena.

Dvoličnost se ne prepoznaje po jednom čudnom pogledu, već po ponavljajućem raskoraku između onoga što osoba govori, onoga što radi i načina na koji menja priču pred različitim ljudima.

Pred vama podržava osobu koju je do juče kritikovala

Jedan od uočljivijih znakova jeste nagla promena stava kada se promeni publika. Osoba pred nama govori loše o kolegi, prijatelju ili članu porodice, otkriva njegove slabosti i uverava nas da mu ne veruje. Kada se ta osoba pojavi, ton se potpuno menja. Kritike nestaju, a zamenjuju ih osmeh, komplimenti i naglašena bliskost.

Sama promena mišljenja nije problem. Ljudi imaju pravo da preispitaju svoje stavove. Sumnju izaziva to što ne postoji iskreno objašnjenje promene, već se svakoj osobi govori ono što želi da čuje.

Ako neko pred nama redovno razotkriva tuđe tajne, veoma je verovatno da će i naše poverljive reči upotrebiti na isti način. Ne moramo da čekamo da budemo direktno izdani kako bismo prepoznali obrazac. Način na koji se osoba ponaša prema ljudima koji nisu prisutni često govori više od načina na koji se ponaša prema nama dok smo joj korisni.

Njena ljubaznost prati hijerarhiju moći

Posebno mnogo možemo da saznamo posmatrajući kako se neko odnosi prema ljudima od kojih nema neposrednu korist.

Dvolična osoba može biti izuzetno ljubazna prema nadređenima, uticajnim kolegama ili osobama od kojih nešto očekuje, a hladna, omalovažavajuća ili gruba prema onima koje smatra manje važnim. Ona ne menja samo stil komunikacije. Menja količinu poštovanja koju pokazuje.

Kada moćna osoba uđe u prostoriju, postaje uslužna i zainteresovana. Kada izađe, počinje da je ismeva. Prema osobi na nižem položaju pokazuje ponašanje koje pred autoritetom nikada ne bi sebi dozvolila. To je važan znak zato što otkriva da ljubaznost možda nije vrednost, već strategija.

Poverljive informacije postaju sredstvo razmene

Dvolične osobe često prikupljaju informacije ne samo da bi razumele druge već i da bi stekle društvenu prednost. Žele da znaju ko je sa kim u sukobu, ko je nesiguran, šta je neko rekao i ko šta pokušava da sakrije. Mogu delovati kao pažljivi slušaoci, ali poverene informacije kasnije prenose, preoblikuju ili koriste da bi se približile trećoj osobi.

Jednoj osobi prenose šta je navodno rekla druga, a zatim se vraćaju drugoj osobi sa izmenjenom verzijom priče. Tako se postavljaju u središte odnosa i postaju nezaobilazan posrednik.

Ovaj postupak često se naziva triangulacija. Umesto da dve osobe razgovaraju neposredno, između njih se pojavljuje treća koja kontroliše informacije. Rezultat su nesporazumi, sumnja i sukobi, dok posrednik zadržava moć.

Važno je da se ne oslanjamo na rečenicu: „Nemoj nikome reći da sam ti ja rekao.“ Korisnije je da informaciju proverimo direktno sa osobom na koju se odnosi.

Govori ono što ljudi žele da čuju

Dvolična osoba ume veoma dobro da pročita potrebe drugih. Usamljenoj osobi nudi bliskost. Nesigurnoj daje komplimente. Nadređenom potvrđuje da je u pravu. Osobi željnoj podrške govori da će uvek biti uz nju.

Međutim, obećanja i podrška traju dok donose neku korist. Kada se okolnosti promene, nestaje i navodna odanost. Psihologija ovakav strateški odnos prema ljudima povezuje sa makijavelističkim osobinama. Makijavelizam nije psihijatrijska dijagnoza, već crta ličnosti koju karakterišu ciničan pogled na druge, emocionalna distanca i spremnost da se manipulacija koristi radi ličnih ciljeva.

Istraživanja ukazuju da su osobe sa izraženijim makijavelističkim crtama osetljivije na situacione signale i spremnije da menjaju strategiju u zavisnosti od mogućeg dobitka. U eksperimentalnom istraživanju makijavelističke osobine bile su povezane sa većom verovatnoćom nepoštenog ponašanja u određenim okolnostima.

Za sebe i druge nema iste kriterijume

Dvoličnost često prati moralna hipokrizija. Osoba želi da izgleda pravedno i dobronamerno, ali iste kriterijume ne primenjuje na sebe i druge. Od drugih zahteva iskrenost, dok svoje laži naziva snalažljivošću. Tuđu neposrednost smatra grubošću, a sopstvenu surovost opravdava iskrenošću.

Istraživanja psihologa Danijela Batsona i njegovih saradnika pokazala su da ljudi mogu želeti da ostave utisak moralne osobe, a ipak izabrati ono što im donosi korist. Ponekad čak prilagođavaju moralna pravila odluci koju su već doneli. Novija istraživanja takođe ukazuju da potreba da o sebi mislimo bolje može podstaći moralno ponašanje pred drugima, ali ne nužno i kada nas niko ne posmatra.

Kada je suočimo, menja temu

Način na koji osoba reaguje kada ukažemo na protivurečnost često govori više od same protivurečnosti. Svako može da kaže nešto nepromišljeno ili promeni mišljenje. Iskrena osoba može da se zbuni ili postidi, ali će pokušati da objasni šta se dogodilo i prihvati svoj deo odgovornosti.

Dvolična osoba razgovor češće udaljava od svog ponašanja. Tvrdi da smo ljubomorni, preosetljivi ili zlonamerni, raspravlja o našem tonu ili sebe predstavlja kao žrtvu nepravednog napada. Umesto odgovora na konkretno pitanje, primorava nas da objašnjavamo zašto smo ga uopšte postavili.

Zašto su neki ljudi dvolični

Ne postoji jedan razlog. Neki ljudi su rano naučili da otvorenost nije bezbedna. Ako su prihvatanje i sigurnost zavisili od toga da pogode raspoloženje odraslih, mogli su da razviju naviku prilagođavanja i skrivanja stvarnih osećanja kako bi izbegli sukob ili odbacivanje.

Istraživanja su pronašla povezanost između nesigurnih obrazaca emocionalnog vezivanja i izraženijih makijavelističkih osobina. To, međutim, ne znači da teško detinjstvo neizbežno stvara manipulativnu osobu, već da nepoverenje može doprineti strateškom odnosu prema ljudima.

Kod nekih je dvoličnost učvršćena zato što im je donosila korist. Ako su laskanje, skrivanje informacija i menjanje strana vodili pažnji, uticaju ili napredovanju bez ozbiljnih posledica, takvo ponašanje se ponavlja.

Drugi imaju snažnu potrebu da ih svi vole. Ne žele nužno da povrede druge, ali svakoj osobi govore ono što želi da čuje. Pokušavajući da budu dobri sa svima, na kraju nisu iskreni ni prema kome. Kod nekih je, ipak, reč o hladnijem i proračunatijem odnosu u kojem se ljudi posmatraju kao saveznici, prepreke ili izvori koristi.

Razumevanje uzroka može da objasni ponašanje, ali nas ne obavezuje da ga trpimo.

Kako da se zaštitimo od dvolične osobe

Ne moramo postati detektivi niti nekoga javno razotkrivati. Dovoljno je da poverenje uskladimo sa onim što osoba svojim ponašanjem pokazuje. Osetljive informacije ne treba da delimo dok se poverenje ne potvrdi vremenom. Važne dogovore možemo zadržati u pisanoj formi, a priče koje do nas stižu preko posrednika proveriti neposredno sa osobom na koju se odnose. Posebno je važno da ne učestvujemo u ogovaranju koje nam se nudi kao dokaz bliskosti.

Ne moramo dokazati da je neko dvoličan da bismo se udaljili. Dovoljno je da primetimo da se naše reči prenose, dogovori menjaju, a činjenice prilagođavaju publici.

Pravo lice ne vidimo kada je sve dobro

Karakter osobe ne upoznajemo najbolje dok pokušava da nas osvoji. Jasnije ga vidimo kada kažemo „ne“, kada joj više nismo potrebni ili kada od nas ne može ništa da dobije. Dvoličnost ne znači da neko ima dve različite ličnosti. Češće znači da ima jedan cilj, ali više lica kojima pokušava da ga ostvari.

Zato nije dovoljno da se pitamo: „Kako se ova osoba ponaša prema meni?“ Važnije je da vidimo kako se ponaša prema različitim ljudima kada veruje da niko neće uporediti njihove priče. Reči možemo prilagoditi svakoj publici. Obrazac ponašanja mnogo teže možemo sakriti.

(eKlinika.rs)