Kako prepoznati zlu osobu: Ne otkriva je jedan postupak, već ovih 7 obrazaca ponašanja

Neko će nas povrediti u afektu, pogrešiti i kasnije se iskreno pokajati. Druga osoba će, međutim, lagati, ponižavati ili iskorišćavati druge s punom svešću o posledicama, a zatim pronaći opravdanje za svaki svoj postupak. Da li se iza takvog ponašanja krije ono što svakodnevnim jezikom nazivamo „zloćom“ i postoje li znaci po kojima je možemo prepoznati?

Psihologija ne poznaje termin „zle osobe“. Ljude nije moguće pouzdano podeliti na dobre i zle, niti se nečiji karakter može proceniti prema hladnom pogledu, povučenosti ili jednom ružnom postupku. Ipak, istraživanja pokazuju da postoje osobine i ponavljani obrasci ponašanja povezani sa svesnim iskorišćavanjem, ponižavanjem i povređivanjem drugih.

Najviše nam ne govori ono što osoba kaže o sebi, već način na koji se ponaša kada ima moć, kada joj se neko suprotstavi i kada zbog svojih postupaka ne očekuje kaznu.

Šta psihologija podrazumeva pod „mračnim“ osobinama ličnosti

Psiholozi su dugo proučavali takozvanu mračnu trijadu, koju čine narcizam, makijavelizam i psihopatija kao osobine ličnosti. To ne znači da svaka osoba koja pokazuje neku od ovih crta ima poremećaj ličnosti ili da je nasilna.

Narcističke crte mogu uključivati prenaglašeni osećaj sopstvene važnosti i potrebu za divljenjem. Makijavelizam se povezuje sa proračunatom manipulacijom i korišćenjem ljudi radi lične koristi, dok psihopatske crte mogu obuhvatiti emocionalnu hladnoću, nedostatak kajanja i neosetljivost prema posledicama koje drugi trpe.

Istraživači Morten Moshagen, Benjamin Hilbig i Ingo Zettler predložili su i koncept mračnog faktora ličnosti, odnosno D-faktora. Njegovu osnovu čini sklonost da se sopstveni ciljevi i interesi ostvaruju na štetu drugih, uz uverenja kojima se takvo ponašanje opravdava. Njihovo istraživanje objavljeno u časopisu Psychological Review pokazuje da različite društveno nepoželjne osobine mogu imati zajedničko „mračno jezgro“.

Ne otkriva je jedna greška, već ponavljanje istog obrasca

Svako može da bude nepravedan, grub ili sebičan. Razlika je u tome šta se događa posle. Emocionalno zdrava osoba uglavnom može da prizna grešku, oseti nelagodu zbog nanete štete, izvini se i pokuša da promeni ponašanje.

Kod osobe koja svesno povređuje druge češće se uočava nekoliko obrazaca.

1. Dobro razume da nekoga povređuje, ali ipak nastavlja

Nije uvek reč o osobi koja ne prepoznaje tuđe emocije. Neki ljudi veoma dobro shvataju tuđe slabosti, strahove i potrebe, ali to znanje koriste za manipulaciju. Mogu tačno da procene šta će nekoga zaboleti i da upravo tu „udare“.

Sposobnost razumevanja tuđe perspektive zato nije isto što i saosećanje. Čovek može razumeti kako se neko oseća, a da nema potrebu da mu pomogne ili da ga zaštiti.

2. Druge posmatra kao sredstvo za ostvarivanje cilja

Takva osoba može biti veoma prijatna, pažljiva i šarmantna dok joj je neko potreban. Kada korist prestane, nestaje i prividna bliskost.

Ljudi se tada ne doživljavaju kao osobe sa sopstvenim potrebama i granicama, već kao izvori novca, pažnje, statusa, usluga ili informacija. Odnos nije zasnovan na uzajamnosti, već na pitanju: „Šta mogu da dobijem od tebe?“

3. Za svoje postupke uvek pronalazi opravdanje

Jedan od važnih znakova nije samo naneta šteta, već način na koji se ona objašnjava. Osoba može tvrditi da je žrtva „sama kriva“, da je bila preosetljiva, da je sve bila šala ili da bi svako na njenom mestu postupio isto.

Na taj način umanjuje posledice, prebacuje odgovornost i čuva sliku o sebi kao nekome ko nije uradio ništa loše. Umesto: „Povredio sam te“, češće se čuje: „To je tvoja odluka da budeš uvređen.“

4. Ne kaje se zbog tuđe patnje, već zbog posledica koje trpi

Izvinjenje samo po sebi nije dokaz kajanja. Važno je posmatrati zbog čega se osoba izvinjava i da li menja ponašanje.

Neko može žaliti zato što je razotkriven, izgubio ugled, partnera ili određenu korist. To nije isto što i žaljenje zbog bola koji je naneo. Izvinjenje bez preuzimanja odgovornosti i promene ponašanja lako postaje samo još jedno sredstvo manipulacije.

5. Drugačije se ponaša prema moćnima i prema slabijima

Posebno je korisno posmatrati kako se neko odnosi prema ljudima od kojih nema korist ili koji ne mogu da mu uzvrate. Osoba može biti ljubazna prema nadređenima, a ponižavati zaposlene, decu, stare, bolesne ili one koji od nje zavise.

Karakter se često jasnije vidi u situacijama u kojima osoba ima moć i veruje da za loše ponašanje neće snositi posledice.

6. Tuđa nelagoda je zabavlja ili joj pruža zadovoljstvo

Nisu svaka ironija, crni humor ili uživanje u horor-filmovima znaci sadizma. Zabrinjavajući obrazac postoji kada osoba namerno izaziva stid, strah ili bol, a zatim uživa u reakciji žrtve ili nastavlja i nakon jasne molbe da prestane.

U jednom eksperimentalnom istraživanju svakodnevnog sadizma, objavljenom u časopisu Psychological Science, izraženije sadističke crte bile su povezane sa spremnošću da se bez provokacije povredi navodno nevina osoba. U jednom delu eksperimenta neki učesnici bili su spremni čak i da ulože dodatni trud kako bi dobili priliku da nanesu neprijatnost drugome.

Istraživanje je bilo laboratorijsko i sprovedeno na relativno malom broju studenata, pa se njegovi rezultati ne mogu koristiti za „dijagnostikovanje“ pojedinaca. Ipak, ukazuje na to da kod nekih ljudi okrutnost nije samo sredstvo za ostvarivanje koristi, već može biti izvor zadovoljstva.

7. Postepeno ispituje i pomera tuđe granice

Svesno povređivanje često ne počinje otvorenim nasiljem. Može početi uvredom predstavljenom kao šala, sitnom laži, kontrolisanjem, kršenjem privatnosti ili omalovažavanjem.

Ako druga osoba prećuti ili popusti, ponašanje se ponavlja i postaje ozbiljnije. Kada se granica jasno postavi, mogu uslediti bes, ismevanje, glumljenje žrtve ili kažnjavanje ćutanjem. Upravo reakcija na tuđe „ne“ često otkriva više od ponašanja dok sve ide po želji.

Šarm i ljubaznost nisu dokaz dobrog karaktera

Jedna od najvećih grešaka je očekivanje da će osoba koja povređuje druge na prvi pogled delovati hladno, grubo ili opasno. Neki manipulativni ljudi umeju da budu šarmantni, duhoviti i veoma pažljivi. Dobro ostavljaju prvi utisak jer im to pomaže da zadobiju poverenje.

Zbog toga ne treba donositi zaključke ni na osnovu privlačnosti i prijatnosti, niti na osnovu povučenosti i manjka društvene veštine. Pouzdaniji pokazatelji su doslednost, odgovornost, poštovanje granica i ponašanje prema ljudima koji nemaju nikakvu moć ili korist da ponude.

Ne treba postavljati dijagnozu, ali ne treba ni ignorisati obrazac

Nijedan od navedenih znakova sam za sebe ne dokazuje da je neko „zao“, psihopata, narcis ili osoba sa poremećajem ličnosti. Takve procene zahtevaju stručan rad psihologa ili psihijatra, a ni dijagnoza sama po sebi ne znači da će neko biti nasilan ili okrutan.

Međutim, nije potrebna dijagnoza da bismo ozbiljno shvatili ponašanje koje nas ugrožava. Ako neko uporno laže, ponižava, zastrašuje, krši granice i ne pokazuje spremnost da se promeni, važnije je zaštititi se nego pronaći savršeno objašnjenje za njegov karakter.

Na kraju, osobu koja svesno povređuje druge ne odaje izraz lica, horoskopski znak niti jedna neprijatna rečenica. Najviše je otkrivaju ponavljanje istog ponašanja, odsustvo odgovornosti i odluka da nastavi i onda kada jasno zna koliko bola nanosi.

(eKlinika.rs)