Toksini ne truju samo telo već i um i dušu, te tako, kako se detoksikacijom čisti organizam, tako može i um. Svesnost o detoksikaciji organizma dovela je do toga da većina zna da zdravim napicima i drugim načinom ishrane izbace otrove. Postoji i mentalno čišćenje, koje je veoma važno, posebno u ovo ”brzo i stresno” vreme, kažu psiholozi.
Manjak psihološkog prostora za promišljanje
Bezbroj informacija opterećuje i dovodi do negativnog razmišljanja, a prebrzi način života preuzima kontrolu nad našim načinom funkcionisanja.
– Ubrzan način života je naša realnost. Kada osoba ima brojne obaveze u toku dana, kao da se smanjuje psihološki prostor za promišljanje. Često klijenti na psihoterapiji kažu: ”Ovo je samo mojih 50 minuta” i treba im vremena da dođu do svojih autentičnih osećanja. Tek tada se stvara prostor za analiziranje i preispitivanje svojih odnosa sa bliskim ljudima. Ti odnosi često znaju da budu zbunjujući, kontradiktorni, nekada i destruktivni. I razrešavanje tih nepovoljnih, destruktivnih odnosa može se uvrstiti u taj “mentalni detoks” – kaže Snežana Bjelobaba, psiholog i psihoteraput za eKlinika portal.
Mentalni detoks je veoma važan, kažu psiholozi koji preporučuju tehnike koje doprinose mentalnom čišćenju i oslobađanju od stresa.
Dobra organizacija donosi spokoj
Najvažnija je organizacija. Vreme brzo prolazi, a ponavljanje istih radnji, čini da dani i nedelje prosto prolete. Treba usporiti vreme, kako bi imali vremena i za sebe. Ako se govori „ne mogu da stignem da uradim“ ili „žurim“, znači da je osoba prenatrpana obavezama. Tada treba napraviti prioritete i obaveze uraditi na drugi način, da se ima vreme za sve. Jer, ništa u životu nije toliko hitno, koliko je zdravlje, savetuju stručnjaci.
– Dobra organizacija je zaista bitna, ali ona mora biti u skladu sa našim mogućnostima. Suočiti se i prihvatiti vlastita ograničenja, kako psihička tako i telesna, nekada je dovoljno da se poboljša kvalitet života. Na primer, kada student napravi plan da će učiti 10 sati dnevno, pa ne uspe, već ući 4 sata ili osoba koja nije preterano fizički aktivna stavi sebi u plan da će dva puta dnevno vežbati po sat vremena, pa ne uspe, već vežba jednom pola sata – oni imaju osećaj neuspeha, iako su realno uradili dosta, u skladu sa svojim mogućnostima – kaže Bjelobaba, psihoterapeut.
Važno je i da se osoba odrekne želje za perfekcionizmom, jer će uvek ostati nezadovoljna.
Fokusiram se na probleme umesto na dobre stvari
Fokusirajte se na rešenje problema. Ako se osoba opterećuje da je obaveza koju treba da obavi teška i previše razmišlja praveći unapred problem biće opterećena i manje efikasna. Ljudi imaju biološku tendenciju da se fokusiraju na probleme umesto na dobre stvari u životu, kažu psiholozi.
– Ima jedna tehnika koja može da pomogne kada nas neki problem opterećuje ceo dan, kada oboji sve što se dešava u toku dana. To je da se odredi vreme kada ćemo brinuti i razmišljati o tom problemu na primer od 16 do 17 sati. Ovo se definitivno ne može generalizovati za sve, ali neki klijenti kažu da im je pomoglo, da su u tih sat vremena bili više fokusirani na razrešavanje problema – priča naša sagovornica, i zato predlaže da se svakog dana napravi lista tri najvažnija zadataka koje treba obaviti. Najpre se treba posvetiti tim prioritetima.
Postoji samo sadašnjost
Vraćanje u prošlost i ono što nije urađeno, demotiviše. Jedna od najlošijih navika kod mnogih je neprestano vraćanje na loše događaje, šta je neko rekao ili uradio. To pravi najveći problem.
Pri pojavi takvih misli, potrebno je vratiti se u sadašnjost i fokusirati na lepe i pozitivne događaje. Isto, kao vraćanje u prošlost nije dobro ni “trčati” sa projekcijama u budućnost. Briga oko potencijalnih ishoda u budućnosti takođe pravi lošu mentalnu sliku. Jedino je sadašnjost trenutak nad kojim osoba ima koliko toliko kontrolu, savetuju stručnjaci iz ove oblasti.
–Biti “ovde i sada” je dragoceno iskustvo koje nam često isklizne razmišljajući o prošlosti, budućnosti ili obavljajući neki posao. To podrazumeva da smo u kontaktu sa sobom, kako se osećamo, gde se nalazimo, šta nas okružuje… Tu nam može pomoći kontakt sa prirodom, ali bez mobilnih telefona – kaže Bjelobaba.
Povratak prirodi najvažniji detoks uma
Veza sa prirodom mora da se održava jer je dokazano da šetnja u prirodi, leči, telo snižava puls, a mozgu omogućava odmor. Dokazano je da šetnja po šumi leči telo, snižava puls i omogućava mozgu neophodan odmor. Eksperimenti sa Univerziteta Stanford pokazali su da šetnja u prirodi smanjuje razmišljanje o negativnim iskustvima i analiziranje njihovih uzroka i posledica.
Takođe je dokazano da šetnja gradom nema isti efekat. Svi znaju da se posle šetnje u prirodi osećaju kao da su se osvežili. I jesu od negativnih misli. To je mentalni detoks. Čak i gledanje fotografija prirode ili video klipova odmaraju i pomažu, tvrde naučnici.
Život u gradu ostavlja mnogobrojne posledice na psihu, čineći ljude anksioznim i nemoćnim da se izbore sa stresom. Mozak je opterećen zato što je prenatrpan informacijama i neprestano donosi odluke.
– Zato je savet da se kad god je moguće relaksira u prirodi- objasnila je Bjelobaba.
Konkretni saveti psihoterapeuta
Životni treneri savetuju da osoba tokom dana razmisli o dnevnim aktivnostima, ukoliko je neki zadatak obavila treba i da uživa. Ali, uživanje može biti i u nečem drugom koje svako sebi može da priušti. To su lepe reči bližnjima, čitanje, knjige, kockica čokolade, ljubaznost u prodavnici ili prema komšijama i prijateljima. Sve to znači da se osoba bolje oseća i da bude zadovoljna svojim životom. Razmišljajte o onome šta imate i šta možete imati, a ne o nedostižnim stvarima.
Vežbanje redukuje stres i predstavlja sredstvo kontrole emocija. Fizička aktivnost stimuliše različita područja mozga sprečavajući kognitivno propadanje. Smanjuje efekte starenja na mozak koji počinju da deluju posle 45. godine života. Sprečava se pojava raznih oblika demencije i degenerativnih oboljenja. Utiče na smanjnje odumiranja nervnih ćelija i samim tim je koncentracija bolja.
Vežbanje se koristi u lečenju anksioznosti, kao i blažih oblika depresije jer podstiče lučenje endorfina, neurotransmitera zaduženog za osećanje sreće i euforije.
Vežbanje i uticaj na mentalno stanje
Odmor u prirodi
Foto: Shutterstock
– povećava nivo dopamina i seratonina u mozgu koji su povezani sa osećajem zadovoljstva i lučenje endorfina, hormona zaduženog za poboljšanje raspoloženja i energije
– poboljšava sposobnost uma da izdrži svakodnevne stresove i nevolje
– ublažava simptome predmenstrualnog sindroma i depresije
– smanjuje, a može i sprečiti anksioznost i napade panike
– poboljšava kognitivno funkcionisanje u srednjem i starijem dobu
– bolje rasuđivanje, razmišljanje, učenje, kreativnost
– povećava samopouzdanje i dovodi do kvalitetnijeg seksualnog života
– povećava društvenu aktivnost i smanjuje osećaj usamljenosti i izolacije
– bolji kvalitet sna
Efekat fizičke aktivnosti znatno se povećava ako se vežba u prirodi. Razlog tome je što se udiše mnogo više kiseonika, a to doprinosi boljoj cirkulaciji i razmeni materija u organizmu. Osim toga, veoma je značajan i boravak na suncu jer značajno popravlja raspoloženje i motivaciju.
Da bi ste u potpunosti iskoristili blagodeti lepog vremena najbolje je da se bavite nekom od aerobnih aktivnosti – hodanje, trčanje ili vožnja bicikla. Vežbanje ili bilo koju drugu fizičku aktivnost može svako pojedinačno, ali je lepše u društvu. Posebno je dobro vežbati sa emotivnim partnerom jer podstiče bliskost, seksualni život, pružanje podrške i povećanje motivacije.
– Druženje sa bliskim, dragim osobama je jedan od najboljih i najzdravijih načina da se sreća i zadovoljstvo vrate u svakodnevni život – poručuje za kraj Bjelobaba.
