Nekada se mislilo da krvni pristisak ljudi raste s godinama, i da što smo stariji – pritisak nam je sve veći, što se pokazalo kao pogrešna pretpostavka. S druge strane, brojna istraživanja potvrdila su da je životni vek osoba koji imaju veći krvni pritisak dosta kraći u odnosu na ljude sa normalnim pritiskom.
Zdravim ljudima krvni pritisak ne raste s godinama
Svetska zdravstvena organizacija odredila je minimalnu i maksimalnu vrednost sistolnog i dijastolnog pritiska, koje su opšte prihvaćene u većini zemalja, po kojoj je normalan krvni pritisak manje od 140/90 mmHg, granična vrednost je od 140/90 do 160/95 mmHg, a povišen krvni pritisak je veći od 160/95 mmHg.
– Zabluda je da pritisak ljudi raste s godinama, što se do skoro smatralo normalnim. Postojala je i formula koja pokazuje da je „normalan sistolni krvni pritisak ispod 100 + broj godina života osobe – objašnjava za eKlinika portal mr. sci. dr Miroslav Sretić, internista. U praksi to znači da osoba stara 80 godina ima 180 mmHg. Sada se zna, kako navodi, da postoje zdravi ljudi čiji krvni pritisak ne raste s godinama, dakle, porast krvnog pritiska sa godinama nije normalan niti bezopasan.
Vrednosti krvnog pritiska po godina starosti Foto: eKlinika
Simptomi hipertenzije često prolaze neprimetno
Dr Sretić naglašava da hipertenzija spada među bolesti koje su u velikoj ekspanziji u celom svetu. Oboljenje se javlja sve više kod mlađih osoba, kao i komplikacije zbog visokog krvnog pritiska, što nije bilo uobičajeno.
– Simptomi hipertenzije često prolaze neprimetno, dok ne dođe do teških oboljenja srca, infarkta, moždanog udara, aneurizme ili otkazivanje bubrega. Tome doprinose nezdrave navike, kao što su loša ishrana, fizička neaktivnost, stres – objašnjava dr Sretić i dodaje da krvni pritisak može da se menja na svaki manji pokret. Promene zavise od aktivnosti, vežbanja, stresa ili spavanja, menja se u toku dana i noći. I osobe koje imaju normalan krvni pritisak ponekad mogu da imaju vrednosti visokog krvnog pritiska. S druge strane, i pacijenti sa hipertenzijom mogu da imaju normalne ili čak niže vrednosti. Fizički napor, hlađenje tela ili povreda ima sličan efekat na osobu. Suprotno tome, izlaganje toploti i vrućim kupkama, velike količine alkoholnih pića dovode, zbog širenja krvnih sudova, do pada krvnog pritiska.
Šta sve utiče na visinu pritiska
– Sistolni ili gornji krvni pritisak može varirati za istu osobu do 80 mmHg, a dijastolni ili donji za 20 do 30 mmHg, retko više. Najniži je u snu, može da se umanji 20 do 40 mmHg, ali zato iznenadno buđenje ili košmarni snovi mogu da podignu krvni pritisak čak od 90/60 do 200/110. Najveću vrednost krvni pritisak dostiže od 17 do 19 časova. Ukoliko se pretera sa obrokom, može da se poveća i do 20 mmHg – naglašava internista dr Miroslav Sretić. Na visinu krvnog pritiska, podseća naš sagovornik, utiču godine života, ishrana, gojaznost, navike, vremenski uslovi, kao i uzbuđenje, bilo da je prijatno ili neprijatno.
– Interesantno je da i kašljanje i kijanje izaziva povećanje pritiska za čak 50 mmHg, i više. Ovaj nagli skok krvnog pritisak može biti opasan i imati fatalne posledice, naročito kod starijih – upozorava dr Sretić.
Pravilno merenje krvnog pritiska
Većina ljudi zna, ali se ponekad ne pridržava tog pravila, da osoba kojoj se meri pritisak treba da bude opuštena i da mirno sedi, jer i to moiže biti razlog za variranje vrednosti. Da bi se krvni pritisak pravilno merio postoje određene smernice, pojašnjava naš sagovornik.
– Kontrola krvnog pritiska, u određeno vreme, u jednakim vremenskim intervalima, u istom položaju tela je ispravan način merenja. Mnogi lekari savetuju da se vodi evidencija o merenju, kako bi se pratile promene vrednosti krvnog pritiska. Važno je i da se osoba koja želi da proveri pritisak, smiri i opusti 10 minuta pre merenja. Ukoliko se meri odmah posle fizičke aktivnosti, puls i pritisak će biti povećani – kaže dr Sretić i podseća da ruka pri merenju treba da bude u odgovarajućem položaju, u visini srca.
Komplikacije – srčani i moždani udari
Promene krvnog pritiska sa promenom doba dana i noći su povezane sa češćom pojavom srčanih infarkata i moždanih udara u ranim jutarnjim satima, navodi naš sagovornik.
– Noću se krvni pritisak smanjuje 10 do 20 odsto, dok ujutru, posle buđenja ponovo raste. Kod nekih pacijenata ne dolazi do smanjenja pritiska tokom noći. Tada je rizik za moždani i srčani udar povećan. Oko 3 ili 4 sata noću smanjena je sposobnost razređivanja krvi, lakše nastaju krvni ugrušci – tromb, pa je ovo dodatni faktor rizika – upozorio je dr Miroslav Sretić koji kaže da je zato neophodno da se prate promene krvnog pritiska tokom dana, da se podesi terapija (interval primene i doza lekova), te da se na taj način spreči pojava srčanog ili moždanog udara.
Dešavalo mi se da odmah nakon fizičke aktivnosti pritisak bude manji nego pre toga, puls je veći normalno. Došao sam do zaključka u stvari da nije do mene, nego da aparat preciznije izmeri pritisak kada je puls jači. Kada sam smiren aparat ne prepoznaje pulsiranje na vreme i pokazuje posebno donji pritisak kao povišen.