Profesor dr Igor V. Pantić: Anksiozni poremećaji danas se uspešno leče psihoterapijom i psihofarmakoterapijom Foto: Privatna arhiva, Shutterstock
Postoje brojne definicije anksioznosti, a nijedna, kažu stručnjaci, nije u stanju da potpuno i precizno opiše ovaj pojam. Prema definiciji jedne američke psihološke asocijacije, anksioznost je emocija koja se karakteriše napetošću, zabrinutošću i telesnim promenama poput ubrzanog rada srca i povećanja krvnog pritiska. Često se poistovećuje sa pojmom straha, iako između njih postoje značajne razlike, a takođe se često odnosi i na jedan nespecifičan, neodređen, opšti (ponekad se koristi termin „slobodnolebdeći“) osećaj napetosti i nelagodnosti, koji obično nema racionalno objašnjenje.
– Ako smo, na primer, suočeni sa neposrednom, realnom opasnošću po naš život i zdravlje, kao što je opasna situacija u saobraćaju, koja preti da se pretvori u nezgodu, ne možemo reći da smo anksiozni, već je u pitanju klasičan strah. Sa druge strane, osobe koje su anksiozne ili imaju neki anksiozni poremećaj, često su tokom dužeg vremenskog perioda zabrinute, napete i u jednom stanju neprijatnog iščekivanja koje ponekad značajno ometa njihovo normalno funkcionisanje u porodici, školi ili radnom mestu – pojašnjava kako da odvojimo anskioznost od strahova u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Igor V. Pantić, specijalista psihijatrije, vanredni profesor na Katedri za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Kako navodi profesor Pantić, takve osobe kažu da „osećaju strah“, ali ne umeju da objasne čega se konkretno plaše.
Anksiozni poremećaji su, definiše dr Pantić, vrlo heterogena grupa mentalnih poremećaja i u njih, pored ostalog, spadaju generalizovani anksiozni poremećaj, panični poremećaj i socijalna fobija.
– Generalizovani anksiozni poremećaj se odlikuje konstantnom zabrinutošću za budućnost i takozvanim „šta ako…“ načinom razmišljanja („Šta ako ne položim ispit?“, „Šta ako izgubim posao?“, „Šta ako se razbolim?“). Takođe, neki od simptoma ovog poremećaja mogu biti iritabilnost, mišićna napetost, motorni nemir, problemi sa koncentracijom, nesanica, lupanje i preskakanje srca, znojenje, drhtanje i problemi sa disanjem. Ne moraju svi simptomi biti prisutni, ali da bi se ovaj poremećaj dijagnostikovao, potrebno je da su simptomi prisutni tokom najmanje nekoliko meseci (prema nekim smernicama najmanje 6) – kaže profesor dr Igor V. Pantić.
Panični poremećaj se, objašnjava profesor Pantić, odlikuje učestalim napadima panike između kojih se javlja značajna anksioznost.
– Napad panike nastaje iznenada, često bez povoda ili, kako se često opisuje „kao grom iz vedra neba“. Karakteriše ga osećaj intenzivnog straha udružen sa ubrzanim radom srca, lupanjem i preskakanjem srca, gušenjem, drhtanjem, ponekad i nesvesticom. Osoba koja ima panični napad je vidno uplašena, često strahuje da će da umre i da niko neće moći da joj pomogne. Panični napad se razvija tokom nekoliko minuta i traje isto toliko. Telesni simptomi tokom ovog napada mogu da liče na one koji se javljaju tokom srčanog udara, napada astme ili neke druge bolesti, zbog čega pacijent često zove hitnu pomoć i bude odvezen u ustanovu urgentne medicine.
Između napada panike, pojašnjava profesor dr Pantić, pacijent obično sa velikom zabrinutošću iščekuje novi napad, odnosno ima „strah od straha“. Ova zabrinutost je, prema njegovim rečima, obično praćena „ponašanjem izbegavanja“, odnosno izbegavanjem svih onih situacija koje bi potencijalno mogle da izazovu napad (na primer boravak na otvorenom prostoru ili u javnom prevozu).
Socijalnu fobiju – anksiozni poremećaj koji se danas relativno često javlja kod mladih ljudi, sagovornik eKlinika portala, opisuje izraženim strahom koji se javlja u pojedinim situacijama sa socijalnim interakcijama (odlazak sa društvom u kafić), javnim nastupima (držanje govora), prilikom polaganja ispita ili bilo kojih drugih aktivnosti kod kojih se osoba na neki način prati i evaluira od drugih ljudi. Često postoji intenzivni strah da će osoba biti izložena podsmehu, poruzi, negativnim komentarima, ili pak da će drugi ljudi videti njen strah, a rezultat je, slično kao kod paničnog poremećaja, ponašanje izbegavanja, odnosno smanjenje društvenih interakcija na minimum.
Profesor dr Igor V. Pantić, koji je i pridruženi profesor na Univerzitetu u Haifi (Izrael), objasnio je za eKlinika portal da se anksiozni poremećaji danas uspešno leče psihoterapijom i psihofarmakoterapijom. Profesor Pantić kaže da je struka tokom poslednje dve decenije mnogo naučila o neurobiološkoj osnovi anksioznosti, i da su savremeni lekovi, koji se koriste u terapiji depresije, često veoma efikasni i u terapiji anksioznih poremećaja. Zbog toga što su razvijene i mnoge nove psihoterapijske tehnike koje same, ili u kombinaciji sa lekovima daju dobre rezultate, preporuka je da svaka osoba koja ima simptome koji bi ukazivali na postojanje nekog anksioznog poremećaja, treba da potraži stručnu pomoć.