Ljudi koji pate od sezonske depresije počinju da osećaju simptome u jesen Foto: Shutterstock
Prehlada, infekcija, grip, depresija ili potištenost česti su u ovo doba godine. Jesen, ipak, ne mora da bude rezervisana za neke bolesti, uz malo brige o duševnom i telesnom zdravlju, kijavica može da se zaustavi ili da prođe za tri dana. Promena godišnjih doba, malo hladnije vreme i duža noć, lako umeju da načnu zdravlje osetljivih osoba.
– Kada nema dovoljno dnevne svetlosti, nije neobičajno da se se osećate depresivno ili tromo – kaže potpredsednik kliničkih poslova za porodičnu medicinu Univerziteta Ohajo dr Randell Wexler.
Zamislite psa koji u zimskim danima ide na spavanje kada zađe sunce u 5 sati poslepodne, taj isti pas kada je leto ide na spavanje u 10 uveče, objašnjava dr Wexler. Ljudi slično reaguju, s tim, da nemaju mogućnost da idu na spavanje u 5 sati poslepodne, mnogi se zato suočavaju sa letargijom, depresijom, tugom u zimsko vreme.
Neko će osetiti samo malu potištenost, a jedan mali deo dobiće sezonski afektivni poremećaj ili sezonsku depresiju. Promena vremena, poremeti bioritam oko 10 do 20 odsto ljudi. Jedan manji deo ovih osoba ispoljava oblik depresije, potpomognut promenom godišnjih doba. Osim duševnog na udaru je i telesno zdavlje. Hladni dani se podudaraju, sa redovnom pojavom sezonskog gripa ili prehlade.
– Razlog zašto se brže i lakše razbolimo na jesen ili zimu je činjenica da smo više izloženi virusima u ovo doba godine, a bolesti se lakše i brže prenose kada provodimo više vremena u zatvorenom prostoru – kaže dr Wexler. Ako ne boravimo na vazduhu, već u zatvorenom prostoru gde je toplo i gde ima više ljudi virusi se lakše prenose.
Dešava se da zbog sezonske depresije, nekim osobama dodatno oslabi imunitet. U takvim uslovima se lako javljaju bolesti. Stručnjaci navode da je uobičajen osećaj potištenosti s prelaskom iz toplih i sunčanih u hladne i mračne dane, jedan broj ljudi, ipak, ne uspe do kraja da pobedi „jesenji bluz“ i tako nastaje sezonska depresija. Nije, ipak, svaki nedostatak energije u ovo doba godine isto što i sezonska depresija.
Ljudi koji pate od sezonske depresije počinju da osećaju simptome u jesen, simptomi se nastavljaju tokom cele zime, sve do pojave prvih toplih dana. Beznadežnost, problemi sa koncentracijom, gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima se obično uživa, promene apetita i problemi sa spavanjem, su najčešći simptomi. U slučaju da patite od ovog stanja konsultujte se sa psihoterapeutom ili psihijatrom. Stanje se može rešiti i bez upotrebe lekova različitim psihološkim terapijama. Ako ste samo malo više potišteni nego što je to uobičajeno, pokušajte da „upijete“ što više sunca.
Mozak proizvodi manje serotonina bez sunčeve svetlosti i to može izazvati depresiju. S druge strane, manjak sunčeve svetlosti povećava melatonin koji nas čini pospanima. Stručnjaci predlažu šetnju između podneva i 14 sati kada je sunce u zenitu, ako nemate tu mogućnost ili je suviše hladno, pomaknite zavese s prozora i dozvolite svetlosti da uđe u vaš prostor.
Nekada i ovo može biti teško izvodljivo, pa ako nema dovoljno sunca, pokušajte sa svetlosnom terapijom, savetuju stručnjaci. Od pomoći je uvek fizička aktivnost, oko 30 minuta šetnje ili vežbanja, je dobro za telo, ali i za mozak, jer može podići nivo „hormona sreće“, serotonina. Dobra hrana je uvek i lek, pa se savetuje pojačan unos folne kiseline, omega – 3 masnih kiselina, vitamina D, za dobro raspoloženje. U isto vreme treba ograničiti i smanjiti upotrebu šećera.
Proleće i leto su vreme za alergije, ali postoji i mnogo unutrašnjih alergena koji mogu izazvati zimske alergije. Kijanje, suzenje očiju i curenje iz nosa, mogu se javiti kao reakcija na kućne ljubimce, izmet bubašvaba, grinje i buđ.
Suv vazduh se javlja zbog grejanja, usled čega može doći do pogoršanja simptoma alergije. Savetuje se korišćenje ovlaživača za prostorije, redovno usisavanje i brisanje prašine i često kupanje kućnih ljubimaca.
Previše je hladno i mračno, pa ko će i da vežba. Stručnjaci kažu da je baš zato telu potrebna dodatna fizička aktivnost, koja može da ojača i imunološki sistem. Ukoliko smatrate da trening na otvorenom zimi nije za vas, vežbajte u nekoj od sala. Nekada prisustvo drugih ljudi može biti motivišući faktor.
Imajte na umu da je i svaka mala aktivnost važna. Ne morate obavezno da dižete teret ili da se znojite, metabolizam i aktivnost tela mogu da pojačaju i joga ili obična šetnja. Oni koji hoće da potroše dodatne kalorije, mogu ako je moguće da skijaju, idu na klizanje ili trčanje na otvorenom ako nije previše hladno
Iako sada imamo na raspolaganju tokom cele godine i neko letnje povrće i voće, zimski meseci su odlična prilika da jedete cveklu, pomorandže, mandarine. Korenasto povrće je bogato kalijumom, dok citrusi nude vlakna i vitamin C koji jačaju imunitet.
Korenasto povrće može biti dodatak supe ili variva. Birajte i hranu bogatu vitaminom D. Ovaj vitamin pomaže telu da apsorbuje kalcijum i jača moždane funkcije i imunitet. Losos, tunjevina, skuša i obogaćeno mleko i žitarice najbolji su izvori vitamina D.