Porodica maka (Papaveraceae) obuhvata više od 50 vrsta, od kojih se neke vekovima koriste kao nutritivno bogate, lekovite, industrijske i ukrasne biljke. Zapisi kažu da mak, koji mi koristimo, potiče sa Bliskog istoka. Mak se danas često koristi ali samo kao celo seme, svi ostali delovi ne smeju da se upotrebljavaju, jer nije potvrđeno da je zdravstveno bezbedno konzumirati ih. Biljka mak nekada je bila cenjeni lek protiv bolova, ali i afrodizijak, a nova istraživanja pokazuju da je korisna za mnoga stanja. Zbog sadržaja opijata ne treba biti u strahu, jer ove materije, ako se unose kao hrana i u malim količinama, ne mogu da izazovu negativna dejstva na nervni sistem.
Bogatstvo korisnih nemasnih kiselina, proteina i minerala
Seme maka je izuzetno bogato nezasićenim masnim kiselinama, posebno oleinskom i linolnom. Kiseline se nalaze u staničnim membranama biljke, podstiču resorpciju vitamina A, D, E i K, koji su razgradivi u mastima. Omega 6 masne kiseline mogu da pomognu kod mnogih problematičnih stanja, a mak sadrži i omega 3 masne kiseline, koje podižu imunitet i čuvaju organizam od bolesti. Iz energetskog sadržaja u 100 g semenki maka izdvaja se 45 odsto masti, 24 odsto ugljenih hidrata i 18 odsto proteina. Ugljeni hidrati daju energiju organizmu, a u zrnu maka se nalazi mnoštvo minerala, posebno joda, mangana, magnezijuma, cinka, bakra i kalijuma. Mak sadrži gvožđe, kao i vitamine grupe B.
Vlakna sprečavaju zatvor, poboljšavaju varenje i snižavaju holesterol
Vlakna su jedna od najvažnijih nutritivnih prednosti maka. U dve kašike semenki maka nalazi se 3-4 grama dijetetskih vlakana, što čini 14 odsto preporučenog dnevnog unosa za žene i 9 odsto za muškarce. Dovoljan unos vlakana odgovoran je za bolju pokretljivost creva, sprečavanje zatvora, ali i regulaciju i spuštanje nivoa holesterola u krvi. Dugotrajan, kontinuiran unos dovoljne količine vlakana u organizam smanjuje rizike za razvoj dijabetesa tipa 2.
Fosfor, mangan, bakar i kalcijum protiv stresa i za bolje zdravlje kostiju
Fosfor, zajedno sa kalcijumom, čini važan deo gradivnog koštanog tkiva, a mangan je zapravo prirodni kolagen – protein koji štiti kosti od oštećenja. Ako koristite dve kašike maka dnevno, uvećaćete unos fosfora za 153 miligrama, što čini 22 odsto preporučenog dnevnog unosa, i zadovoljiti čak 65 odsto dnevnih potreba za manganom kod žena, a 51 odsto kod muškaraca.
Mak je odličan rezervoar dva esencijalna minerala – kalcijuma i bakra. Dve kašike maka dnevno daće vam 253 miligrama kalcijuma i 286 mikrograma bakra, što je 25 i 32 odsto preporučenog dnevnog unosa kalcijuma i bakra za žene i muškarce. Pored zaštite kostiju, kalcijum je značajan za srce, nervni sistem i stabilnije psihičko zdravlje, dok bakar jača sva naša tkiva i kosti, i štiti DNK od oštećenja.
Kod kojih bolesti je mak koristan
Vremenom su ispitivanja korisnih svojstava maka pokazala da je dobar za opuštanje mišića, da pomaže kod bolova, olakšava iskašljavanje i smanjuje grčeve u abdomenu. Minerali i vitamini iz ove biljke ublažavaju razdražljivost, stres, podstiču koncentraciju i raspoloženje. Mak smiruje kompletan nervni sistem, samim tim smanjuje i bol, a odličan je prirodni lek protiv kašlja. Zabeleženo je i da utiče na smanjenje stresa, obezbeđuje kvalitetniji san, pomaže ženskoj plodnosti, kod čireva ili afti u ustima, ekcema. Ima navoda i da može da uspori razvoj multipla skleroze, zaštiti kardiovaskularno zdravlje, reguliše krvni pritisak i nivo šećera u krvi, da je delotvoran u lečenju kožnih oboljenja, a deluje i protivupalno.
Ima li u maku opijata koji mogu da nam naškode?
U narodnoj medicini, delovi maka su se nekada koristili za dobijanje opijuma i morfijuma za pomoć kod umirenja bolova, ali je bilo i dosta zloupotreba. Mak koji je dostupan u trgovinama ne sadrži opijumske alkaloide kao što su morfin, kodein i papaverin, pošto je seme osušeno. Ako se koristi kao dodatak ishrani i u malim količinama, ne može da izazove nikakve negativne posledice.
Upotreba maka, kako se čuva i kada ga treba prepržiti
Semenke maka se koriste za posipanje peciva i daju mu lepši, decentniji ukus. Ukoliko celo seme maka želite da dodate salatama, jelima koja se ne kuvaju i ne peku, bilo bi dobro da ga pre toga kratko propržite na teflonu. Zbog visokog sadržaja masti, nemleveni mak je najbolje držati u frižideru ili zamrzivaču. Aroma maka se odlično dopunjava sa citrusima, pa u štrudlu, koja je omiljena hrana sa makom, dodajte struganu koru pomorandže ili limuna.
U srednjoj evropi se smatra i uveliko koristi ulje maka za osteroporozu