Samoća i usamljenost su osećanja koja su česta, ali, kažu psiholozi, različita. U samoću možemo da uplovimo i svojom voljom, ako nam je potrebno malo mira. Ona je uglavnom blagotvorna, samo je pitanje postavljanja granice, kako se „malo samoće za sebe“ ne bi pretvorilo u usamljenost koja se posebno intenzivira tokom praznika koji podrazumevaju porodična okupljanja i vreme provedeno uz mnogo ljudi.
Samoća i usamljenost imaju dodirnih tačaka. Ključna razlika je u tome što samoća može svesno da se bira. To su momenti kada nam je „svega dosta“ i kada imamo želju da se osamimo. Ako želimo, na primer, da na miru razmislimo o nečemu, da se bolje fokusiramo na dobro, ili na nešto loše što nam se događa. Usamljenost je, sa druge strane, za većinu onih koji se tako osećaju, bolno emotivno stanje. Odlikuje se, pored ostalog, i samoćom. Tu su, međutim, i praznina, kao i osećaj da smo napušteni od drugih ljudi, manje poželjni za druženje, vezu ili neki drugi odnos. To može značajno da naruši samopouzdanje, kao i osećaj vrednosti.
Ne treba zaboraviti da se mnogi ljudi osećaju usamljeno i kada nisu sami, već u društvu. Veoma često, usamljenost je jedna od manifestacije depresije. Ovo se posebno odnosi na osobe koje nemaju partnera ili bližu porodicu. Za njih je period praznika posebno traumatičan, i može da projektuje dodatni osećaj da nisu dovoljno vredne, i da su zbog toga same. I samoća i usamljenost ponekad mogu da budu neizbežne, ako smo se, recimo, preselili u drugu državu ili grad.
Takođe, u slučaju gubitka bliske osobe, nekog traumatičnog emotivnog iskustva kakvo je prekid veze ili razvod. Tada uglavnom nemamo želju, a ni potrebu da budemo u gužvi i među drugim ljudima. Samoća, ako ne pređe u usamljenost, može da bude i blagotvorna. Za to je ipak potrebna određena mentalna snaga, kao i razumevanje okruženja. Psiholozi kažu i da je usamljenost samoća koji nismo želeli svojom voljom.
Prvi savet osobama koje nemaju partnera ili porodicu je da pokušaju da ne očajavu zbog te činjenice. Takođe, ne dozvolite da vas misli ili osećanja odvedu na put traženja partnera „po svaku cenu“. Posebno ako ste tek izašli iz veze, ili braka. Prepoznajte dobre strane koje status „slobodnjaka“ ima, a to su mnoge stvari i situacije koje osobe sa tom vrstom obaveza ipak nemaju.
Samovanje nakon raskida uglavnom podrazumeva i tugovanje, ali ono je prolazno. Ne dozvolite da ni u toj vrsti samovanja pređete razumnu granicu. Ako vam prijatelji skrenu pažnju da se možda upravo to događa, poslušajte ih. Radite ono što vas čini srećnim, ugađajte sebi, i činite sitna zadovoljstva. Kupite novogodišnji poklon, i neka to bude nešto što dugo priželjkujete.
Vreme praznika je i vreme želja. Možete maštati o svojim nadama, snovima i planovima, ali bi bilo dobro da zadržite dozu racionalnosti. Držite se pozitivnih stvari koje su oko vas i koje imate. Budite fokusirani na ono što imate, a ne na ono što nemate. Kada to osvestite, bilo da su to dragoceni prijatelji, rođaci ili kolege, uputite im zahvalnost. Možete izraze svoje zahvalnosti upisivati u dnevnik, ili ispisivati kao afirmacije.
I radovanje nekim ritualima, pa i materijalnim stvarima koje vas čine ispunjenim je prihvatljivo. Suština je u umerenosti i razumnim granicama. Sasvim je u redu da budete zadovoljni ako ste, recimo, svojim radom i trudom uspeli nešto lepo da priuštite. Zahvalite sami sebi, to vam može podići samopouzdanje.
Druženje je svakako nešto što ljude čini srećnijim, jer je čovek socijalno biće. Međutim, mnogi ljudi se osećaju usamljeno i kada nisu sami. Procenite da li će vam boravak sa drugim ljudima prijati, odnosno, prepispitajte svoje raspoloženje. Oni koji vas vole i kome je do vas stalo, to će razumeti. Svakako ćete osetiti sami koji je to momenat kada će vas druženje pozitivno pokrenuti. Raspitajte se na poslu ili u porodici da li je možda iznenada ili planirano, još neko ostao sam iz bilo kog razloga. Možda će vam bili lakše i lepše ako se udružite, pod uslovom da je to neka osoba koja vam prija.
Uradite nešto za druge čak i ako nećete dobiti zahvalnost, niti nešto zauzvrat. Čin razmišljanja o drugoj osobi i činjenja nečeg posebnog za nju, posebno ako znate da će je to obradovati, pomaže da i svoj život stavite u drugu perspektivu. Dobar je osećaj pomoći nekome, na trenutak se „staviti u njegove cipele“ i možda podneti deo tereta.
Uz sve navedeno, nemojte zaboraviti da praznici traju samo kratko vreme. Sjaj, šljašteće reklame, mnogo toga i veštački usiljenog, brzo prođe. Ljudi se onda vraćaju sebi i onome što jesu istinski. U tome je vaša snaga, kao i u svakome od nas.