Smeh i suze su naši životni pratioci uz pomoć kojih izražavamo stanja koja prolazimo, kroz koje kanališemo emocije. Ljudi su jedina živa bića, odnosno vrsta koja plače kada ima potrebu da izrazi ono što oseća. Takođe, i jedna od retkih (zajedno sa majmunima i pacovima) koja se smeje. Iako naučnici još uvek nisu ispitali tačne mehanizme ovih reakcija, ono oko čega su saglasni je da i suze i smeh pružaju prirodno emocionalno i biološko „resetovanje“.
Smeh i plač pokreću energetske centre, rad hormona i drugih organa
Fizički čin plača ili smeha aktivira ne samo energetske centre. Kada na ovaj način ispoljavamo emocije, koristimo respiratorne, trbušne i mišiće dijafragme. Naučnici iz Mayo clinic objašnjavaju da tada dolazi do povećanog unosa kiseonika, bolje cirkulacije i spuštanja krvnog pritiska. Postiže se i viši nivo aktivnosti prirodnih ćelija, koje se bore protiv bolesti i oksidativnog stresa. Podstiču se pozitivne misli i isto takvo stanje uma. Istraživanja takođe pokazuju da plakanje, ali i smeh, doprinose uspostavljanju ravnoteže između simpatičkog i parasimpatičkog sistema. Prema nekim studijama, mogu čak biti efikasniji i od antidepresiva. Suze oslobađaju telo od hemikalija koje podižu nivo kortizola, hormona stresa.
Šta kažu alternativne metode, kako smeh i plač utiču na naše telo
Ajurvedska medicina definiše čak i poziciju odakle lučimo suze, u odnosu na vrstu emocije. Prema ovom učenju, suze iz unutrašnjeg ugla oka ukazuju na pravu tugu ili usamljenost. Suze iz sredine oka potiču od besa kao inicijatora, a suze iz krajnjih uglova očiju izražavaju ljubav i saosećanje. Studija na 70 depresivnih starijih žena otkrila je da je joga smeha, čiji je kreator dr Jurian Huges iz Indije, bila jednako efikasna kao i terapija vežbanjem obične joge u poboljšanju raspoloženja. Alternativno tumačenje energetskih tačaka zvanih čakre, opisuje da i smeh i plač pokreću srčanu čakru i područje solarnog pleksusa. Aktivira se i čakra koja je centar komunikacije, moći i radosti.
Katarzična iskustva smeha ili plača stimulišu psihofizičke reakcije
Dr Jurian Huges koji je i učitelj joge, objašnjava da plač i smeh kao simboli ispoljavanja različitih vrsta emocija, odnosno emocionalnog oslobađanja, mogu da „razbiju energetske blokove“ koje imamo. Kada su u pitanju i smeh i suze, dokazane zdravstvene prednosti se samo naslanjaju na ono što instinktivno osećamo da treba da izbacimo iz sebe, kaže Huges.
– Oba stanja nas vode kroz više kombinovanih tokova, odnosno procesa: tok energije, tok zvuka (smeha ili jecaja), tok suza, koje mogu biti posledica i intenzivnog smehg. Fizički čin plača ili smeha aktivira gotovo sve naše energetske centre. Postoji i fiziološko objašnjenje za često katarzično iskustvo kroz koje prolazimo usled intenzivnog smeha ili plača. Oba procesa nam daju niz prednosti, od jačanja ćelija koje su važe za imunitet, do „poplave“ hormona zadovoljstva i sreće. Vežbe smeha i plača način su da se ljudi otvore, bolje i slobodnije izraze, a to podrazumeva i fizičke radnje jecanja, smejanja ili emitovanja besa.
Šta je joga smeha
Upravo tako funkcioniše joga smeha. Kada je smeh iskren, pokreću se svi prirodni procesi koji na organizam deluju pozitivno. Ali, čak i simulacija smeha, odnosno imitacija, što je jedna od asana u vrsti joge poznatoj kao joga smeha, stimuliše oslobađanje seratonina i endorfina u mozgu. To svakoj osobi pomaže da se opusti, oseća otvorenije i življe, kaže Evelyin Gonzales, učiteljica i instruktorka Kripalu joge i joge smeha. Joga smeha se u Indiji masovno vežba od 1995. godine, a to je rezultiralo otvaranjem ogromnog broja klubova u kojima ljudi, jednostavno, vežbaju, i – smeju se.
„Traženje suza“ u Japanu leči ljude koji retko plaču
Sa druge strane, u Japanu je 2013.godine započeo trend koji se može smatrati i fenomenom, „rui-katsua“, ili „traženje suza“. Poznat je i kao terapija suzama. Cilj je da se destigmatizuje oslobađanje emocije u zemlji kojoj plač važi za tabu temu, a ljudi koji plaču su često čak i stigmatizovani. Takođe, lakše im je da se isplaču pred potpunim strancima nego u svom prirodnom, porodičnom okruženju. U anketi koja je obuhvatila 37 nacionalnosti, Japanci su svrstani među one koji najmanje plaču. Na tipičnom rui-katsu tretmanu, učesnici gledaju video snimke koji mogu da izazovu plač kao reakciju: od potresnih reklama i delova filmova, do snimaka venčanja ili proslava. Rezultati istraživanja pokazuju da je ovaj vid aktivnosti, onosno terapije, izuzetno pozitivno delovao na psihofizički status učesnika.
Važno je da se smejemo, ali i da plačemo
– Neizražena ili zarobljena osećanja stvaraju ukočenost, napetost, spazam i stres, a znamo koje sve bolesti kao posledica mogu da nastanu. Sa psihološkog stanovišta, plač sigurno ublažava emocionalni stres i podiže pozitivno raspoloženje. Sa društvenog stanovišta, plakanje u prisustvu drugih izaziva saosećanje, sklonost da se pomogne i uteši, i pokaže empatija. U zavisnosti od okruženja i okolnosti, može čak doći do poboljšanja komunikacije i stvaranja novih veza – kaže Antonio Sausis, psiholog i joga terapeut specijalizovan za savetovanje i terapiju tuge.
Naučnici zaključuju i da su smeh i plač sredstva koja šire spektar naših emocija, iako u određenom uzrastu suze često nisu društveno prihvatljive. Treba ohrabriti ljude da iskazuju emocije – tako se lakše dolazi do samospoznaje ko smo, ali i da se ne stidimo da budemo što više onakvi kakvi smo zaista, poručuju psiholozi.
