Demencija je široka kategorija poremećaja koji utiču na sposobnost osobe da pamti, razmišlja i komunicira Foto: Shutterstock
Demencija, koju odlikuju kognitivne promene sa poremećajem pamćenja, komunikacije i svakodnevnog funkcionisanja, ne remete samo osobe sa ovom dijagnozom. Uznemirenost, zabrinutost i povišen nivo stresa, gotovo su svakodnevni pratioci i onih koji o dementnim osobama brinu.
Demencija je široka kategorija poremećaja koji utiču na sposobnost osobe da pamti, razmišlja i komunicira sa drugima. Često je progresivna i obolelima remeti komunikacijske mogućnosti. Utiče na njihov društveni angažman i socijalno funkcionisanje.
Budući da je osobama sa demencijom potrebna tuđa pomoć i nega, ove okolnosti povećavaju dozu odgovornosti staratelja, obavezuju na neprekidan oprez, i samim tim podižu nivo stresa, uznemirenosti i straha.
Nedavna studija objavljena u Alzheimer Disease and Associated Disorders o Alchajmerovoj bolesti i povezanim poremećajima, otkriva da je korišćenje specifičnog oblika muzičke terapije pomoglo da se poboljša društveni angažman među ljudima sa demencijom i njihovim negovateljima. Sprovedena terapija je takođe smanjila uznemirenost negovatelja.
Promena životnih navika i redovno sprovođenje farmakološke terapije (lekova) pomažu osobama sa demencijom u kontroli bolesti i simptoma. Što se tiče nefarmakoloških metoda, na njih su fokusirana brojna istraživanja. Takvo je i ovo o uticaju muzičke terapije koja, kako je pokazano, može biti od koristi osobama sa demencijom.
Muzička terapija podrazumeva korišćenje muzike za poboljšanje raspoloženja i unapređenje kompletnog psihofizičkog stanja. Muzikoterapeut Scott Horowitz, koji nije bio uključen u ovu studiju, o povezanosti između demencije i muzikoterapije kaže:
– Iskustva, koja kao svesna bića doživimo, ostaju povezana sa našim sećanjima. Za ljude sa demencijom ili drugim kognitivnim oštećenjima, neke asocijacije često ostaju prisutne čak i ako su drugi elementi njihovog pamćenja oštećeni i pogođeni. Kada im se pusti muzičko delo koje za njih ima emotivno značenje, sećanje će se pokrenuti.
Najslikovitiji dokaz ove tvrdnje objavila je Alzheimer’s research association.Emotivan, na momente i potresan video snimak, pokazuje kako nekadašnja balerina, koja boluje od Alchajmerove bolesti, pokreće „zarobljena“ sećanja uz muziku i pokrete koje je pravila u prošlosti.
– Pojedina sećanja i muzika koja nas na njih podseća ostaju „zaključani“ zajedno u u lavirintima naše svesti, i izgleda da to čak ni demencija ne može da anulira. Izdvajam primer iz prakse: osoba koja ne prepoznaje svog supružnika od 65. godine, ali kada odsviram njihovu svadbenu pesmu, okreće se ka njemu i počinju da plešu – opisuje dr Scott Horowitz, asistent na Drexel University.
Dr Bethani Cook, klinički psiholog i muzički terapeut, objašnjava kako muzikoterapija ima najveći efekat:
– Najbolja (najefikasnija) muzika za izazivanje reakcije i pokretanja sećanja kod osoba sa demencijom, jeste ona koju je oboleli slušao od školskog uzrasta do sredine dvadesetih godina života, kao i omiljena muzika u toku života. Posebno značajne su pesme koje su simbolično povezane sa nekim važnim životnim događajima. Veoma je značajno što su u ovaj proces uključeni i staratelji. Oni će sigurno imati emotivno pražnjenje, ali i pozitivne emocije pri aktiviranju sećanja dementne osobe. Jer, u ovom slučaju, staratelji su ti, zapravo, koji puštanjem muzike dobijaju ulogu nekoga ko direktno, uz sve poteškoće, obolelom pomaže.
Istraživači su u toku 12 nedelja koristili muzikoterapijsku metodu nazvanu „muzički mostovi do memorije“ (MBM). Intervencija je podrazumevala procenu muzičkih afiniteta obolelih, kao i osnovne podatke o njihovom društvenom i socijalnom ponašanju, kao i o težini demencije. U ceo proces su bili uključeni i staratelji.
Terapija se sastojala od obuke za negovatelje, 45-minutnih koncerata uživo i sesija nakon njih. Muzikoterapeuti su ohrabrivali interakciju tokom koncerata i olakšavali praćenje tokom sesija. Istraživači su zatim sproveli naknadna istraživanja koristeći upitnik za neuropsihijatrijske simptome, uz procenu ponašanja i povratne informacije od negovatelja.
Pokazalo se da postoje značajno bolji oblici neverbalnog društvenog ponašanja u poređenju sa kontrolnom grupom, i u odnosu na raniji životni period. Na primer, učesnici sa demencijom su uspostavili kontakt očima sa negovateljima, pokazali interesovanje, bolje fokusiranje i smirenost.
Negovatelji su kao efekat prijavili niži nivo stresa u vezi sa simptomima njihovih najmilijih. Takođe, primetili da im je program pomogao da se bolje i intenzivnije povežu sa svojim najmilijima i poboljšaju kvalitet odnosa.
Ograničenja studije svode se na ograničene kapacitete (nedovoljno veliki uzorak) kada su u pitanju kontrolisane studije i još uvek nedovoljno poznati efekti o dugoročnosti jer je ispitivanje trajalo samo 12 nedelja.
Bez obzira na to, naučnici su optimistični i poručuju da je muzikoterapija važan resurs u okviru kontrolisanja demencije i nege pamćenja. Ne treba ga, mišljenja su, posmatrati kao pomoćno ili sekundarno, već kao jedno od suštinskih sredstava u brizi o starijim i obolelim osobama. Dakle, muzika je zaista jedna vrsta „leka za dušu“.