Neobrazovanost je još uvek veliki globalni problem, a nepismeni ljudi širom sveta suočavaju se sa ozbiljnim problemima mentalnog zdravlja, otkriva novo istraživanje University of East Anglia. Studija je objavljena danas u časopisu Mental Health and Social Inclusion i bavi se globalnom slikom pismenosti i mentalnog zdravlja ljudi. Prema navodima studije, 14 procenata svetske populacije još uvek je apsolutno nepismeno ili ima minimum obrazovanja, a otkriveno je da je veća verovatnoća da će se ti ljudi više boriti i patiti od problema mentalnog zdravlja kao što su usamljenost, depresija i anksioznost.
Neobrazovanost ljude drže zarobljene u siromaštvu
Naučni tim University of East Anglia, sa Odeljenja za kliničku psihologiju i psihološke terapije (CPPT) kaže da njihovi nalazi nesrazmerno utiču na žene, koje čine 2/3 nepismenih u svetu.
– Uprkos rastućoj stopi pismenosti u poslednjih 50 godina, procenjuje se da još uvek postoji oko 773 miliona odraslih ljudi širom sveta koji ne znaju da ni da čitaju ni da pišu. Stope pismenosti su niže u zemljama u razvoju i onimau kojima se često javljaju sukobi tokom istorije – objašnjava dr Bonnie Teague iz Norwich Medical School u okviru University of East Anglia.
– Znamo da ljudi sa boljim obrazovanjem obično imaju i bolje društvene rezultate u smislu stvari kao što su pronalaženje posla, dobro plaćeni poslovi i mogućnost da sebi obezbede sebi i svojoj porodicu kvaliteniju hranu i uslove stanovanja. Nesposobnost osobe da čita ili piše koči je tokom života i one često bivaju zarobljene u siromaštvu, a pokazalo se i da je veća šansa da će počiniti neki zločin. Takođe znamo da je niža pismenost povezana sa lošijim zdravljem, hroničnim bolestima i kraćim životnim vekom – naglašava dr Teague.
Nepismeni ljudi bore se sa anksioznošću, usamljenošću i depresijom
Dr Bonnie Teague podseća da su postojala neka istraživanja, koja ispituju potencijalnu vezu između pismenosti i mentalnog zdravlja, ali ovo je, kako kaže, prva studija koja se bavi ovim pitanjem na globalnom nivou. Naučni tim je analizirao podatke iz 19 studija, koje su merile i pismenost i mentalno zdravlje. Te studije su se odvijale u 9 različitih zemalja (SAD, Kina, Nepal, Tajland, Iran, Indija, Gana, Pakistan i Brazil) i uključivale su skoro dva miliona učesnika.
Ovu sistematsku analizu podataka završila je dr Lucy Hunn kao deo svog doktorskog studija iz kliničke psihologije na University of East Anglia.
– Koristili smo informacije koje se odnose na mentalno zdravlje i pismenost kako bismo procenili globalnu sliku odnosa između ova dva faktora. Ono što smo otkrili jeste značajna povezanost između pismenosti i mentalnog zdravlja u više zemalja. Neobrazovani ljudi imali su veće poteškoće u mentalnom zdravlju kao što su anksioznost i depresija – ističe dr Hunn.
