Motiv cilja ili razlozi zbog kojih ostvarujemo svoje ciljeve, kako bi sačuvali mentalno zdravlje, bio je tema koju su istraživali naučnici sa Edith Cowan University. Istraživači su u svojoj studiji, prve takve vrste, pošli od pitanja – da li jurimo svoje snove ili bežimo od svojih strahova, a rad je objavljen u časopisu Australian Psychologist.
Dve vrste motiva cilja – motiv izbegavanja i motiv pristupa
Nova studija Edith Cowan University pokazala je da, kada je u pitanju ostvarivanje ličnih ciljeva i zaštita mentalnog zdravlja, prvo treba dobro izanalizirati lične motive. Naučnice, profesorka javnog zdravlja Bridget Robson i profesorka Joanne Dickson anketirale su 210 učesnika studije kako bi istražili odnos između motiva za postizanje cilja, kontrole emocija, anksioznosti i depresije.
Istraživanje je ispitalo dve vrste motiva, koji su u osnovi težnje ka ličnom cilju – „orijentisani na izbegavanje“ kako bi se izbegli preteći ishodi ili ishodi od kojih se strahuje, i motive koji su „orijentisani na pristup“ kojim se teži poželjnim, dobrim ishodima. Utvrđeno je da oni koji teže ciljevima sa osnovnim motivima, koji su zasnovani na strahu (izbegavanju), imaju veću šansu da dožive poteškoće u kontroli emocija, što zauzvrat povećava simptome depresije i anksioznosti.
Svest je ključna za motiv cilja
Profesorka Dickson naglašava da je svest o tome šta nas pokreće da postignemo određene ciljeve ključni korak u zaštiti mentalnog zdravlja.
– Takođe je važno razumeti da „motiv orijentisan na pristup“, motiv koji teži dobrim krajnim ishodima, može da bude osnova cilja izbegavanja, i obrnuto. Na primer, osnovni motiv izbegavanja, kako bi se izbeglo društveno odbacivanje, može da stimuliše usvajanje ponašanja cilja pristupa, pa tako čovek, čak i kada to nije, natera sebe da bude druželjubiv i krene da razgovara sa raznim ljudima na zabavi – daje primer profesorka Dickson.
Profesorka Dickson takođe navodi da „motiv pristupa“ da se polaže ispit može da bude vođen motivom da se izbegne osećaj neuspeha ili „uznemiravanje“ odnosno „dosađivanje“ roditelja.
– Posedovanje svesti o osnovnim motivima, koji pokreću lične ciljeve, potencijalno daje ljudima priliku da razmisle i da prave izbore, kao što su prilagođavanje ili preoblikovanje ličnih ciljeva, motiva ili razmišljanja, ako je potrebno – ističe profesorka Dickson.
Motiv cilja može da se preoblikuje
Profesorka Bridget Robson naglašava da izbegavanje može da bude kratkoročno korisno, na primer, skloniti se s puta neposredne fizičke opasnosti kao što je oluja, požar, poplava… ali, dugoročno izbegavanje povezano je sa povećanom anksioznošću.
– Motivacija izbegavanja obično povećava negativne emocije, kao što su strah i anksioznost kada se preteći scenario čini neizbežnim. Preoblikovanje motiva izbegavanja može da bude korisna strategija u zaštiti od poteškoća u emocionalnoj regulaciji i anksioznosti. Na primer, strah od pada na ispitu može da se preformulišu u želju da se ispit položi – pojašnjava profesorka Robson.
Motiv pristupa čuva naše mentalno zdravlje
Profesorka Dickson navodi da ova studija unapređuje shvatanje prirode depresije i anksioznosti iz perspektive motivacije i kontrolisanja emocija.
– Iako smo otkrili da motivi izbegavanja povećavaju poteškoće u kontrolisanju emocija, što zauzvrat pogoršava depresiju i anksioznost, motivi pristupa nisu doveli do poteškoća u kontroli emocija ili depresije i anksioznosti, što pokazuje da motivi pristupa, koji pokreću težnju ka ostvarenju ličnih ciljeva igraju zaštitnu ulogu u održavanju mentalnog stanja čoveka i njegovog blagostanja – naglašava profesorka Dickson.
