Evropa sve više stari, upozorava Svetska zdravstvena organizacija. Naime, procenjuje se da će do 2024. godine populacija starijih od 65 godina biti brojčano veća od onih mlađih od 15 godina u evropskom regionu. Ovaj trend znači nove društvene, ekonomske i zdravstvene izazove, koji zahtevaju fokusiranje na zdravo starenje kako bi se ublažio uticaj starenja stanovništva.
Ishrana i fizička aktivnost ključ su zdravog starenja
Izveštaj SZO „Promovisanje fizičke aktivnosti i zdrave ishrane za zdravo starenje u evropskom regionu SZO“ pruža putokaz za zdravu dugovečnost. Ishrana i fizička aktivnost ključ su zdravog starenja, smatraju stručnjaci, a u novom izveštaju SZO naglašava ključnu ulogu fizičke aktivnosti i kvaliteta ishrane kao ključnih faktora koji utiču na zdravlje pojedinaca.
Fizička aktivnost i zdrava ishrana tokom životnog veka mogu da pomognu u prevenciji nezaraznih bolesti,kao što su kardiovaskularne bolesti, rak, dijabetes, demencija i problemi mentalnog zdravlja.
Najstariji Italijani, najmlađa populacija Luksemburga
Italija je 2022. godine bila evropska zemlja sa najvećim udelom starijeg stanovništva, sa 23,8 odsto ukupne populacije starosti 65 godina i više. Posle Italije, najstarije stanovništvo je u Portugaliji (23,7 odsto), Finska (23,1 odsto) i Grčka sa 22,7 procenata starijih od 65 godina u ukupnoj populaciji. Najmanje starijih ljudi imali su Luksemburg (14,7 odsto), i Island i Irska sa po 15 procenata stanovništa starijeg od 65 godina.
Budući da Evropa stari SZO predlaže plan za zdravu dugovečnost
Manje aktivan i uglavnom sedeći način život sa monotonom, pa čak i dosadnom rutinom svakog dana je nepravedna, ali vrlo česta percepcija života nakon 65. godine, smatraju stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije.
– Naš izveštaj naglašava zašto bi kreatori politike, kompanija i zajednice u našem regionu trebalo da stvore više mogućnosti i da planiraju bolje investicije kako bi zdrave izbore učinili lakšim, produžavajući očekivano trajanje zdravog života za sve nas – naglasio je dr Kremlin Wickramasinghe iz WHO/Europe Regional Adviser on Nutrition, Physical Activity and Obesity.
S obzirom na to da Evropa stari izveštaj SZO identifikuje 3 ključna koraka za poboljšanje zdravlja starijih osoba. Preporučuje ishranu bogatu voćem i povrćem i malo ultra-prerađene hrane koja sadrži mnogo šećera, soli i zasićenih masti. Mediteranski način ishrane je dobar primer, ističu stručnjaci.
Plan SZO za povećanje očekivanog zdravog životnog veka
Ispunjavanje preporuke SZO da se najmanje 150 minuta nedeljno primenjuje umerena fizička aktivnost smanjuje rizik od smrtnosti od svih uzroka za 28 procenata. Preporučuju se dodatne aktivnosti koje održavaju ravnotežu, pokretljivost i smanjuju gubitak mišićne mase i gustine kostiju. U istoj starosnoj grupi, bavljenje još višim nivoima fizičke aktivnosti može smanjiti rizik od smrtnosti od svih uzroka za 35 odsto.
Kreatori politike imaju veliku odgovornost u pripremi za demografsku promenu koja je pred nama. Izveštaj SZO ističe nekoliko mogućnosti u ovom kontekstu. Na primer, sistemi zdravstvenog nadzora u zemljama evropskog regiona mogli bi da budu bolje ujedinjeni kako bi se poboljšao razvoj boljih strategija. Plan fizičke aktivnosti treba da daje prioritet društvenoj povezanosti i programima u zajednici, dok način ishrane treba da bude integrisano u medicinsko obrazovanje.
S tim u vezi primarna nega je ključna za pružanje saveta i smernica o održavanju zdrave ishrane i svakodnevne fizičke aktivnosti.
