I pored bitnog pomaka i dalje oko 80 inovativnih lekova čeka ulazak na listu Foto: Shutterstock
Inovativni lekovi su terapija što često spasava život pacijentima koji se leče od karcinoma, dijabetesa, multiple skleroze, hepatitisa C, HIV/AIDS i drugih bolesti. Inovativni lekovi poboljšavaju kvalitet života, u bitnoj meri kontrolišu bolest i sve su dostupniji pacijentima u Srbiji. I pored velikog pomaka kada je u pitanju primena savremene terapije, nisu još svi pacijenti u mogućnosti da dobiju ove lekove. Ovakva situacija posledica je višegodišnje stagnacije sredinom prethodne decenije, kada je nastao ogroman zaostatak u dostupnosti inovativnih terapija u Srbiji u odnosu na Evropu, navedeno je na okruglom stolu u organizaciji Udruženja pacijenata Srbije. Ono što nije dobro u zdravstvu jeste činjenica da nemamo predvidivost u nabavci novih inovativnih lekova, navode predstavnici pacijenata.
Republički fond za zdravstveno osiguranje Srbije (RFZO) nastoji da kontinuirano nabavlja inovativne lekove i maksimalno izađe u susret potrebama pacijenata, navela je Vesna Vuković, zamenik direktora Sektora za lekove i farmakoekonomiju RFZO.
– Za poslednjih 7 godina obezbedili smo 96 novih inovativnih lekova. Počev od 2024. na listu je stavljeno novih 16 inovativnih lekova za potpuno nove indikacije. Ovo je plod dobre saradnje RFZO, farmaceutske industrije i Udruženja pacijenata Srbije. Sada ne pričamo isključivo o lečenju najtežih bolesti u najtežoj fazi bolesti, pred nama je sada potpuno suprotan „scenario“, imamo inovativne lekove skoro u najvećem broju na teret Fonda za sve pacijente kojima su potrebni, a to podrazumeva i lečenje rane faze karcinoma – rekla je Vuković.
Na primer, kod karcinoma dojke čim se dijagnostikuje bolest pacijentkinjama su dostupni inovativni lekovi na teret RFZO, u isto vreme postoji inovativna terapija i za treću ili četvrtu liniju lečenja, što znači da i lekari imaju širi izbor terapije, kaže Vuković.
– Inovativni lekovi su veoma efikasni, zadovoljstvo pacijenata tim lekovima je visoko, mislim da smo uradili mnogo prethodnih godina, da je to dovoljno – nije. Inovativni lekovi registruju se u sve većem broju, sada se ide ka individualizaciji terapije – navodi Vesna Vuković.
Direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova INOVIA dr Bojan Trkulja priznaje da je postignuti rezultat za poštovanje, ali i dodaje da Srbija još zaostaje za zemljama okruženja kada je u pitanju dostupnost inovativnih lekova
– Godine 2019. napravljen je prvi put dogovor sa RFZO uz podršku Ministarstva zdravlja i Ministarstva finansija, u odnosu na 2023, jasno se vidi da je celokupno ulaganje u lekove, ne samo za inovativne, poraslo za skoro 50 odsto. To je veliki rezultat, na listu su ušle desetine novih lekova, proširene su indikacije i sve veći je broj pacijenata koji primaju inovativnu terapiju – navodi dr Trkulja.
Bojan Trkulja objašnjava da je i pored dobrih rezultata za inovativnu terapiju, Srbija po glavi stanovnika ulaže znatno manje novca u odnosu na Bugarsku ili Rumuniju.
– Kada se pogleda procenat budžeta zdravstva koji je raspoređen za lekove i pored rasta od 2023. godine, otprilike 20,5 odsto ukupnog budžeta zdravstva ide na lekove, i dalje smo ispod proseka regiona. Generalno prosek za zemlje centralne i istočne Evrope je oko 23 odsto. Ulaganje u zdravstvo je duplirano u prethodnih 5 godina. Imali smo covid 19 koji je zahtevao povećanje troškova, bilo je značajnog izdvajanja novca i za infrastrukturu i ulaganja u materijalni status zaposlenih. Podržavamo sva ova ulaganja, ali izdvajanje za lekove nije pratilo u procentualnom iznosu porast ukupnog budžeta za zdravstvo, zato imamo tu diskrepancu – objašnjava dr Trkulja.
On ističe da je i pored bitnog pomaka i dalje oko 80 inovativnih lekova čeka ulazak na listu, dodaje da je vrednost tih lekova oko 200 ili više od 200 miliona evra, što znači da je potrebno da nastavimo dosadašnjim tempom ili čak i većim ulaganje u inovativne lekove.
– Ukoliko bi u narednih 5 godina budžet za lekove porastao za 50 odsto, što bi bio odličan rezultat, mi bismo za 5 godina stigli tu gde je Bugarska danas kada je u pitanju ulaganje u lekove po glavi stanovnika. Poenta nije poređenje s drugim zemljama u smislu takmičenja, već da i u našoj zemlji osiguranici imaju na raspolaganju najnovije, najefikasnije, najbolje inovativne lekove koje medicina može da pruži koji su već na raspolaganju u zemljama sa kojima se graničimo – kaže dr Trkulja.
Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije, naglasio je da srpsko zdravstvo može da se posmatra kao polupuna ili poluprazna čaša, što je dobra „dijagnoza“ našeg zdravstvenog sistema. Sada je situacija drastično bolja nego nekada kada je budžet za inovativne lekove iznosio – nula dinara.
-Imamo odličnu saradnju sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i direktorkom prof. dr Sanjom Radojević Škodrić. Ono što nije dobro u zdravstvu jeste činjenica da nemamo predvidivost u nabavci novih inovativnih lekova. Nikada ne znamo kada će se odobriti nova lista ovih terapija. Nadali smo da će se to dogoditi do kraja ove godine, a sada se pitamo hoće li to biti do Vaskrsa. Potrebni su nam instrumenti koji će garantovati da će država nabavljati redovno nove inovativne lekove. Potrebna je posebna budžetska linija za to. Napredujemo nedovoljno brzo. Nekoliko desetina lekova čeka na odobrenje. Mislimo da je bitno i analizirati efikasnost terapija, da se novac ne bi razbacivao tamo gde to nije neophodno – rekao je Pilipović. On je pohvalio kao odličan potez akciju ministra zdravlja Zlatibora Lončara i organizovanje akcija besplatnih preventivnih pregleda, kao i inicijativu da SPC pruži podršku aktivnostima za doniranje organa.
Kako bi lek bio označen kako inovativni on mora da pokaže bolje rezultate od onoga što je do tog momenta zlatni standard u lečenju neke bolesti. Stručnjaci navode da pored svega nastojanja da obezbede dobru terapiju, inovativni lekovi nekada nisu dostupni svim pacijentima i u mnogo bogatijim državama. U isto vreme predstavnici struke ističu potebu ulaganja u inovativne lekove. Na 1 dolar ulaganja u inovativne lekove može da se vrati 5 do 6 dolara, znatno skrati boravak pacijenata u bolnicama.